Završena šok terapija, a Vošu ponovo muče iste boljke

Neutralni gledaoci su sasvim sigurno sinoćni meč između Vojvodine i Radničkog (3:3) okarakterisali kao praznik fudbala. Međutim, osim broja golova, za pristalice Lala ova predstava na Karađorđu nije ništa novo. Naprotiv, gledali su je nekoliko puta ove sezone.

Šef stručnog štaba Novosađana Nemanja Krtolica pred duel sa Nišlijama veličao je činjenicu da Voša nije primila nijedan pogodak za tri utakmice otkako je on na čelu.

„Nije fudbal samo ići napred i dati gol. Velika je stvar što ove tri utakmice nismo primili gol. Bio bih ljut da smo na bilo koji način primili gol pri vođstvu od 3:0”, rekao je nedavno strateg Lala.

Sada su za 95. minuta primili tri gola. I ne zna se koji je komičniji. Jedino se za drugi gol ekipe sa Čaira može reći da je pre proizvod dobre akcije gostiju, nego nepromišljenosti defanzivaca crveno-belih. Dok će se o Koraćevom pomračenju, ali i Rosićevoj reakciji kod poslednjeg gola, pričati mesecima. Najveća šteta po Vojvodinu je što su se ovi gafovi dogodili dvojici fudbalera koji se nalaze u usponu forme. Seid Korać je bio jedan od najboljih pojedinaca novosadske ekipe u Loznici, kada mu je malo falilo da postigne i pogodak. Bio je veoma dobar i u većem delu sinoćne utakmice, do tog momenta u 60. minutu. Rame uz rame reprezentativcu Luksemburga je i Dragan Rosić koji nije primio gol gotovo mesec dana. Tek što su povratili samopouzdanje ulaskom u prvu postavu i štoper i golman Vojvodine napravili su greške, zbog kojih će se sasvim sigurno preispitivati, kako oni, tako i Nemanja Krtolica u narednom periodu.

Ipak, srž problema se ne nalazi u ovim kiksevima Vošinih defanzivaca, već u ponovnom javljanju boljki iz Bandovićevog mandata. Boljki koji su koštali crnogorskog stručnjaka posla. Božidar Bandović je otišao, Lale su uzele sedam bodova u tri utakmice i time zamaskirale zapravo dosta problematičnu igru. Stara dama igra u intervalima. Angažovanjem nekih novih pojačanja i povratkom na „Karađorđe”, napadački segment postao je dosta tečniji. Kada dominiraju, crveno-beli izgledaju zaista poletno, sa rosterom koji pripada samom kremu Mozzart Bet Superlige. Ali iz nekog razloga, u svakom meču, posle perioda dobrog fudbala, sledi stagnacija. Lale kao da spuste papučicu sa gasa i kažu protivniku – sada je tvoj red.

U susretu sa Partizanom u Humskoj, nakon dominacije u prvih 50. minuta, usledilo je prazan hod, koji je u nekoliko navrata mogao da kazni Ksander Severina. I u pobedi protiv Želje na Karađorđu, Lale i pored dva postignuta pogotka (jedan iz penala, drugi iz kontranapada) u prvom poluvremenu, nisu imale igru. Prečka i Rosić su se tada pobrinuli da rezultatski ovaj trijmuf uđe u kategoriju rutinskog. Ni u 9. kolu protiv znatno slabijeg IMT-a u Loznici, Novosađani nisu blistali. Ali nekoliko kontri i magija Kejleb Zadi Serija bili su dovoljni za trijumf od 3:0.

Morala je ova nekonstantnost u igri Stare dame da dođe na naplatu - kad tad. Sinoć je na njoj profitirao Radnički. Publika na Karađorđu, gledala je još jednom ove sezone - kako njihovi izabranici primaju gol u poslednjim trenucima meča. Većini se u sećanju javljao meč na „Ljudskom vrtu” u Mariboru, ali Vojvodina je na isti način padala i u Amsterdamu, pa i nekoliko puta na „TSC Areni”. Lale do kraja meseca u prvenstvu redom dočekuju Novi Pazar (već u sredu), gostuju Spartaku i Ubu, zatim igraju protiv OFK Beograda na Karađorđu. Na oko, dosta povoljan raspored ima novosadska ekipa u narednom periodu, koji bi mogao da im odredi nastavak sezone. Ali sada, kada su stari problemi ponovo isplivali na površinu i kada je istekla „šok terapija”, prouzrokovana promenom trenera, moraju da se naprave konkretni pomaci u igri. Novosadska ekipa ne sme da bira periode dobre igre, već mora da drži koncentraciju čitavih 90 minuta (nekad i duže). Ukoliko u tome ne uspeju, u budućnosti im preti još rolerkoster utakmica, iz kojih su, bar ove sezone, više puta izlazili pognute, nego uzdignute glave.

Piše: Konstantin Mlađenović