Zoran Rendulić: Naše nezadovoljstvo posle Partizana je dokaz koliko je Radnik porastao

Vrlo je moguće da se kompletna fudbalska javnost u Srbiji malo ogrešila o Zorana Rendulića. Vođeni narativom koji je i sam forsirao kada je, svega petnaestak dana uoči početka nove sezone, stigao na klupu Radnika kao trener debitant u samostalnom poslu na ovom nivou fudbala – da je on tu da se privikne na novu sredinu više nego ona na njega – uspehe Surduličana u tekućem prvenstvu Mozzart Bet Superlige pripisivali smo svima drugima, a najmanje njemu.

Sve i da se samo naslonio na ono što je već dobro funkcionisalo, bio bi to dokaz njegove trenerske inteligencije, a nije samo to i sigurno je da se u rezultatima ekipe koja je drugu sezonu zaredom jedno od najprijatnijih iznenađenja u srpskom fudbalskom šampionatu vidi i Rendulićev pečat. Zato ispravljamo deo nepravde i zovemo ga da prokomentarišemo prvih deset kola Mozzart Bet Superlige, u kojima je Radnik, između ostalog, odoleo i Crvenoj zvezdi i Partizanu, po čemu je jedinstven ove sezone.

“Ja sam došao par dana pred generalnu probu Radnika, ali sam ih pratio, jer je nekih kontakata bilo i dva-tri meseca pre toga. Tako da sam upoznao i pojedinačno igrače, a i to kako klub funkcioniše. Mislim da je ovo bio pravi momenat da dođem. Naravno da sam rekao, i iza toga stojim, da sam, pošto sam došao sam, ja taj koji prvi treba da se adaptiram svim tim ljudima koji rade u klubu i načinu na koji oni funkcionišu, da bi se oni kasnije adaptirali meni, mom načinu rada i mojim idejama. Tako da sam polako krenuo od prvog dana da ubacujem pomalo svoju ideju, i u međuljudske odnose, i u slačionicu, a naravno i na teren”, počinje priču Rendulić za Mozzart Sport i podseća na svoj razvojni trenerski put do klupe Radnika iz Surdulice:

“Ja sam, hajde da kažem, imao veliku sreću što sam pre toga skoro tri godine bio u Crvenoj zvezdi, gde sam iz tog ugla saradnika u stručnom štabu stekao mnogo iskustva, gde ti nemaš direktnu odgovornost, ali vidiš sve iz, da kažem, drugog lica. I kako treba, a malo i kako ne treba, tako da mi je to mnogo značilo. I mnogo mi je drago što sam išao baš ovim putem, evo već skoro desetak godina i kroz omladince Zvezde, i vodio sam IMT, i taj rad u Prvoj ligi. Mislim da je to mnogo važno za trenera. Stalno naglašavam izjavu čuvenog Del Boskea, koji je rekao da prvih deset godina trenerskog posla ne treba da očekuješ ništa, da tih deset godina suštinski baciš, a da je to zapravo najvažniji period za trenerski put u nekom daljem razvoju. I mislim da baš ništa nisam preskočio, što se tiče licenci i tih početnih trenerskih faza. Išao sam korak po korak i baš mi je ovaj momenat kao glavni trener Radnika došao u pravo vreme. Naravno da sam još na početku, ali mislim da je ovo jedini pravi put kako bi trener trebalo da se razvija.”

Zoran Rendulić i Saša Ilić (@StarSport)

Radnik iz deset kola ima 14 osvojenih bodova, samo dva poraza, od kojih jedan tesan u Novom Sadu i jedan baš ubedljiv (1:5) od Železničara u Pančevu, koji je zapravo jedini nadigrao Surduličane u dosadašnjem toku sezone. Ono što posebno krasi ovu ekipu, to je takmičarska nota. U mečevima poput onih protiv Mačve i Novog Pazara, a posebno u duelu sa Zvezdom, umeli su da zbiju redove i sačuvaju željeni rezultat. To im je, doduše, zafalilo protiv Partizana, ali su i iz tog meča izašli neporaženi. A, da su nekoliko dana ranije savladali Zemun u gostima, susret sa crno-belima dočekali bi na trećem mestu na tabeli!

“Radnik je prošle sezone igrao plej-of, sezonu pre toga ušao iz Prve u Superligu i meni je bio glavni cilj da uspostavim taj neki pobednički mentalitet i da budemo takmičari u svakoj fazi igre. Pokušavamo da igramo najjednostavniji mogući, najdirektniji fudbal i da možemo da u protivničkoj trećini napravimo što više šansi. A, i da znamo dobro da se branimo, da budemo agresivni. Pokušavamo u svim fazama igre da budemo koliko možemo prepoznatljivi. Slažem se da je to drugo poluvreme sa Željom u Pančevu nama najlošije i sigurno jedino gde smo nadigrani, ali Radnik je i prošle godine imao problema sa Železničarom. Nekako nam ne leže. To je sada i moj trenerski izazov da da nađem tu žicu šta tu mogu da promenim i sigurno da je moja najveća žal što nismo iskoristili tu šansu da budemo treći na tabeli. I rekao bih da je to najveći dokaz koliko je Radnik kao klub porastao, u smislu da smo bili mnogo tužni i nezadovoljni što nismo pobedili Partizan. To može da bude i dobro, jer ovaj klub iz godine u godinu raste i nije više u situaciji da bude neko ko će se isključivo boriti za opstanak. Ja sam, i kao igrač, i kao trener, pogotovo u Zvezdi, navikao da pobeđujem i cilj mi je bio da u svlačionicu Radnika unesem taj pobednički mentalitet. Mislim da sam donekle uspeo, ali može to još mnogo bolje. Još možemo da radimo na psihološkom aspektu, a ovaj Radnik izgleda fizički dosta moćno, možemo sa svakim da se ‘pobijemo’ u svim fazama igre, a to sam rekao u prvom obraćanju ekipi po mom dolasku onomad na Zlatibor.”

Još nešto je postalo zaštitni znak Radnika ove sezone, a to su golovi udarcima sa distance. Još od onog prvog u prvenstvu, prelepog pogotka Darka Stojanovića protiv Mladosti, pa preko Pejovićevog protiv Mačve, golova koje su postizali Kvarši i Luka Jovanović, sve do Novakovićevog projektila protiv Čukaričkog i one majstorije iz slobodnog udarca protiv Zemuna – čitav dijapazon golova šutevima van kaznenog prostora. Čini se da nijednoj ekipi u ligi to nije tako moćno oružje, kao Radniku.

“Jeste, Radnik je negde i bio prepoznatljiv po tom direktnom fudbalu. Mislim da smo možda fizički imali problema u drugim poluvremenima, jer se izgleda previše potrošimo u prvom u oba smera, ali na tome sigurno radimo. Naravno da je moj zahtev da se svaka akcija završi. Mi radimo sve to da bismo došli što pre u poslednju trećinu i da bismo završili akciju, automatski sprečavajući neku kontru i tranziciju i da nam bude dobra igra iza lopte. To nam je jedan od modela, ono čemu težimo.”

I taj domaći teren, koji svi potenciraju kao najveću Radnikovu komparativnu prednost. Niko tamo još nije slavio ove sezone:

“Jeste, taj teren je klub promenio pre par godina i to se zaista pokazalo kao pun pogodak. I selekcija igrača je takva da su adaptirani na taj teren. Ali, iako nemamo poraz kod kuće, ja od prvog dana potenciram da moramo i na strani da budemo napadački nastrojeni i da počnemo da pobeđujemo u gostima i da budemo ekipa koja će da igra isti fudbal i kod kuće i na strani. I to mi je jedan od glavnih ciljeva u narednom periodu, da se podigne takmičarski momenat na gostujućem terenu još više.”

U dve potpuno različite utakmice – jedna je završena 0:0, druga 4:4 – Radnik je pokazao zube beogradskim večitim rivalima:

“Drugi klubovi imaju možda veće budžete, više su medijski ispraćeni i mi tu pokazujemo neki naš inat. Želimo da dokažemo svima da je Radnik dobro organizovan klub i moje je mišljenje da se mi ne takmičimo na terenu samo 11 na 11, nego tabela određuje i kako klub funkcioniše i kakvi su ljudi u klubu i kakav je karakter oko celog kluba. I mislim da smo u tim utakmicama pokazali da imamo veru u sebe. Malo nam fali iskustva na samom terenu. Verovatno i kod mene kao trenera, gde sam realno na početku karijere, ali i kod igrača, gde su osim Pejovića svi neiskusni, u smislu da nisu igrali pre toga neki ozbiljan fudbal. Dosta igrača je tu došlo sa Radnikovog kampa, dosta igrača iz druge lige, ali većina njih su potpuno pogođeni za ono što Radnik hoće da igra. Tako da, sve je to super za naše samopouzdanje, ali falilo nam je malo iskustva da, na primer, utakmicu sa Partizanom rešimo u našu korist, da je privedemo kraju kako treba. Što se Zvezde tiče, naravno da je svaki bod protiv takve ekipe za nas veliki. Mislim da smo tu utakmicu odigrali defanzivno možda i najbolje od svih, u smislu kako smo branili naš boks i kako smo bili komforni u niskoj zoni. Kao što sam već rekao, trudim se da u svim fazama igre budemo dovoljno dobri i dovoljno veliki takmičari.”

Ne vole treneri da ističu pojedince, ali prosto se nameće potreba da zamolimo za koju reč o Vukašinu Bogdanoviću i Martinu Novakoviću. Ovaj prvi je trenutno drugi strelac lige sa pet pogodaka i nije tajna da je veliki projekat kluba za zvučnu zimsku prodaju. Ovaj drugi je dva gola dao, a za tri asistirao i bukvalno je eksplodirao minulog leta:

 “Njih dvojica su nekako baš dobar tandem. Ja često kažem da su oni defanzivno kao dva štopera, toliko se dobro slažu u nekim situacijama. Oni su pre svega karakterno dobri momci, timski igrači. Radnik generalno nema ‘zvezde’, niti traži takve igrače. Ali, tim uvek izbaci nekog pojedinca. Vule je bio povređen nekoliko meseci prošle sezone, iuzgubio je malo i samopouzdanja. Mnogo mi je drago da se vratio, a samo mi je važno da i on i Martin budu zdravi, a sigurno će obojica biti velike prodaje Radnika.”