Životna karta Late Lata: Zvezdina kocka šećera koja može da zapali Marakanu

Crvena zvezda je dovela najskuplje pojačanje u modernoj istoriji. Što po zakonu brojki i tržišta znači i da je najveće. Pritisak javnosti i navijača na Emanuela Late Lata će biti nešto manji nego Erlinga Halanda letos u Mančester Sitiju. Šalu na stranu, ali za početak će mu se analizirati svaki prijem lopte u prijateljskoj utakmici...

Zvezda je prešla granicu koju ozbiljni klubovi prelaze kada žele da naprave iskorak u klasi. Direktan plasman u Ligu šampiona, treći šešir, mogućnost da i sreća malo pogleda na žrebu su upalili alarme ozbiljnosti na Marakani da se u bajernovskom stilu krene na letnju pijacu i oformi tim već na početku jula. Novi trener Barak Bahar se našao u koži poznatijih kolega iz većih evropskih klubova. Klub mu je na tacni isporučio čistku svlačionice i pojačanja za Ligu šampiona.

Crvena jagoda na belom šlagu je Emanuel Late Lat, momak iz Obale Slonovače plaćen Atalanti 3.500.000 evra pošto je klub iz Bergama na početku tražio 5.000.000. Možda i skupo s obzirom da je ušao u poslednju godinu ugovora, ali poslednja sezona u Švajcarskoj ga je lansirala u izlog i cena je otišla preko realne. Uostalom, na tržištu ništa nije skupo dok postoji neko ko će to da plati. Takav je zakon ponude i potražnje. I Zvezda mu se prilagođava. Klupski dug? Sevilja je uz svo sjajno poslovanje i rezultate u minusu od 90.000.000 evra... Svi su dužni osim ako iza njih ne stoje petromonarhije.

Ono što letos nije uradila sa Sirilom Desersom, Zvezda je uradila sada sa Late Latom. Možda joj je i trebalo vremena da nauči neke lekcije iz prethodnih prelaznih rokova, ali očigledno da je neke savladala. Late Lat je igrač na čijem se transferu ozbiljno radilo od kraja aprila i koji je - kako mu cena i kaže – došao kao poslednji kapitalac ovog leta.

Opet da ponovimo. Skupo?

Late Lat nije došao da pravi razliku u Surdulici, Subotici, na krovu, Brdu... To mogu i neki drugi. Doveden je da bude najjači štih u Ligi šampiona gde će Zvezda imati jedan od najjeftnijih, ako ne i najjeftiniji tim. U zavisnosti od kvalifikacija. Uporedimo samo Zvezdinog kapitalca sa ostalim „devetkama“ Lige šampiona. I tu ne govorimo o Halandu, Levandovskom, Osimenu i aždajama iz prva dva šešira...

Zvezda želi da pripada toj trećoj klasi Lige šampiona u kojoj su od sigurnih učesnika Real Sosijedad, Lacio, Union Berlin, Lans, Fajenord, Salcburg, Seltik i Šahtjor. Sosijedad je Sadika platio 20.000.000 evra. Lacio je Imobilea kupio za 9.450.000 (pre sedam godina!). Lans je letos za Opendu izdvojio 11.800.000 evra, sada od Lajpciga traži 40.000.000. Union Berlin je jedini izuzetak. Doveo je Šeralda Bekera za džabe pre tri godine, ali on danas vredi 20.000.000 evra. Fajenord je letos doveo Santjaga Himeneza iz Meksika za 4.000.000 evra (meksički mediji letos pisali da je zainteresovana i Crvena zvezda?!) koji danas košta 20.000.000. Salcburg je za centarfora Nou Okafora platio Bazelu 11.200.000 evra, danas vredi 20.000.000. Šahtjor je Ajaksu za Lasinu Traorea platio 10.000.000 evra. Seltik je Kjoga Furuhašija doveo iz Kobea za 5.400.000. To su učesnici Lige šampiona i njihove „devetke“. Konkurencija sa kojom bi Zvezda htela i treba da se bori. I plaća najmanje od svih...

Nikada se sa sigurnošću ne može znati da li je neki potpis pogodak ili promašaj. Da li će biti Radonjić, Boaći ili Ivanić ili će biti Van la Para, Falko ili Motika. Obaveza kluba je da što pre dovede što skuplje pojačanje. Late Lat je to i sada je sve u rukama Baraka Bahara.

Late Latu je ovo šansa karijere koja je do sada imala svakakvih epizoda.

Sin imigranta iz Obale Slonovače je imao osam godina kada je sa majkom došao u Italiju kod oca

„On je već bio tu nekoliko godina i radio svakakve poslove, ali deo porodice je ostao u Africi. Mnogo su mi nedostajali. Posebno brat“, ispovedao je kasnije životnu priču Zvezdin novi napadač.

Puno ime i prezime su za Italijane zvučali pomalo i komično – Džunior Emanuel Dilan Late Lat. Pojednostavio je svima i na dresu mu piše samo Late. Na italijanskom - „mleko“. Da li će biti za Zvezdu med i mleko, svi jedva čekaju da da vide i da saznaju. Posle prve tri prijateljske utakmice ćemo se verovatno o njemu naslušati analiza i komentara. Jer, ovde strpljenja nema... Crvena zvezda ne trpi čekanje.

Late Late se fudbalski u seniorima prvi put „pojavio“ u Kupu Italije u sezoni 2016/17. Bio je to početak "Grande Atalante", one koja nas je prethodnih godina uvesaljavala seksi fudbalom i maltretiranjem većih i bogatijih. Prva Gasperinijeva sezona. Lansirani su Andrea Konti, Matija Kaldara, Leonardo Spinacola, Frank Kesi, Andrea Petanja, Roberto Galjardini, Remo Frojler... Stasavali su uz iskusnije Gomeza, Masijela, Kurtića, Zukanovića... Zajedno su ti klinci kasnije klubu iz Bergama od prodaja doneli blizu 150.000.000 evra. Čisto da se stvori slika koliko je teško preći granicu iz omladinaca u seniore Atalante.... Mnogo talentovane dece čeka na šansu. I nikad je ne dobije. Dejan Kuluševski je najbolji primer.

Tog leta je Gasperini prvom timu priključio i četvoricu baš klinaca. Tek punoletnih tinejdžera iz Atalantine škole, verovatno najbolje u Italiji: Alesandra Bastonija, Filipa Melegonija, Kristijana Kaponea i Emanuela Late Lata. Prvi je danas jedan od najboljih štopera sveta, drugog je put odveo u Standard iz Liježa, treći je praktično propao, četvrti je najveće pojačanje Crvene zvezde.

Sva četvorica su debitovali za Atalantu te sezone, Late Late u Kupu Italije. Treći meč mu je bio u četvrtfinalu protiv Juventusa. Ušao je sa klupe, dao gol, ali Atalanta je izgubila 2:3 od Alegrijevog tima sa Dibalom, Mandžukićem, Pjanićem, Markizijom... Bio je to poslednji meč Late Lata za Atalantu čiji član je bio u narednih šest i po godina. Do danas.

Poput mnogih mladih igrača, Atalanta mu je namenila put posut pozajmicama. Težak, ali mnogo lakši od onoga koji mu je život do tada iscrtao.

Pomenuli smo da je sa osam godina došao u Italiju. Ne zna se kako. Možda je imao sreće da preživi neku od onih barki smrti koje mediteransko plavetnilo svakodnevno guta odnoseći hiljade dečjih života za koje nikoga u vrlom svetu baš i nije briga. Možda je došao i „normalno“. Ti podaci ne postoje...

Kasnije su stigli i ostali članovi porodice koja se nastanila u Kremoni, delu bogate Lombardije. Tu je prvi put obuo kopačke pošto je u Africi igrao fudbal bosonog.

„Igrao sam za Esperija Kremonu, gubili smo 0:4, ušao sam sa klupe, dao tri gola i upisao dve asistencije za pobedu 5:4. Video me skaut Atalante i odmah me zvao. Iskreno, nisam ni znao da taj klub postoji. U Obali Slonovače se prate Premijer liga i Liga 1, a od Serije A sam znao samo za Juventus, Milan i Inter. Tada nisam ni video sebe kao fudbalera i samo sam želeo da se igram. Moj fudbal je bio ulični“, govorio je godinama kasnije Zvezdina nova „devetka“.

Late Lat na početku nije hteo da čuje da odlazak u Bergamo. Otac ga ja nagovarao da proba. Ali je ključni pritisak napravio izvesni Stefano Bonakorso, skaut koji klubu iz Bergama otkriva dragulje još od 80-ih godina prošlog veka kada je počeo sa čuvenim Robertom Donadonijem.

Dečko iz Afrike je imao 11 godina kada ga je uzela Atalanta pod svoje, ali tek sa 14 je prešao u internat u Bergamu. Godinama je putovao iz Kremone u Bergamo na treninge i utakmice. Nekada minibusom, nekada sa Alesandrom Bastonijem kada ih je vozio njegov otac. Emanuelov otac nije imao vremena i resursa jer je u međuvremenu radio na građevini.

Prošao je pionire, kadete i omladince Atalante. U kadetima je imao sezonu života kada je kao krilo dao 23 gola na 29 mečeva, a Atalanta postala šampion Italije. Ta generacija je bila čudo: Bastoni, Kuluševski, Zortea, Melagoni, Late Lat... Niko nije ostavio trag u prvom timu.

„Ne znam kako da to objasnim. Možda i mi igrači nismo bili čvrsto na zemlji i poleteli smo. Ali sa druge strane, bilo je i drugih interesa u pitanju. Bio sam siguran da će Bastoni godinama ostati u Bergamu i postati simbol kluba. Možda me tada nisu videli fizički i psihički spremnog. Danas sa svim iskustvom i drugačijim načinom razmišljanja, mislim da bih imao mesta u Atalanti. Mi iz generacije ’99 smo i dalje povezani, čujemo se i sa Bastonijem. Ne ide mu loše ni u Interu. I kao mali je bio neverovatno miran na lopti. Ne bih voleo u životu da igram protiv njega“, kaže danas Late Lat o slavnom drugaru iz detinjstva.

Već u omladincima je počelo da se priča i piše o brzonogom Afrikancu iz Atalante, pravila su se poređenja i govorilo se da je po stilu igre miks Viktora Mozesa i Žervinja. Njemu je idol bio Didije Drogba a igrom je želeo da liči na Salomona Kalua. Došao je i taj debi u prvom timu. Sudbina je htela da bude protiv Kremonezea.

„Šansu za debi dajem samo onima koji je zaslužuju. Kod mene nema kocke šećera, već sve po zaslugama“, prokomentarisao je Late Latov debi Đan Pjero Gasperini.

Šećera nije bilo, ali je „mleko“ odjeknulo u Italiji... Dao je taj gol Juventusu (na klupi je ostao Aleksandar Pešić, te sezone jedan gol na sedam mečeva) sa 18 godina, ali je Atalanta tokom sezone porasla mimo svih očekivanja, zauzeto je iznenađujuće četvrto mesto na kraju, stasali su bolji i talentovaniji od Late Lata. Bilo je vreme za obilaznicu...

Šest meseci ranije na obali Jadrana se desio Zeman bis. Legendarni Boem se vratio u Peskaru sa kojom je šest godina ranije napravio čudo u Seriji B i lansirao triling klinaca Verati – Insinje – Imobile. Očekivanja su bila slična. Peskara je od Juventusa, Intera, Atalante i ostalih uzela gomilu klinaca među kojima su bili Late Lat, ali i novo Partizanovo pojačanje Frank Kanute.

Ema, kako mu glasi nadimak, je u Peskaru došao nasmejan i motivisan za bitke u Seriji B.

"Cilj je da izborim što veću minutažu. Izabrao sam Peskaru jer je Zdenjek Zeman trener koji voli mlade igrače, ume da ih posavetuje i pogotovo je uspešan sa krilnim fudbalerima poput mene. Čuo sam da je po strogoći sličan Gasperiniju. Skinuo sam kilograme i spreman sam za taj režim“, rekao je po dolasku u Peskaru.

Za koju nikad nije zaigrao. Čuvene Zemanove spartanske pripreme nije izdržao.

„Ljudi su mi govorili: ’Ema, Zeman je težak...’. Ali nisam baš mogao da zamislim koliko. Prvog dana priprema smo istrčali deset puta po kilometar u planini. Bili smo ’mrtvi’ kada je rekao: ’Momci, ajmo sada test hrabrosti. Još kilometar’. Mislio sam da se šali. Već drugog dana priprema sam osetio povredu, nisu me lečili kako treba i morao sam na operaciju i šestomesčenu pauzu. Nisam se oporavio ni da debitujem u Seriji B“.

Posle propale sezone bez utakmice u prvom timu (četiri meča za mladi tim Peskare), vratio se u Bergamo ali ponuda nije bilo. Ni iz Serije B. Samo iz trećeligaških klubova.

„Prvu nisam prihvatio, ali drugu od Pistojezea sam već morao. Nije bilo lako. Daš gol Juventusu u Torinu, pa ne igraš u Seriji B i onda završiš u Seriji C. Moraš da imaš jaku glavu. U Pistojezeu smo izgubili skoro svaku utakmicu, dok sam u Atalanti imao naviku da pobeđujemo. Osetio sam drugu stranu medalje, ali i to je iskustvo“.

Pistojeze, Imoleze, Karareze i Pjaneze. Sve trećeligaši i u svakom se zadržao samo po šest meseci. Pet golova u dve godine. Karijera je jurila nizbrdo. Ipak, bila je ta jedna utakmica u Pistojezeu protiv Pro Patrije kada ga je išlo, kada je driblao, probijao, centrirao... Na klupi Pro Patrije je tada sedeo hrvatski stručnjak Ivan Javorčić koji je tek uveo klub u treću ligu iz Serije D. Setio se posle dve godine onog brzonogog Afrikanca i pozvao ga u Pro Patriju.

Posle tri skoro bačene sezone, od čega dve u četiri različita trećeligaša, Late Lat je rešio da proba i peti put. Dalmatinac ga je „video“ drugačije od ostalih.

„Sa njim sam postao centarfor. I počeo da uživam u fudbalu kao kada sam bio dete. Opet sam otkrio strast za igrom“, priznao je kasnije Afrikanac.

Mozzart Sport je stupio u kontakt sa Javorčićem da nam opiše igrača kojem je preporodio karijeru i prekomandovao ga sa krila na mesto centarfora.

„Nisam znao da je to oko Zvezde toliko ozbiljno, ali pratio sam zbivanja i njegovu karijeru s obzirom da je moj bivši igrač i da sam emotivno vezan za njega. Video sam da je odigrao fantastičnu sezonu u Švajcarskoj i baš mi je drago što je napravio tako važan korak napred jer je Zvezda veliki klub“, kaže nam Javorčić u telefonskom razgovoru.

Šta sada da Zvezdini navijači očekuju od Late Lata?

„Definitivno je da on po talentu i kvalitetu vredi svega toga. Kao fudbaler i momak. Vredan je ulaganja. A kako će to sve izgledati, zavisiće od mnogo faktora. Bitno je da se sada taj pritisak amortizuje kroz proces unutar kluba. Definitivno je Late Lat igrač koji može da zapali publiku s obzirom na kvalitet koji poseduje“.

Koji su to konkretni kvaliteti?

„Prošle su četiri godine otkako smo radili i sigurno je od tada evoulirao i danas je drugačiji. Ono što ga je tada krasilo je brzina. Izuzetno hitar i okomit igrač koji vrlo dobro reaguje u situacijama u šesnaestercu. Ima ono nešto instinktivno. Igrački. Napada okomito i sa kontinuitetom. Očekujte opasnog igrača koji pravi probleme protivničkim defanzivcima. Sa druge strane, darežljiv je prema saigračima i nije sebičan. Intenzivan je u radu bez lopte i pomaže ekipi. Ipak, brzina je kvalitet iznad svih ostalih“.

Vi ste mu spasili karijeru napravivši centarfora od krila. Kako ste ga „osetili“?

„Znam da je za njega taj momenat u Pro Patriji bio bitan u karijeri, ali se ne osećam kao spasilac njegove karijere. On je imao svoje karakteristike, ali nije imao kontinuitet u tom procesu. Znalo se da je klasično krilo i da je jak u igri 'jedan na jedan'. Striktno uz liniju. Mene je pogodilo što nije imao fiziku za klasičnog špica kako sam ga ja video. Ali impresionirao me je taj kvalitet da ide vertikalno u kontinuitetu i da bude opasan u 16 metara“.

Kako je tekla transformacija?

„Radili smo dosta individualno. Leva, desna, čak i glava. Bez obzira što nema neke posebne centimetre, izuzetno je eksplozivan i ima tajming za skok. Intrigiralo me je to i skupa smo došli da zaključka da proba kao centarfor da se približi golu. Hteo sam prvo da mu dam sigurnost i samopouzdanje. To mu je najviše falilo posle negativnih sezona. Da ima kontinuitet u radu jer je iz te nesigurnosti i neigranja imao i dosta povreda pre toga. Morali smo da napravimo ravnotežu između fizičkog i mentalnog dela. Taj proces je trajao godinu dana, a on je bio sve bolji i bolji, sigurniji u ono što može i vratio se na put koji ga je gurnuo u prvi plan na početku karijere. I on je sam tada shvatio da ranije nije bio spreman za taj sav pritisak. Sada je sazreo kao momak i igrač koji to može da iznese“.

Pritiska mu neće faliti. Iz Splita ste i znate kakav pritisak pravi Hajdukova pubika, a ni Zvezdina fudbalska nije ništa drugačija. Očekivanja su uvek nadrealna.

„Pritisak na koji je navikao u Italiji mu puno znači u tom procesu. Presing koji naprave u Italiji je jedan od najtežih u svetskom fudbalu. Ne samo na terenu već sve ono što se proživljava svaki dan van terena. Fudbal je neprestano tema broj jedan. Vremenom se čovek navikne. Mislim da je to donelo mnogo dobrog i igračima sa naših prostora jer ih je kompletiralo. Kada se mentalno navikneš na pritisak u Italiji i jednom to prođeš, možeš igrati gde hoćeš. Late Lat je eksplodirao u tom ambijentu u Švajcarskoj gde je bilo manje pritiska. Zvezda je veliki klub sa velikom istorijom i sigurno će biti više pritiska. A što se tiče srpske lige... Moraće prvo da je doživi i upozna pa da se vidi kako će reagovati na nju... Ali on je po meni spreman na sve te izazove s obzirom šta je prošao u karijeri“.  

Pretpostavlja se da će Zvezda sa novim trenerom igrati drugačiji fudbal, direktniji, brži, sa više tranzicije... Kakav je on kao igrač za taj fudbal?

„Ne poznajem ekipu i trenera, ali Emanuel to sigurno može da odigra. Ima kvalitet da radi sjajne stvari u tranziciji i da osvaja prostor u kontrama i polukontrama. Mada, on i u pozicionom fudbalu, kada ekipa dominira, ima tehnički kvalitet da kroz kombinaciju bude opasan i u malom prostoru. Može biti odličan za sve varijante i zahteve“.

A kao karakter? Kakav je?

„Izuzetna osoba! To je najvažnije. Vrlo je ozbiljan u radu, pristupu... Italijani bi rekli „solaran“. Uvek pozitivan da ozrači sve oko sebe“.

Javorčić i Late Lat su radili samo jednu sezonu u Pro Patriji, Afrikanac je dao 11 golova u sezoni i dogurali su do plej-ofa. Hrvatski trener je otišao u Sudtirol i napravio malo čudo istorijskim plasmanom u Seriju B. Zvezdin novi napadač je otišao takođe u Seriju B. U SPAL iz Ferare gde je dao tri gola na 18 mečeva ali je ostavio generalno dobar utisak s obzirom da su ga mučile i povrede. Trener mu je bio Pep Klotet. Španac koji je dve godine ranije napravio čudesan potez u Birmingemu lansiravši u prvom timu 16-godišnjeg Džuda Belingema.

"Pep mi je rekao da sam igrač za 20 golova u szeoni. Za pet minuta razgovara sa njim sam se osetio kao preporođen", ispričao je kasnije je Late Lat.

Posle sezone u Ferari, napustio je Italiju i prešao u Sankt Galen gde je eksplodirao. Imao je i ponudu Barija, ali je želeo da proba nešto novo.

„Bila je to prilika koju treba okušati. Imao sam i ponude iz Italije, ali sam želeo u inostranstvo. Iako nisam znao ni reč nemačkog. Srećom, u svlačionici ima ljudi koji pričaju italijanski, a sporazumevamo se i na engleskom i francuskom. Sve je totalno drugačije. Mentalitet je drugačiji. Liga zahteva dosta fizike i nema toliko taktike kao u Italiji. Za napadača je to lepo jer imaš više slobode. Ovde imamo pravo da pogrešimo. Drzni se, pokušaj, pogreši... Niko neće da upire prstom u tebe zbog toga. Sjajno sam otvorio sezonu, dao het-trik protiv Siona, a onda je usledila mundijalska pauza. Prvi put u karijeri sam imao tu čudnu situaciju da pauziram usred sezone. Trenirao sam samostalno da ostanem u formi, preforsirao se i povredio se“.  

Ipak, Sankt Galen nije imao šansu da ga zadrži. U Bergamu su dobro pratili razvoj svog napadača i podigli su mu cenu posle 16 golova na 34 meča. Iako je Late Lat imao želju za novom šansom u Atalanti, nije bilo realno da je dobije u konkurenciji Zapate, Murijela i nove evropske senzacije Rasmusa Hejlunda. Vest Bromvič Albion je dugo pratio Latea Lata, ali Zvezda je je bila upornija.

„Sada sam naučio koliko znači ostati na jednom mestu najmanje godinu ili dve“.

Posle 13 godina saradnje sa Atalantom, Late Lat je definitivno raskinuo veze sa Boginjom provincije. Ostaće upamćen po tom jednom golu Juventusu koji mu je u karijeri možda napravio više štete nego koristi.

"Taj gol je mnogo podigao očekivanja oko mene. Bila je to ogromna radost. Oči su mi sijale. Tek kad sam video saigrače kako slave, shvatio sam da sam pogodio. Sa ovom današnjom pameti, rekao bih da nisam bio spreman. Očekivanja su postala prevelika i prebrza. Sada sam spreman i voleo bih da jednog dana opet zaigram u Bergamu", rekao je u toku minule sezone poznatom novinaru Đanluki Di Marciju.

Kocku šećera u Atalanti ipak nije dobio. Ali mu se zato na beogradskoj Marakani u dresu bivšeg prvaka Evrope i sveta kao najskupljem igraču u klupskoj istoriji pruža životna karta da se pokaže u eliti evropskog fudbala. Naslediće u špicu Zvezde nekadašnjeg saigrača iz Atalante Aleksandra Pešića i moraće da bude bolji jer standardi na Marakani odavno nisu bili veći. Šest i po godina posle tog gola Juventusu, pod komandnom palicom trenera koji je istom tom Alegriju i Juventusu jesenas zagorčao život u Ligi šampiona. Očekivanja od obojice su velika. Da i sa Zvezdom zagorčavaju život većima i jačima. Pa i da nekim potezom zapali publiku, kako reče njegov bivši trener Ivan Javorčić.