Žiru aktivirao, pa ugasio Vezuv: Milan u polufinalu Lige šampiona posle 16 godina

Morbidne poruke upućene rivalu, vatromet posle ponoći kao dobrodošlica u grad, potom i rasističke uvrede na putu ka stadionu... Sve su navijači Napolija uradili kako bi (na vrlo pogrešan način) destabilizovali fudbalere Milana pred revanš utakmicu četvrtfinala Lige šampiona. Da li je karma učinila svoje ili je nešto drugo u pitanju, pak (negativna) energija koju su pristalice Azura pokušale da prenesu na svoje ljubimce nije bila od pomoći. Ekipa Stefana Piolija ugasila je Vezuv, odolela budućem šampionu Italije (1:1) po treći put u petnaestak dana - prethodno ga dva puta dobila - nabila mu ozbiljan kompleks i pružila ruku gradskom rivalu Interu uz jasnu poruku - gledamo se u polufinalu.

Sejao je Napoli strah širom Čizme napadačkim fudbalom, u šestoj brzini se prošetao kroz Seriju A dok je istovremeno punio mreže protivnika u Ligi šampiona (Ajaks, Liverpul, Rendžers, Ajntraht), sve dok nije naleteo na Milan. Daleko najefikasnija ekipa italijanskog prvenstva umalo da u dvomeču ostane bez gola protiv tima koji je ostavila u prašini u prvenstvenoj trci. Tek u nadoknadi revanša Viktor Osimen je uspeo da pronađe šifru za sef Majka Menjana i otključa gol Rosonera po prvi put od oktobra (na šest vezanih utakmica u LŠ Milan nije primio gol) u elitnom evropskoj takmičenju, ali to neće pokvariti utisak da je ekipa Stefana Piolija odigrala neuporedivo zrelije u dvomeču i pokazala kome su noći Lige šampiona u klupskom DNK. Kao što neće promeniti ni činjenicu da se milanski tim našao među četiri najbolja tima na Starom kontinentu posle 16 godina i one sezone kada se popeo na krov Evrope.

Svemu i svačemu su navijači Milana svedočili u tom mračnom periodu, svakakvih su se "konstanata", "zapata" i "ćerćija" nagledali, ali će ih se posle epiloga na jugu Italije makar na kratko sa osmehom na licu sećati. Kao što će na kratko i tifozi Napolija, dok i matematički ne obezbede titulu, plakati, jer su im Rosoneri bacili mrlju na sezonu što je mogla i činilo se da će biti bajkovita.

Početak utakmice bio je identičan onom od pre šest dana na San Siru. Napoli je, nošen hukom sa tribina prepunog stadiona Dijego Armando Maradona, sabio goste na njihovu polovinu i terao ih da se bore za dah. Odličan su tempo postavili Spaletijevi momci od prvog minuta, ne dozvoljavajući Milanu da ga uspori, ali mu inicijativa nije mnogo donela. Zapravo ništa, nijednu priliku koja bi navijače bacila u trans. Učinio je to, ni manje ni više – Aleks Meret.

ODBRANU MERETA POGLEDAJTE OVDE

Baš kao i u prvoj utakmici, Milan je vrebao iz zasede, fokusiran prvenstveno na svoj gol, bez naznaka da bi mogao da ugrozi Meretov. No, i kad je u podređenom položaju Milan je u stanju da zapreti zahvaljujući ultrasoničnom levom boku. Teo Ernandez je probio po levom boku, zavrnuo za Rafaela Leaa koji sa njim i čini taj nezaustavljivi tandem kraj leve aut-linije, a Portugalac dok je proigraovao Braima Dijaza na drugoj stativi iznudio jedanaesterac od sunarodnika Marija Ruija.

Budući da u mečevima težine kakvu nosi četvrtfinale Lige šampiona ima više iskustva od svih saigrača, Olivije Žiru je preuzeo odgovornost – i promašio. Meret, što je u prvom meču ostao u senci Majka Menjana, pročitao je nameru francuskog napadača i uradio ono što je pre nešto više od deset godina uspelo samo Džou Marfiju, tadašnjem golmanu Koventrija u Liga kupu. Imao je Žiru do večeras gotovo savršen učinak sa bele tačke, pogodio je 27 od 28 udaraca sa bele tačke, ali je verovatno najbitniji u karijeri promašio.

Čovek što je Milanu doneo toliko bitnih pobeda u prošloj, šampionskoj sezoni, bio je na putu da postane tragičar Rosonera. I samo šest minuta kasnije samo je pojačao utisak da bi mogao da bude centralna figura, samo po navijače Milana u negativnom kontekstu. Našao se u stopostotnoj šansi, ukazala mu se prilika da se eskpresno iskupi, ali je nije iskoristio.

Umesto toga vrlo lako je mogao da bude kažnjen. U nameri da spreči zahuktalog Irvinga Lozana da pripreti Menjanu, Leao je uklizao i umalo ponovio ono što je nad njim napravio Rui. Sklonio mu je loptu ispred nosa, ali ga je i zakačio po nozi, pa je delovalo da će Napoli dobiti penal. Ipak, glavni arbitar Šimon Marčinjak je posle konsultacije sa VAR sobom pokazao na korner zastavicu.

I onda u smiraj prvog dela kao da su fudbalski bogovi još jednom iščitali skriptu iz prvog meča. Tangi Endombele je izgubio loptu na protivničkoj polovini, a ona je završila u Leaovima nogama. Jednog, drugog, trećeg, kao čunjeve na treningu zaobilazio je Portugalac Endombelea, Đovanija Di Lorenca i Amira Rahmanija, kao dlanom o dlan našao se pred protivničkim golom, i kada su mnogi očekivali udarac, zavrnuo je na peterac metara za Žirua koji je loptu samo ubacio u mrežu pred kojom se našao Žuan Žezus.

Iako je doneo svom timu preko potreban gol, znao je Žiru kome idu najveće zasluge za njega. Otrčao je ka Leau i “očistio mu kopačke“ zbog asistencije i prodora kojim je Portugalac podsetio na predstavu Tjerija Anrija iz 2006. godine na Santijago Bernabeu. Nije Portugalca bilo puna dva meseca, “postio je“ od sredine januara do polovine marta, držeći se na samo jednoj asistenciji u tom periodu, ali je od gostovanja u Napulju početkom aprila konačno proradio. Dva gola spakovao je Napolitancima u prvenstvu, jedan namestio prošle srede, večeras nacrtao put ka polufinalu Lige šampiona.

Inspirisale su ga, očigledno, poređenja sa Hvičom Kvarachelijom, čovekom koji preti da mu ove sezone otme MVP priznanje u Seriji A. Istim onim Hvičom koji u tri meča odigrana sa Milanom gotovo da se "nije video". Uhapsio ga je Davide Kalabrija na desnom boku, uz pomoć Sandra Tonalija i Radeta Krunića suzio mu prostor i sprečio ga da se rastrči, a Napoli bez Gruzina nije isti. Kao što ni sam Hviča nije isti onaj iz prvog dela sezone. Ili samo nije spreman za "velike" utakmice. Da jeste, iskoristio bi makar jednu od dve prilike u kojima se našao početkom drugog poluvremena (oba puta pucao preko gola sa pet metara) ili pak onu u samoj završnici utakmice, najbolju. Uhvatio se za penal u 82. minutu, pa iako nije šutirao nimalo loše, Menjan ga je pročitao i po ko zna koji put spasao Milan.

Valja istaći i da je Spaleti, pored suspenzija Angise i Kima iz prvog meča, sat vremena morao da igra i bez Politana i Ruija, koji su zbog povreda u 34. minutu bili primorani da napuste teren. Nije pomogao ni povratak Viktora Osimena, držao je nigerijsku zver pod ključem Simon Kjer, i tek u nadoknadi meča ga je ispustio iz vida. Dovoljno da najbolji strelac Serije A ulije nadu navijačima. Međutim, trajala je prekratko, svega minut i po.

NAPOLI – MILAN 1:1 (0:1), prvi meč 0:1

/Osimen 90+3 - Žiru 43/

Napulj.

Stadion: Dijego Armando Maradona.

Sudija: Šimon Marčinjak (Poljska).

Žuti kartoni: Di Lorenco, Olivera (Napoli), Tonali, Manjan (Milan)

Napoli (4-3-3): Meret – Di Lorenco, Rahmani (od 75. Ostigard), Žuan Žesus, Mario Rui (od 34. Olivera) - Ndombele (od 63. Elmas), Lobotka, Zjelinski (od 75. Raspadori) - Politano (od 34. Lozano), Osimen, Kvarachelija.

Milan (4-2-3-1): Menjan - Kalabrija, Tomori, Kjer, T. Ernandez - Tonali, Krunić - Dijaz (od 58. Dijaz), Benaser, Leao (od 84. Salemakers) - Žiru (od 68. Origi).