Znate li priču o dečaku koji je donosio nesreću i vradžbini zvanoj “Kiričočo”? (VIDEO)

Penal za Independijente. Minut je 27. Loptu je na kreč namestio Silvio “Kinez” Romero, kapiten i jedna od najboljih igrača velikana iz Aveljanede.

Independijente čeka na ovaj gol duže od pola godine. Od 14. marta kada se prekinula sezona u Argentini zbog pandemije korona virursa. Independijente je veliko ime svetskog fudbala i nije lako njegovim navijačima da toliko čekaju. Ipak je reč o čudu iz najpoznatijeg fudbalskog predgrađa na svetu, čuvene Aveljanede. Independijente je rekorder Južne Amerike sa sedam titula u Kopa Libertadores. Dva puta su bili prvaci sveta, a dva puta osvajali Kopa Sudamerikanu po čemu su takođe jedinstveni uz Boku Juniors. Jeste da je Kopa Sudamerikana drugo po važnosti takmičenje na Zelenom kontinentu i južnoamerička verzija Lige Evrope, ali za Independijente je bitnija nego za druge. Ako ga osvoje, postaće suvereni lideri po broju trofeja u ova klupska takmičenja u Južnoj Americi. Mogu da trljaju nos svima…

Zato je Romerov penal večeras u prvom meču šesnaesetine finala protiv Atletiko Tukumana imao posebnu važnost. Pobeda je neophodna Crvenim đavolima pred revanš na severu Argentine u ljutoj provinciji.

Romero je uhvatio zalet, a neko je viknuo “kiričočo!”. Uzalud. Vradžbina nije pomogla i Romero je pogodio za 1:0. Ispostaviće se, konačnih 1:0.

Međutim, mnogima u Argentini je uši zaparala prozivka koju je neko dobacio Romeru pre izvođenja penala. Publike nije bilo, tako da se čuo neko od protivničkih igrača. Pokušao je da izmaleriše Romera. “Kiričočo” je legenda koja je ušla na sve argentinske stadione. Došla je i do Evrope…

Legenda kaže da će igrač promašiti šansu, penal ili slobodnjak kada mu neko dobaci “Kiričočo”. Ali to sme da se uradi samo jednom utakmici. Kažu da kasnije više ne radi… Na sledećem snimku moćete videti Paula Dibalu kako “kiričočuje” Artura Vidala pre penala u jednom od žestokih okršaja Argentine i Čilea.

Priča o “Kiričoču” počinje u La Plati sredinom 60-ih godina prošlog veka. Najveći klub iz La Plate je Estudijantes. Ali početkom 60-ih popularni Studenti nikako nisu uspevali da osvoje neki trofej iako su imali sjajan tim, po mnogima najbolji u Argentini. Toliko su bili očajni da su počeli da veruju u razna sujeverja i malere. Tih godina se oko tima motao dečak sa ulice po imenu Kiričočo. Nije imao kuću, porodicu, Estudijantes mu je bio jedini dom i spavao je na stadionu. Fudbalski klub mu je bio jedina porodica.

Ali neko je tada provalio da Kiričočo donosi nesreću klubu pošto je bio na svakoj bitnoj utakmici koju je Estudijantes izgubio. Sujeverni kakvi jesu, Argentincima je lakše bilo da poveruju u priču o dečaku koji donosi lošu sreću. Neke usijane glave su odmah predložile da mu se zabrani pristup stadiona, ali je jedan od igrača Karlos Biljardo imao drugaliji predlog. Da bi sačuvao jadnog Kiričoča na stadionu, predložio je da dečaka šalju protivnicima pred autobus i u svlačionice i da njima donosi nesreću. Momčić je pristajao na sve samo da ostane tu sa svojim Studentima. Karlosa Biljarda će kasnije Argentina upamtiti kao jednog od najvećih igrača u istoriji Etsudijantesa, a planeta dvadesetak godina kasnije kao selektora Argentine koja je sa Maradonom pokorila svet u Meksiku 1986. I dan danas, Biljarda smatraju jednim od dvojice najvećih argentinskih trenera u istoriji.

Ali da se vratimo na Kiričoča…

“Dečak koji donosi nesreću” je zaista dočekivao protivnike, pratio ih, dodirivao ih i baš tada je Estudijantesu krenulo!

Studenti su 1967. postali prvaci Argentine. Te sezone su izgubili samo jedan meč na svom stadionu. Od Boke Juniors koja je bila jedini klub u Argentini sa privatnim obezbeđenjem koje nije dozvoljavalo da se bilo ko sa strane približi igračima na gostovanjima. Pa nije mogao ni Kiričočo. I ajde vi sada ubedite sujeverne Argentince da to nije do Kiričoča…

“Kiričočo je bio dečak iz La Plate koji je stalno bio sa nama. Kada smo postali šampioni, usvojili smo ga kao maskotu. Bilo je to dobro dete. I samo je odjednom nestao. Nikada ga više nismo videli. Kada sam kasnije bio trener Estudijantesa, raspitivao sam se za njega, tražio ga, ali niko u La Plati nije znao šta je bilo sa njim. Prošle su decenije od tada, postao sam trener Sevilje 1992. godine i u jednom meču španskog prvenstva je protiv nas sviran penal. Dok se protivnik spremao da ga izvede, čuo sam kako iza mene šapuću “Kiričočo, kričočo”. Nisam mogao da verujem. U Španiji?! Kasnije su mi Dijego Maradona i Dijego Simeone priznali da su neke Špance naučili da to govore. Nisu ni znali šta to znači osim da donosi nesreću. Nisam mogao da verujem da je legenda o Kiričoču došla i do Španije”, otkrio je kasnije Karlos Biljardo u autobiografiji.

Od te prve titule Estudijantesa, kreće jedna od najslavnijih dinastija u istoriji argentinskog i svetskog fudbala. Predvođena Biljardom kao motorom na sredini terena i čuvenim Huanom Ramonom “Vešticom” Veronom (otac Huana “Male Vešice” Sebastijana Verona) kao najboljim igračem Argentine u tom periodu, ta generacija Studenata je sledeće godine osvojila prvi trofej Kopa Libertadores u klupskoj istoriji. Samim tim stekla pravo da kao prvak južne Amerike igra protiv evropskog šampiona Mančester Junajteda finale Interkontinentalnog kupa za prvaka sveta. Prvi meč finala odigran u Argentini se smatra jednom od najgrubljih utakmica u istoriji fudbala. Predvođeni posebno agresvinim i prljavim Biljardom, Argentinci su prebili Engleze u prvom meču i slavili 1:0. Bobi Čarlton je dobio nekoliko šavova na glavi, a Denis Lou i Džordž Best ozbiljne batine. Čak je i čuveni “kostolomac” Nobi Stajls isključen. Legendarni Met Bezbi je za Biljarda rekao:

“Držati loptu u nogama ispred tog čoveka je rizično po život”.

Argentinci su u revanšu u Mančesteru poveli golom Verona  i do kraja prljavom igrom čuvali vođstvo. Jugoslovenski sudija Konstantin Zečevič je sudio taj meč i isključio Džordža Besta koji više nije mogao da trpi batine, a Junajted je utešni gol izjednačenja postigao tek u 90. minutu kada je već bilo kasno.

Estudijantes je objedinio titule prvaka Južne Amerike i sveta. Prvi i jedini put u istoriji. U sledeće dve godine je odbranio titule u Kopa Libertadoresa i ta generacija je postala prva koja je vezala tri titule na kontinentu. Kasnije će to poći za nogom još samo generaciji Independijentea iz 70-ih godina koja je vezala četiri titule i svrgnula Estudijantes sa trona najtrofejnijeg kluba Južne Amerike.

Baš ovaj Indenedijente koji je večeras pobedio dok su mu bajali “kiričočo” kod izvođenja penala. Verovatno i ne znajući šta to tačno zanči... Kiričočo je nekad bio dečak, danas je samo legedna. A možda je Kiričočo i danas negde živ, starac je od oko 70 godina, navija za Estudijantes i smeje se sujverjima koja se i dalje koriste u argentinskom fudbalu. Eh, ta Argentina… Nepresušan je to bunar legendi i mitova.