Zavirite u Gasperinijev um: Baba Josip, Umetnost ratovanja i čopor vukova u svlačionici Atalante

Nema baze navijača po inostranstvu. Nema ni posebno zvučna imena, mada će vam fudbalski hipsteri reći da trenutno nema mnogo boljih igrača od recimo Papua Gomeza i Josipa Iličića. Zaista i nema. Trenutno. Ali kad su njih dvojica stigli u Bergamu Gomez je bio samo još jedan lenji Gaučos, dok su Iličića saigrači zvali “Baba Josipa“. A sad su njih dvojica nosioci igre u može biti najspektakularnijem timu Italije u ovoj sezoni. Pa i šire. I nije ova sezona samo izuzetak. Ona je samo produžetak. Produžetak filozofije Đan Pjera Gasperinija, čoveka koga su u Đenovi zvali “Gasperson“ po uzoru na ser Aleksa Fergusona, samo da bi debakl na Interovoj klupi učinio da se njegova karijera ozbiljno uzdrma. Onda je u priču uskočio i Pep Gvardiola i... Ma, bolje da čujete od samog Gasperinija, genijalnog trenera i priličnog teškog čoveka, koji je u sjajnom intervjuu za Gardijan otkrio i ljudsku, ma koliko nemilosrdnu stranu.

Pričali su nam fudbaleri koji su sarađivali sa njim. Neverovatan motivator, ali i čovek koji ne beži od sukoba. Ako kreneš na Gasperinija očekuj da uzvrati. Ali ako zadobiješ njegovo poverenje učiniće sve da ti pomogne. Zato kad priča o motivaciji igrača uvek pominje Majkla Džordana i čuvenu rečenicu od 26 promašenih šuteva za pobedu koji su ga naučili kako da uspe. Još više mu se dopada priča o čoporu vukova. Zbog toga fotografija tog čopora visi i u svlačionici Atalante.

“Imaš vukove napred, neke u sredini i jednog pozadi. Oni napred daju tempo. Nešto iza su oni najači, oni moraju da čuvaju i zaštite sve druge ako budu napadnuti. Oni baš u centru su uvek zaštićeni. Još pet jakih je iza, da spreče eventualne napade sa te strane. I poslednji je gazda. On je tu da se pobrine da niko ne ostane sam. On drži sve ujedinjenim i uvek je spreman da trči svuda, da štiti ceo čopor. Poruka je da vođa nije onaj koji samo stoji napred, on se brine o timu i to ja želim od mojih igrača“, počinje Gasperini intervju za poznatog Gardijanovog novinara Fabricija Romana.

Možda zvuči malo pretenciozno, ali funkcioniše. Pre pandemije korona virusa Atalanta je igrala najbolju sezonu u 113 godina dugoj klupskoj istoriji. Uz Pari Sen Žermen, Lajpcig i Atletiko jedina je već bukirala mesto u četvrtfinalu Lige šampiona. Pride je na dobrom putu da se kvalifikuje za naredno izdanje.

Ono što je najlepše u svemu tome: Atalanta je do rezultata stizala na spektakularan način. U Seriji A su na 25 utakmica postigli 70 golova, najviše u Italiji. Po sedam komada strpali su Udinezeu, Torinu i Lečeu. Milan i Parmu su otresli sa 5:0.

“Poslužiću se kineskom poslovicom iz 500. godine pre n. e. (iz knjige Umetnost ratovanja Sun Cua, prim.aut.): ’Odbrana te čini nepobedivim, ali ako želiš ti da pobediš moraš da napadneš’. Takav duh želim. I druga stvar: identitet koji stvoriš u timu moraš uvek da ojačavaš. Svakog dana moraš da napreduješ. U suprotnom si završio. Ko stane taj je izgubio“.

Nije to uvek lako. Gasperinijevi treninzi su poznati kao brutalni. Kristijan Vijeri je jednom prilikom rekao da će te Gasperini uništiti na treninzima. Papu Gomez da utakmice posle Đan Pjerovih treninga dođu kao slobodan dan. Cena uspeha, odgovara Gasp.

“Igrači moraju da pate tokom treninga. Plašim se igrača koji nisu navikli na naporan rad. Pobede se rađaju u patnji. Ako ne trčiš na treningu nećeš ni na utakmici. Bitno je naravno i da se zabavite, jer iz toga dolazi kvalitet i stil igre“.

Na kraju, igrači koji su ga istrpeli postali su mu zahvalni. Gomez je u Bergamo stigao iz Metalista iz Harkova za 4.470.000 evra. Sad je jedan od heroja Serije A. Josip Iličić je došao iz Fjorentine za 5.750.000 evra. Pjerluiđi Golini, Marten de Ron, Mario Pašakić, Robin Gosens, Matija Kaldara... Svi oni igraju fudbal života baš kod Gasperinija.

“Tajna je u tome da kad dosegneš zrelost da shvatiš da naporan rad donosi rezultate više ne osećaš umor... Mi nikad nismo imali sredstva za velika ulaganja, pa smo morali da po Evropi jurimo mlade igrače sa istom filozofijom. Oni koji veruju u naš stil igre, pobednički mentalitet, napadačku orijentaciju, oni koji su spremni da rade – oni ostaju. Oni koji se plaše – idu“, jasan je Gasperini.

(©Reuters)

Sve to prosto zvuči, ali nije baš tako. Gomez i Iličić su dobri primeri, jer isprva nisu baš delovali kao materijal za Atalantu. Naporan rad nije nešto što se vezivalo uz njih dvojicu.

“Papu je izvanredan igrač koji nikad nije ispunio pun potencijal zato što nije dovoljno trenirao. Kad je počeo više da trenira postao je jedan od najboljih u Evropi. Potrošio je vreme, jer te trening pravi u šampiona. Iličić je drugi primeri. Zvali smo ga Baba Josipa, jer se šetkao tu i pokušavao da bude fin prema svima. Morali smo da ga ubedimo da se više potrudi, nedostajao mu je taj korak na psihološkom nivou. Ali kad je promenio sistem razmišljanja prestali smo da ga zovemo Babom. Sad ga zovemo Profesor“.

Možda su Papu i Josip kasno shvatili kako treba da se ponašaju, ali i Gasperiniju je bilo potrebno vreme. Nakon pristojne igrače karijere počeo je sa trenerskim poslom u mladim kategorijama Juventusa. Šansu je zatim dobio u Palermu, a afirmisao se u Đenovi u kojoj je zbog stila igre sličnom Mančester junajtedu dobio pomenuti nadimka “Gasperson“. Dobio je ubrzo i šansu da se predstavi široj javnosti u Interu, ali je na “Đuzepe Meaci“ ozbiljno omanuo. Manje od tri meseca je potrajao na klupi Nerazura, smenjen je bez pobede u džepu. Međutim, baš tada mu se desilo i nešto što će pamtiti do kraja života...

“Nisam imao istu viziju kao i menadžment kluba i tek sam bio otpušten... I onda primam divnu poruku: Pep Gvardiola hoće da se sretnemo i poziva me da pratim njegove treninge u Barseloni. U veoma teškom trenutku u mojoj karijeri, to što je jedan takav izuzetan trener stao uz mene, to govori o kakvom čoveku se radi. Učinio me je veoma srećnim“.

Danas kad gledamo Atalantu, vidimo poneku sličnost sa Gvardiolinim timovima, mada Gasperini uglavnom forsira 3-5-2 ili 3-4-3 sisteme. Uostalom, formacije su izgubile na značaju u vremenu kad se taktičke promene na terenu vrše neprestano i tokom same utakmice. Suštinski pogled na fudbal dvojice trenera nije toliko različit.

“Potraga za praznim prostorom je fundamentalna za igrača. Uvek im kažem: ’Gledajte sudiju, njega nikad niko ne čuva, a uvek je u idealnoj poziciji da vidi igru’. Papu pre svih je prihvatio taj savet“.

Na kraju, Gasperini je u Bergamu konačno uspeo da nametne ofanzivni stil igre, iako su mu u Italiji često zamerali na tome što uvek igra sa trojicom štopera, jer to previše podseća na “katenaćo“. Nije ipak odustao od principa i isplatilo se.

“Ponosan sam na to, jer sam sistem sa trojicom štopera predlagao još u omladinskim kategorijama Juventusa. I tada su mi govorili da je to previše defanzivno. Dokazao sam suprotno. Trojica štopera učestvuju u igri, oni su naučeni da igraju ofanzivno. Formacija je nebitna, već sa koliko igrača napadaš ili se braniš. Ako moram da sumiram moju defanzivnu filozofiju u jednoj rečenici neka bude onda da ne verujem i nikada neću verovati u koncept čekanja na protivničku grešku. Mislim da moraš da mu uzmeš loptu da bi napao“.

(©Reuters)

Mada, bilo je tu i nekih iznenađenja. Nikome i dalje nije jasno kako je na početku sezone zagrebački Dinamo pregazio Atalantu sa 4:0. Gasperinija taj poraz nije previše zabrinuo. Jer...

“Uvek kažem igračima da nikada ne gubimo: ili pobeđujemo ili učimo“.

Proces doduše ume da bude bolan. Ali ume i Atalanta da rivalu zada ozbiljnu glavobolju. Sam Gvardiola je rekao da se pred okršaje sa Gasperinijevim timovima osećao kao da treba da ide kod zubara. Pa iako je Boginja užasno krenula ove sezone u Ligi šampiona, izgubivši prve tri utakmice, uspela je da stigne do osmine finala Lige šampiona i potom demolira Valensiju ukupnim rezultatom 8:4.

Nažalost, ti će se mečevi manje pamtiti po Atalantinoj igri, a više po tome što se na njima proširio kovid-19. Bergamo je posebno stradao.

“Osećao sam se kao da je zemlja rasturena ratom. Sve se desilo tako brzo. Nismo mogli ni da pomislimo šta će nas zadesiti. U Valensiji ljudi slave po ulicama i ispred stadiona, kad smo se vratili u Bergamo videli smo koliko se sve promenilo u razmaku od 48 sati. Od euforije do straha. Neobjašnjivo... Toliko žrtava... Sirene u centru Berama pamtiću do kraja života“.

Baš zato, naredne utakmice biće posebno emotivne za Atalantu i sam Bergamo.

“Ovi igrači imaju posebno vezu sa Bergamom. Sa gradom i navijačima. Razgovaraću sa njima emotivno. Moj stav je sledeći: Bergamo je mnogo propatio, sad je naš red da im vratimo osmeh na lica“, završava Gasperini intervju za Gardijan.