Zlatna lopta kroz brojke: Real, Ronaldo i Nemci - drugačija istorija fudbala

Odgovor na ova pitanje pokušao je da pronađe poznati španski matematičar, profesor statistike na Univerzitetu Migel Ernandes u Elčeu – Santi Garsija Kremades. On je angažovan od strane Marke da sprovede opsežno istraživanje i kroz brojke obradi svih 69 dosadašnjih izbora za Zlatnu loptu.
"Studija je obuhvatila 2.099 plasmana fudbalera kroz sva izdanja. Svoje predstavnike imalo je ukupno 213 klubova i 66 zemalja, odnosno nacionalnosti”, objašnjeno je iz uglednog madridskog lista. “Metodologija je zasnovana na pretvaranju svakog godišnjeg plasmana u bodove: pobedniku pripada 30, drugoplasiranom 29, trećeplasiranom 28, i tako redom. Ovaj sistem, nazvan “P30”, omogućava da se proceni ne samo ko je stizao do samog vrha, već i ko je uspevao da se najduže zadrži među najboljima”.

Rezultati donose sledeću sliku fudbalske istorije: među klubovima, Real Madrid izdvaja se kao najdominantniji, Nemačka zauzima prvo mesto kada je reč o uspešnosti nacije, dok se Kristijano Ronaldo, prema ukupnom broju bodova, nalazi se ispred Lionela Mesija, iako Argentinac ima prednost kada se posmatra ukupan broj osvojenih Zlatnih lopti?!

Garsija Kremades podvlači da ova analiza 'nema za cilj da menja istorijske činjenice, nego da se isto fudbalsko nasleđe samo sagleda na drugačiji način'.

REAL MADRID KAO NO.1 - 57 GODINA MAKAR
JEDAN KANDIDAT IZ KRALJEVSKOG KLUBA

Dres jednog kluba izdvaja se iznad svih ostalih kada se Zlatna lopta posmatra kroz statističku prizmu. Real predvodi istorijsku rang-listu sa 3.189 bodova, uz značajnu prednost u odnosu na Barselonu, koja je sakupila 2.717. Juventus zauzima treće mesto sa 2.059 bodova, odmah ispred minhenskog Bajerna sa 2.027, dok je peti Milan sa 1.829 bodova.

Dakle, da ponovimo još jednom: radi se o ukupnom broju bodova koje su klubovima obezbedili svi njihovi igrači što su se od 1956. do danas našli u konkurenciji za Zlatnu loptu.

"Iz ovog rangiranja vidi se da dominacija Kraljevskog kluba nije samo posledica blistavih partija jedne izuzetne generacije. Njena prava snaga leži u kontinuitetu. Real Madrid je osvajao bodove u čak 57 različitih izdanja Zlatne lopte, od ere Alfreda di Stefana i Rajmona Kope, pa sve do vremena Kristijana Ronalda i novijih zvezda. Malo je klubova koji su uspeli da toliko dugo ostanu u središtu priče o najboljim fudbalerima sveta", pojašnjava Marka.

Jedan statistički podatak posebno dobro oslikava širinu Realovih uspeha i njegovih igrača u ovom takmičenju. Pomenuti Kristijano Ronaldo, igrač koji je najviše doprineo klupskom učinku, zaslužan je 'samo' za 261 bod. Iako je reč o impresivnom učinku, on čini svega 8,2 odsto ukupnog učinka Kraljevića.

"Ovo pokazuje da Real Madrid svoj istorijski položaj nije izgradio na jednom fudbaleru, već na nizu velikih imena čiji se uticaj protezao kroz različite epohe"...

Barselona, primera radi, pokazuje nešto veću zavisnost od svoje najveće moderne ikone. Lionel Mesi zaslužan je za 14,9 odsto od ukupno 2.717 bodova katalonskog giganta. Argentinac jeste bio zaštitno lice jedne izvanredne, duge ere, međutim jasno je da je i Blaugrana svoju poziciju izgradila zahvaljujući nizu velikih asova iz ranijeg perioda, kao što su pre svih Johan Krojf, zatim njen prvi dobitnik Luis Suarez, pa Nemac Bernd Šuster, Bugarin Hristo Stoičkov...

Juventus, Bajern i Milan upotpunjuju krug velikana (TOP 5) koji su svoj istorijski ugled pretočili i u individualna priznanja njihovih zvezda. Bajern su šezdesetih i sedamdesetih 'gurali' Franc Bekenbauer i Gerd Miler, osamdesetih ponajviše Karl Hajnc Rumenige, u novijim erama Frank Riberi, Robert Levandovski... Juve je ogroman doprinos imao od Điđija Bufona, Mišela Platinija i Zinedina Zidana, a Milan od Đanija Rivere, čuvenog holandskog trija (Van Basten, Gulit, Rajkard), kasnije od Andreja Ševčenka, Kake...

NAPOMENA: Na grafikonu iznad možete da vidite u koliko izdanja Zlatne lopte je određeni klub imao predstavnike (druga kolona), odnosno ko je od igrača najviše doprineo tom klubu (procenti).

KAKO KRISTIJANO ISPRED MESIJA?

Po sistemu bodovanja Garsije Kremadesa posebno je interesantno videti kako stoje Lionel Mesi i Kristijano Ronaldo. Jedan u odnosu na drugog, pre svega... Imajući u vidu koliko su puta ovenčani epitetom najboljih na svetu, nema dileme da im pripadaju prvo i drugo mesto. E sad, kako je Portugalac završio ispred Argentinca (460 prema 450 bodova) kada ovaj ima više Zlatnih lopti (8:5), češće se našao među najbolja tri (14:12) i pride ima bolji prosečan učinak (28,1 bodova po pojavljivanju naspram 25,5)?

Odgovor je jednostavan: Leo s tri Zlatne lopte više nije stekao dovoljnu prednost da nadomesti jedno pojavljivanje manje u izboru (17:18), što u ovakvom sistemu bodovanje nije zanemarljivo. Recimo, između 2004. i 2008, dok omaleni Gaučos još nije bio etabliran kao jedan od najboljih na svetu (ovo se odnosi na prve dve godine), Kristijano je napravio osetnu prednost od 38 bodova. Kasnije, kada su i jedan i drugi bili u vrhu, Mesi je sporo i teško smanjivao razliku. Prvo mesto 30, drugo 29, treće 28...

Važan detalj imali smo 2022, kada Argentinac nije bio među 30 kadnidata. Ronaldo je tada za podelu 20. mesta dobio 11 bodova i otišao na plus 40. Zlatnom loptom iduće godine Mesi je smanjio na sadašnjih deset razlike.

"Ovo poređenje ne nudi konačan odgovor na jednu od najvećih debata savremenog fudbala, samo pokazuje da čak i dve karijere koje su obeležile čitavu epohu mogu izgledati drugačije u zavisnosti od statističkih parametara koji se uzimaju u obzir", podvlači Marka.

Iz grafikona ispod jasno se može videti da je portugalski as sve vreme bio u prednosti, uglavnom od oko 30 bodova, ali imajući u vidu da večeras CR7 nije u konkurenciji, lako bismo mogli da imamo 'prevrat' u smiraj dve velike karijere...

NEMAČKA IZNAD ISVIH

Kada se fokus sa klupskih grbova prebaci na nacionalne zastave, u apsoluitnog lidera izrasta Nemačka. Svi Nemci što su se našli u konkurenciji za Zlatnu loptu, osvojili su ukupno 3.854 boda, ispred Italije sa 3.229, Francuske sa 2.976, Engleske sa 2.821 i Španije sa 2.551 bodom. Prvih pet mesta zauzimaju evropske fudbalske velesile, što ujedno odražava i značaj njihovih tradicija u istoriji ovog sporta.

Prednost Nemačke zasniva se na nizu različitih generacija i ravnomernoj raspodeli uspeha na različite igrače kroz decenije. Njen najuspešniji pojedinac zaslužan je za svega 8,3 odsto ukupnog broja bodova. U slučaju Italije taj udeo je još manji i iznosi 6,9 odsto. Obe zemlje izgradile su svoje nasleđe kroz čitav niz velikih fudbalera, umesto da se oslanjaju na jednu dominantnu ličnost.

Razlika u odnosu na pojedine druge reprezentacije posebno je upadljiva. Primera radi, Kristijano Ronaldo zaslužan je za čak 29,9 odsto svih bodova koje je Portugal osvojio. Kod Argentinaca još izraženija dominacija jednog čoveka: Lionel Mesi čini 44,5 odsto istorijskog učinka Gaučosa?! Gotovo svaki drugi bod koji je Argentina sakupila na ovoj rang-listi na neki, način nosi pečat osmostrukog osvajača Zlatne lopte.

Ovo poređenje oslikava razliku između zemalja čija snaga proizlazi iz dugogodišnje tradicije i onih čiji je istorijski učinak u velikoj meri oblikovala jedna izuzetna zvezda.

Istorijski pregled postaje još zanimljiviji kada se posmatra kroz različite vremenske periode, pošto se dominacija u fudbalu menjala od zemlje do zemlje, od kluba do kluba, prateći uspon velikih generacija.

U periodu od 1956. do 1959. godine, Real Madrid suvereno je vladao sa 260,5 bodova, predvođen generacijom koja je bila nenadmašna evropska sila, s pet trofeja Kupa šampiona u nizu. Tokom šezdesetih primat je preuzeo Mančester junajted sa 389 bodova, u deceniji koju su obeležili velikani poput Bobija Čarltona, Džordža Besta, Denisa Loua i ostalih. Sedamdesete su pripale minhenskom Bajernu, koji je sakupio 541 bod (generacija Bekenbauera, Milera, Majera, Brajtnera), osamdesetih godina dominirao je Juventus sa 452, da bi potom potom usledila era Milana, čiji su superasovi krajem osamdesetih i devedesetih sakupili 494 boda.

Na prelazu iz starog u novi milenijum, Real Madrid se vratio se na čelo liste sa 649 bodova, u periodu od 2000. do 2009. godine. Usledila je decenija Barselone: između 2010. i 2019. godine katalonski klub sakupio je čak 930 bodova, što je najveći učinak jednog kluba u bilo kom od analiziranih perioda. Era Lionela Mesija u velikoj meri zaslužna je za takvu supremaciju, i nju će biti zaista teško ponoviti.

U aktuelnom periodu, dvadesetih godina 21. veka, Real Madrid ponovo je preuzeo vođstvo sa 378 bodova...

MOZZART RELAX radi za tebe – Tvoj tim vodi sa dva razlike na poluvremenu, i tip “iz keca u kec” ili “iz dvojke u dvojku” je odmah dobitan

Promene su bile vidljive i na nivou država. Mađarska je prednjačila u početnom periodu, Italija dominirala šezdesetih, a Nemačka bila najuspešnija tokom sedamdesetih i osamdesetih godina. Italijani su se devedesetih vratili na vrh, da bi Brazil preuzeo primat tokom prve decenije novog milenijuma sa 758 bodova. Španija je bila najuspešnija u periodu od 2010. do 2019. sa 625 bodova, dok Francuska predvodi listu u najnovijem analiziranom periodu sa 302 boda.

Zaključak je jasan: Zlatna lopta pruža i uvid u razvoj globalne fudbalske moći. Svaka epoha imala je svoju specifičnu geografsku raspodelu snaga, oblikovanu generacijama koje su obeležile svoje vreme.

JEDAN GENIJE ILI DECENIJE USPEHA KROZ GENERACIJE

Ne grade svi klubovi svoju istoriju na isti način. Dok su pojedini uspeli da svoj prestiž rasporede na desetine fudbalera, drugi veliki deo svog ugleda duguju jednoj izuzetnoj ličnosti. Benfika je u ovom istraživanju najupečatljiviji primer drugog modela. Euzebio je zaslužan za 53,8 odsto svih bodova koje je portugalski klub osvojio u trci za Zlatnu loptu, što znači da se više od polovine njegovog istorijskog učinka vezuje za jednog čoveka. Taj podatak najbolje oslikava veličinu fudbalera koji je prevazišao okvire svoje generacije.

Arsenal se u velikoj meri oslanjao na Tjerija Anrija, on čini 31,6 odsto njegovog ukupnog učinka, dok Kilijan Mbape donosi 24,7 odsto bodova Pari Sen Žermenu. U Mančester sitiju, Kevin de Brujne zaslužan je za 21,1 odsto ukupnog zbira...

"Ova razlika ukazuje na dva modela veličine. Jedan karakterišu klubovi koji su tokom decenija uspešno smenjivali velike generacije, a drugi predstavljaju oni čija su najznačajnija poglavlja neraskidivo povezana sa jednom izuzetnom zvezdom. Nijedan od ovih modela ne umanjuje ostvarene uspehe, svaki priča drugačiju priču o načinu na koji se gradi fudbalska istorija", navodi Marka.

Poređenje klubova i nacionalnosti donosi još neke zanimljve podatke. Konkretno, Bajern Minhen duguje neverovatnih 75,1 odsto svog ukupnog broja bodova nemačkim fudbalerima. Tek nešto manje istorijskog učinka Ajaksa potiče od holandskih igrača - 73,6. Reč je o klubovima koji nisu bili samo učesnici na najvišem takmičarskom nivou već i važni predstavnici fudbalskih tradicija svojih zemalja.

KVOTE ZA ZLATNU LOPTU

Hari Kejn - 1,50
Lamin Jamal - 2,40
Kilijan Embape - 3,50
Lionel Mesi - 20,0
Hviča Kvarachelija - 25,0

U Španiji, raspodela bodova oslikava uticaj dva najveća kluba. Na Real Madrid otpada 46,1 odsto svih bodova koje su osvojili španski fudbaleri, dok Barselona učestvuje sa 28,1 odsto. Zajedno, dva španska giganta zaslužna su za gotovo tri četvrtine ukupnog nacionalnog učinka.

Možda je ipak najzanimljiviji podatak vezan za Argentinu: čak 42,9 odsto ukupnog istorijskog broja bodova ove zemlje ostvarili su fudbaleri povezani sa Barselonom. Presudnu ulogu u tako visokoj koncentraciji ima Lionel Mesi, čiji je učinak značajno oblikovao i klupsku i reprezentativnu statistiku.

I Marka zaključuje: "Decenijama se priča o Zlatnoj lopti gradila oko pojedinačnih trenutaka: fudbalera koji podiže trofej, sezone koja ostaje upamćena ili kontroverznog glasanja. Međutim, kada se svi plasmani objedine i pretvore u bodove, otvara se drugačija perspektiva – ona u kojoj glavnu ulogu imaju kontinuitet, promene odnosa snaga i generacije koje su ostavile dubok trag. Istraživanje Santija Garsije Kremadesa ne zamenjuje tradicionalne liste dobitnika niti pokušava da uspostavi konačnu rang-listu najboljih fudbalera svih vremena. Umesto toga, nudi drugačiji ugao posmatranja – način da se vrednuje sposobnost ostajanja u samom vrhu dok godine prolaze, generacije se smenjuju, a fudbal neprestano menja svoje lice".