Jamal je i Lamin i Nejmar i Maradona

Debitovao je sa prvim timom Barselone sa 15 godina, devet meseci i 16 dana. Od tada je porastao deset centimetara, mada kada se osmehne i dalje nas zablesne večna proteza. Sazreo je, naučio da kontroliše impulse i da igra za kolektiv, ali fudbal i dalje posmatra kao zabavu.

Danas leti za London - gde je preseljeno 70-to izdanje ceremonije Frans Fudbala, privatnim avionom u koji je strpao brojnu porodicu i prijatelje. Ako dobije Zlatnu loptu, ne sumnjamo da će ga se britanska prestonica dugo sećati po slavlju. Sanja ne jednu, nego mnogo Zlatnih lopti, i ne libi se da to kaže. A, ako nekom zasmetaju takve izjave, odgovara sa osmehom: „Arogantan, ja? Svi koji to kažu znaju da ih u suštini zabavljam“.

Priču o Laminu Jamalu znamo svi, ispričana je mnogo puta. Fudbalski san o siromašnom imigrantskom detetu lansiranom u zvezde danas inspiriše, kao što je uvek inspirisao, milione dece koje šutaju krpene lopte po zemljanim terenima. O tamnoputom detetu oca Marokanca i majke iz Ekvatorijalne Gvineje koji su u Španiju i sami dovedeni kao deca kojoj su roditelji hteli obezbediti bolju budućnost. O novoj generaciji kojoj se neki dive, neki preziru zbog porekla ili boje kože, ali koja je simbol sadašnjice. O novoj generaciji mladih čija su samouverenost i staloženost fascinantni. Lamin budi strasti gde god se pojavi i sa sigurnošću se može tvrditi da je postao globalna ikona.

MOZZART RELAX pravi dobitni tiket – Tvoj tim povede sa dva razlike i tip kec ili dvojka je odmah prošao

Vlasnik je bezbrojnih rekorda, i niko, osim možda Pelea, nije doživeo, niti učinio tako mnogo za tako kratko vremena. U vitrini ima trofeje lige, Kupa Kralja, Superkupa, Evropskog i Svetskog prvenstva, takmičenja na kojima je nanizao nebrojene rekorde i koji svi počinju rečju „najmlađi“. Najmlađi debitant u prvom timu Barselone, najmlađi igrač koji je postigao pogodak u istoriji Evropskih prvenstava i najmlađi koji je ikada podigao evropski trofej. Najmlađi golgeter španske lige i Klasika. Isto tako, i polufinala Lige šampiona, dok je drugi po redu u celom takmičenju. Jedini koji je dva puta osvojio trofej Kopa za najboljeg igrača ispod 21 godine, čemu se dodaje i Golden Boy. Ako mu novinari sveta danas odluče dati Zlatnu loptu, izlišno je reći da će i u tome biti – najmlađi.

Konkurenti su mu Kilijan Embape i Hari Kejn, a mediji smatraju da će biti neizvesnije nego ikada. Laminova prednost su kolektivni trofeji, tj. onaj jedan, najsjajniji koji je osvojio letos u Americi. Mana – da se upravo na Svetskom prvenstvu nije preterano istakao. A početak prošle sezone je obeležila i pubalgija koja ga je privremeno zakočila u letu. Mečevi nove sezone u kojima je briljirao više nego ikada, nažalost ne ulaze u razmatranje pri glasanju zatvorenom 28. septembra.

Na glasanje će najmanje uticati Klasiko – koverta sa pobednikom je već zatvorena i već je u Londonu. Susret na Kamp nou je poslužio kao spektakl i uvertira u večerašnju ceremoniju u vidu direktnog duela dvojice kandidata za Zlatnu loptu koji su se sami proglasili najboljima na planeti. Dvojice kandidata zbog kojih ljudi kupuju ulaznice, koji bude strasti i dižu ih na noge. To su učinili i sinoć, i premda je trijumfovao francuski rival, njegov MVP u srcu Barselone će se pamtiti za narednu sezonu.

“Laminu je 19, kad tad će je osvojiti, bolje da je sad damo nekom drugom” je rečenica koja mu smeta. On je želi sada, i ne libi se da to kaže. Ego je samo deo njegovog karaktera sa kojim se rodio i bez kojeg ne bi bio to što jeste.

Hari Kejn osvaja Zlatnu loptu - kvota 1,50

Pritisak i izazovi mu ne smetaju, a kaže da je strah ostavio u parku u Matarou. Naučio je da živi i igra na ulici, zabijao je golove odraslima i driblao pse. Roditelji – praktično tinejdžeri u vreme kada se Lamin rodio – morali su da se odreknu mnogo toga, i sada im to vraća. Živeo je u stanu prepunom ljudi, u nezgodnom kvartu, do te mere da je klub, čim je video da dečko vredi, odlučio da ga preseli u La Masiju.

Na trenutke je delovalo da će da popusti pred vrtoglavim usponom i slavom koja ga je snašla prerano. Devojke, zabave, TikTok, a posebno čuvena proslava 18-tog rođendana na kojoj su ga zabavljale osobe niskog rasta, bili su meta kritika i uzrok skepse u pogledu na njegovu budućnost. Na društvenim mrežama su ga tada prozvali „vukom iz Rokafonde“, po ugledu na film „Vuk sa Vol strita“. Otac Munir je, ne jednom, bio protagonista skandala, pa čak i fizičkih sukoba, a njegov nedolazak na Svetsko prvenstvo, navodno nije posledica epilepsije, nego toga što nije mogao preći granicu. Kakav otac, takav sin, komentarisao je poneko. Ali, ako iko zna da se nosi sa mladima – na fudbalskom i ličnom planu – to je Barselona. Đoan Laporta zna da u rukama ima pravi dragulj, i nije, niti će dozvoliti da mu izmakne ili potamni.

„Bilo nam je teško, bili smo siromašni, sad imam novca, i želim da uživam u životu“, jedina je stvar u kojoj  Lamin ostaje nepokolebljiv. Želi da omogući lep, a što da ne i luksuzan život sebi i svojim najbližima. „Previše razmišljate: šta će se dogoditi ako nekog upoznam, ako prekinem neku vezu, ili ako kupim nešto što mi ne treba. Kada budem stariji sigurno neću trošiti sve pare koje zarađujem. Imaću dovoljno novca da ostavim deci, ali, i da uživam u životu. Mora se uživati u životu.“

Istovremeno, Lamin je još dete. Nedavno je u intervjuu engleskom Gardijanu objasnio da je zabava potpuno zanemarena u fudbalu. „Ja igram za zabavu“, izjavio je i dodao kako, kao u video igrici, bekove protivničkog tima zamišlja kao robote koji pokušavaju da ga zaustave, a sebe kao nepredvidivog čoveka kojeg ne mogu pretvoriti u mašinu. Istovremeno, nadljudski dribla po trojicu, sa loptom zalepljenom za nogu i pri najvećim brzinama, da bi potom napravio asistenciju slobodnom igraču, ili finiširao iz nemogućih uglova.  

Lamin Jamal osvaja Zlatnu loptu - kvota 2,40

Ulica mu je dala kreativnost, La Masija ga je provukla kroz mašinu koja proizvodi kompletne fudbalere od najmlađih godina, a Barselona ga je naučila da razmišlja i pauzira. Luis de la Fuente i Hansi Flik su sigurno najzaslužniji što je u stanju da misli i na kolektiv. De la Fuente ga obožava, ali svedoči i o ogromnoj odgovornosti ljudi koji su se brinuli o njemu. Svojevremeno je objašnjavao šta znači povesti dete od 16 godina na Evropsko prvenstvo – dete koje polaže školske ispite, ne može da ide u restoran sa saigračima, i uvek mora uz sebe imati staratelja. Flik je u početku bio škrt na pohvalama, nastojeći da ga što manje izdvaja iz grupe. U poslednje vreme je i on podlegao Jamalovoj magiji.

Sujeverni kažu da mu je čudotvorne sposobnosti preneo Leo Mesi kada ga je okupao kao bebu. A, Leo Mesi ga je sam izabrao kao svog naslednika. Nakon finala Svetskog prvenstva Lamin mu je prišao i zahvalio mu na svemu što je dao fudbalu, a njihov zagrljaj je zaista delovao čudesno. Ali Lamin nije Mesi. Mesi je bio sramežljiv, povučen i jedino što je želeo je da igra fudbal. Lamin je Nejmar, Lamin je Maradona. Ne libi se da se zabavlja, da kupuje dijamante i govori sve što mu padne napamet, ali isto tako ni da javno maše zastavom Palestine. Tvrdi da bi sve dao da može s mirom da prošeta Barselonom, ali je očigledno da uživa pod svetlošću reflektora i da je upije tako prirodno kao da igra Plej stejšn u svom dnevnom boravku.

„Na Svetskom prvenstvu se, kada uzmem loptu, mogla čuti publika kako jedno po jedno ustaje, da vidi šta ću da uradim. Taj osećaj, to iščekivanje je kao da u sebi imate nešto što vas čini moćnijim od ikoga“.

Lamin nije Mesi. Lamin je Lamin. Niko ne može da sagleda visine u koje može da se vine. Ni on sam. Misli da je u suštini čak i bolji nego što ga vide drugi, ubeđen je da svojoj igri može da doda još mnogo začina i da za to ima više nego dovoljno vremena. A ako se večeras izjalovi Zlatna lopta ne treba zaboraviti:

“Laminu je 19, kad tad će je osvojiti“. Jednu ili više njih.