Zato volimo Argentince - svi klasici u zemlji svetskog šampiona koje ćemo gledati u 2025.

U fudbalskom slengu, to je doslovno prebrojavanje. S jedne strane, onih klubova iz glavnog grada i susedne provincije Santa Fe, odnosno klubova direktno povezanih sa AFA, i sa druge strane svih onih koji dolaze iz ostalih provincija Argentine, poput Tukumana, Kordobe, Korijentesa, Entre Riosa, San Huana, Santjago del Estera i drugih. Podesećanja radi, čak i posle 58 godina od reforme sistema, kada je u godišnji kalendar pored Metropolitano formata, u kojem su pravo nastupa imali samo klubovi u direktnoj vezi sa AFA, uvršćen i format Nasional u kojem je omogućeno i klubovima iz provincije da se bore za titulu prvaka, nijednom se nije dogodilo da neki od tih klubova izmesti titulu iz Buenos Ajresa, odnosno Santa Fea.

Razdvojeni formati su se 1986. godine spojili u jedan, što je trebalo da poveća šanse provincijalaca (čitaj: federalista) da se domognu nekog naslova, jer su od nove reforme, imali priliku u dva navrata godišnje kroz Aperturu i Klausuru. Ništa do danas, tek po neki je dolazio do finala, ili bio za petama unutaristima.

Ove sezone, čak i uz proširenje lige sa 28 na 30 klubova, u čiji su sastav ušla dva provincijska kluba, San Martin iz San Huana i Aldosivi, daleko brojniji su klubovi iz Ajresa i Santa Fea, odnosno njih 21 naspram tek devet provincijskih. Ukratko, to bi bila podela na unutariste i federalist u fudbalskom smislu i neko rivalstvo koje se oseća i dan danas, gde klubovi iz provincija već više od pola veka pokušavaju da svrgnu sa trona one u direktnoj vezi sa AFA, koji i dalje potvrđuju ko je glavni u zemlji Gaučosa.

23.15: (1,80) Estudijantes (3,30) Union Santa Fe (4,50)

Naravno, ovakve poedele čak i nama na ovim su dobro poznate, naročito u društvenom i geografskom smislu. Ipak, za ostatk sveta one su gotovo neprimetne, uglavnom zbog velikih gradskih klasika u Buenos Ajresu, kojima se nemerljivo više pruža medijskog prostora i čija slika mnogo brže i efektivnije odlazi van južnoameričkog kontinenta. Čak i pojedini veliki provincijski klasici ostaju u senci onih iz distrikta glavnog grada, i mora se reći potpuno neopravdano. Postoji pregršt rivalstava i u drugim gradovima Argentine, koji su stariji, često vatreniji, pa i posećeniji od onih u Ajresu.

U znak početka nove sezone, možda i najluđe lige na svetu po pitanju navijača, donosimo vam osvrt na sve klasike u elitnom rangu argentinskog fudbala koji nas očekuju u ovoj godini. Usput, spomenućemo i one klubove koji su ostali bez svog rivala na velikoj sceni, zbog različitosti rangova u kojima se trenutno takmiče, ali i neke koji svoj animozitet nikada nisu preneli u najjači rang.

Posle 12 godina raznog eksperimentisanja po pitanju sistema takmičenja u najjačem rangu argentinskog fudbala, gde smo zaista viđali svakave izmišljotine, od ove sezone ponovo nam se vraća stari dobri formati Apertura i Klausura. Istina, u nešto izmenjenijem načinu odigravanja, tako da su 30 klubova učesnika podeljeni u dve tabele sa po 15 u svakoj. Rasporedom je predviđeno odigravanje 16. kola kroz jednokružni sistemu u svakom od formata, s tim što jedan klub ne može dva puta da bude domaćin.

Dakle, ako je u Aperturi imao ulogu domaćina, u Klausuri će protiv istog protivnika imati ulogu gosta. Kolo klasika ni ove godine nije usvojeno, jer Ministarstvo unutrašnjih poslova Argetine to nedozvoljava iz bezbednosnih razloga. Tako se i rivali nalaze u različitim grupama, ali će njihov okršaj upotpunjavati termine na paran broj utakmica po kolu, te će se svakom od njih osvojeni bodovi u klasiku obračunavati u svojoj tabeli. Po završetku ligaške faze, sledi eliminaciona koja se igra kroz jednu utakmicu, i u koju idu prvih osam timova iz obe tabele, počevši od osmine finala, četvrtfinala, polufinala, pa do samog finala koje će biti održano na neutralnom terenu, dok se sve prethodne faze igraju na terenu onog tima koji je ostvario bolji plasma u ligaškom delu.

Što se tiče zvaničnih klasika, ove sezone tahvih okršaja biće ukupno 11 u svakom od formata, i to: četiri u samom gradskom jezgru Buenos Ajresa i dva u Južnoj zoni grada. Tu je i čuveni derbi La Plate, kao još jedan okršaj iz šire regije Ajresa, kao i obračun u Rosariju, dok će preostala četiri derbija biti odigrana u provincijama Mendosa i Kordoba. Dobar deo sekundarnih klasika izbegnut je planskim razdvajanjem rivalskih klubova u dve tabele. Ipak, postoje slučajevi gde to nije bilo moguće uraditi, jer pojedini gradovi ili provincije imaju po tri kluba u najjačem rangu, pa se išlo na kartu svrstavanja u istu grupu onih sa manje izraženim animozitetom između sebe, ako je to ikako moguće.

Tako dolazimo do toga da će Taljeres iz Kordobe, pored velikog gradskog derbija sa Belgranom, odigrati još jedan manji i sa Institutom, dok će Godoj Kruz pored provincijskog klasika sa Independiente Rivadavijom, odigrati i manje poznati, ali isto tako žestog klasik protiv San Martina iz San Huana, što predstavlja jedno od obnovljenih rivalstava u elitnom rangu argentinskog fudbala.

Pa, idemo redom...

Clásico del Noreste de la Ciudad de Buenos Aires

Fudbaleri Argentinos Juniorsa (©Reuters)

Već u trećem kolu koje je na programu od 01. do 04. februara, imaćemo prvi zvaničan derbi između Argentinos Juniorsa i Platensea. Animozitet između ova dva kluba poznat je kao Clásico del Noreste de la Ciudad de Buenos Aires, odnosno Klasik severoistočnog Buenos Ajresa. Mora se uzeti u obzir da se stadion Platense još od 1971. godine nalazi u Severnoj zoni grada u partidu Visente Lopes, po kome i nosi naziv. Preseljenje institucije iz matične Savedre kao jednog od centralnih baria, uslediilo je urbanizacijom severno-centralnih delova grada, pa je tako Platense izguran van okvira istog. Međutim, velikom aglomeracijom grada, linije koja odvajaju zone od centralnog područja, imaju samo administrativni karakter, ne i geografski, gde sve izgleda kao jedna celina. Iako trenutno ima većinu svojih sledbenika u severnoj zoni, čuveni Kalamar zadržaao je navijače u prestonici.

Uprkos tome što se smatra jednim od modernih, odnosno mlađih klasika, što se odnosi na period njegovog rođenja osamdesetih godina prošlog veka, navijači obično posvećuju pesme jedni drugima na tribinama. Zapravo, rasplamsavanje ovog rivalstva počelo je sukobima u nižim rangovima, kao što je Primera B Nasional liga, pa čak i u drugim sportskim disciplinama koje nisu vezane za fudbal. Prvi sukobi između Platensea i Argentinosa dogodili su se 1907. godine u Centralnoj amaterskoj fudbalskoj ligi. Međutim, ovi klubovi se nisu sastajali nekoliko godina tokom ere amaterizma jer su pripadali različitim afilijacijama: dok se Platense takmičio u Amaterskom fudbalskom savezu, Argentinos je bio u Argentinskom fudbalskom savezu. Ponovo su se suočili tek 1927. godine kada su se ovi savezi spojili i formirali Amatersku fudbalsku Asocijaciju Argentine.

Ali tek 1980. godine počinje neprijateljstvo između dva kluba. U formatu Metropolitan 1980, oba kluba borila su se za prva mesta: Argentinos je na kraju osvojio drugo mesto sa 42 boda iz River Plejta, dok je Platense je završio kao treći sa 41 osvojenim bodom. U drugom delu prvenstva iste godine, AFA je ponovo zakazala ovaj dvoboj za mečeve među zonama formata Nasional, koja su se igrala u poslednja dva termina i samim tim bi zatvorili kvalifikacioni krug za četvrtfinale. Posle ovih utakmica, neprijateljstva su već bila obeležena vatrom. Od tada se rivalstvo među navijačima povećava sa brojnim aktima nasilja.

Za igrače i navijače oba kluba ove utakmice su postale važnije od onih protiv ostalih timova. Zanimljivo, dosadašnji bilans u 88 odigranih klasika, je na strani Platensea sa 31 ostvarenom pobedom, naspram 23 za Argentinos Juniorse, iako se Bubamare smatraju daleko trofejnijim klubom, dok su se preostala 34 sukoba završila bez pobednika.

Clásico Rosarino

Fudbaleri Njuelsa (©Reuters)

Slede dva vikenda bez zvaničnih rivalstava, dok se u sklopu 6. kola odigrava jedan od najvećih klasika, ne samo u Argentini, već i na čitavom kontinentu. Čuveni Clásico Rosarino. Fudbalska utakmica koju igraju dva najvažnija kluba u gradu Rosariju, Njuel’s Old Bojs i Rosario Sentral. Rivalstvo ima bogatu istoriju, i igra se još od 1905. godine i to je najstariji klasik u zemlji koji se još uvek igra. Ova utakmica je jedna od najpopularnijih u Argentini, a mnogi smatraju da je to najuzbudljiviji i najopasniji klasik u zemlji jer postoji nekoliko presedana sukoba između dve navijačke grupe, ali i sa policijom, koji su neretko završavaju teškim povredama, pa čak i sa smrtnim ishodima.

Vremenom su se održavale zvanične utakmice u skladu sa različitim instancama, kao što su: Fudbalska liga Rosarina, Fudbalski savez Rosarina, zvanični lokalni kupovi, nacionalni turniri Argentinskog fudbalskog saveza, zvanični nacionalni kupovi, zvanični pokrajinski kupovi, ali i zvanični međunarodni kupovi i prijateljske utakmice. Prema nekoliko studija povezanih sa društvenim istraživanjima u fudbalu, Rosario je jedan od retkih gradova u zemlji, kao što je slučaj još u Santa Feu, Kordobi i San Migel de Tukumanu, gde lokalni klubovi nadmašuju popularnost Boka Juniors i River Plejta u popularnost, kao dva najpopularnija tima u Argentini.

Dok Nitkovi, kako popularno glasi nadimak Rosario Sentrala, imaju četiri pehara nacionalnog prvaka i sedam zvaničnih AFA nacionalnih kupova, kao i jedan međunarodni trofej osvojen Kupu KONMEBOL-a, preteča današnje Kopa Sudamerikane, sa svoje strane, Leprozirni imaju šest naslova nacionalnog šampiona i tri nacionalna kupa. Na lokalnom nivou, pre nego što su oba tima počela sa takmičenjima na turnirima AFA lige 1939. godine, zvanično su se takmičili na turnirima koje je organizovala Fudbalska liga Rosarija (1905-1930), a zatim i Fudbalski savez Rosarija (1931- 1938). S tim u vezi, Rosario Sentral je osvojio 15 liga i 7 kupova, dok je Njuels sa svojim prvim timom uspeo da osvoji 15 liga i 3 lokalna kupa, u tom periodu.

Oni su jedina dva kluba iz unutrašnjosti Argentine koja su osvojila zvanične AFA nacionalne titule. Pored toga, FIFA je obe institucije priznala kao „klasične klubove“ argentinskog fudbala, nagradu koju ima samo 11 klubova u zemlji. Ovo ih čini jedinim timovima iz unutrašnjosti zemlje koji su dobili takvo priznanje. Ipak, za razliku od ostalih timova iz drugih provincija, uz još četiri kluba iz svoje provincije Santa Fe, pripadaju onoj grupi klubova koji su direktno povezani sa AFA. Dakle, ne pripadaju federalnim savezima.

Već seledeće sedmo kolo donosi nam jedan od najvećih i najpopularnijih gradskih derbija Buenos Ajresa. Mnogi kažu da je to zapravo jedini pravi gradski klasik. Derbi između San Lorenca i Urakana, ne možete naći u turističkim paketima, kao kod nekih koji su prodali duh tradicije. Previše je intiman.

Clásico Porteño

Antiglobalizacijski bastion, a utakmice Gavranova i Kemerosa u Ajresu se smatraju jednom vrstom tanga. To je najveći komšijski klasik na svetu. To je Clásico Porteño. Danas on prevazilazi lokalne granice, postajući rivalstvo koje se prati kako na nacionalnom, tako i na međunarodnom nivou, koje ipak zadržava suštinu koja ga je iznedrila.

To je treći najvažniji klasik u zemlji po zbiru zvaničnih titula nacionalnih i međunarodnih, a koje su ova dva kluba ostvarila, sa ukupno 35 titula, 13 za Urakan i 22 za San Lorenco, odmah je iza Superklasika i klasika iz Aveljanede. Pored toga, oba kluba su rangirana u prvih šest po broju prodatih karata kroz istoriju, ali i po broju navijača u zemlji. San Lorenco i Urakan spadaju u grupu najstarijih, najuspešnijih i najpopularnijih klubova u argentinskom fudbalu. Oba su deo galerije FIFA Classic Clubs za Argentinu, ali je samo jedan od njih svrtan među ovdašnje velikane. To je San Lorenco, dok je Urakan ostao večiti pretendent u onoj grupi nepopularno oslovljavanoj kao “velikani koji to nisu” zajedno sa Estudijantesom i Velezom.

Tradicionalna konfrontacija proizilazi iz geografske blizine oba kluba, koji su tokom godina osnivanja imali svoje stadione veoma blizu jedan drugom. Kemerosi su, nakon što su prethodno promenili dva mesta, 1914. godine svoj stadion postavio na Aveniju Čiklana i Alagon, i tu ostao do 1924. godine, samo pet blokova dalje od mesta gde je između 1916. i 1981. podignut El Gasometro, simbolična enklava Sveti Lavrentije u kojoj je obitavao San Lorenco.

Rivalstvo, koje je već postojalo 1920-ih, zdrava je karakteristika okruženja susedstva, koja obogaćuje kulturnu i sportsku istoriju Parke Patrisiosa, Boeda, Almagra kao i ostatka grada. Oba kluba su vezana za suštinu Buenos Ajresa. Prema granicama susedstva koje je poslednjih decenija iscrtala gradska vlada, San Lorenco je rođen u sadašnjem kraju Boedo, iako se to područje smatralo delom Almagra, otuda taj pojam i u sastavnom delu njegovog imena, mesto gde su ostale njegove pristalice i gde je izgrađen njegov istorijski stadion poznat kao El Gasometro, na kojem je igrao do 1979. godine, kada su gradske vlasti uz potporu vojne hunte, odlučile da prisvoje to zemljište. Posle četrnaest godina, 1993. godine, otvorio je svoj drugi i sadašnji stadion, Pedro Bidegen, popularno poznat kao Nuevo Gasometro, u Baho Floresu. Hurakan je, sa svoje strane, rođen u kvartu Nueva Pompeja, a nekoliko godina kasnije je preselio svoje sedište i locirao svoj stadion u sadašnjem Parku Patrisiosu. I da, oboje su rođeni iste godine, San Lorenco u aprilu, a Urakan u novembru 1908. godine.

Clásico de Avellaneda

Navijači Rasinga (©Reuters)

Zatim ponovo sledi manja pauza sa dva vikenda bez zvaničnih derbija, a onda u sklopu 10. kola imamo drugi najveći klasik u Argentini. U pogledu istorijskog značaja, događaja i burnih sukoba, čvrsto u senci Superklasika sedi Clásico de Avellaneda. U ovom naselju, koje opet čini zaseban grad od približno 300.000, svoj dom su pronašli po popularnosti treći i četvrti argentinski klubovi. Odmah posle Rivera i Boke, nalaze se Independijente i Rasing, oba stacionirana u Aveljanedi, jednom od retkih gradova na svetu koji ima dva šampiona Interkontinentalnog kupa, odnosno dva klupska prvaka sveta.

To je drugi po važnosti klasik u Argentini, privlači veliku pažnju u inostranstvu, a ugledni časopis Vorld Soccer smatra ga jednim od najvažnijih u svetu, kao i časopis Four Four Two, koji ga je uvrstio među 15 najboljih na svetu. Ovo je bio prvi klasik između timova šampiona Kopa Libertadores i prvi argentinski klasik između šampiona Interkontinentalnog kupa prvaka sveta. U stvari, to je prvi i jedini klasik koji su svetski šampioni iz Argentine igrali pre nego što je ta zemlja sa svojom reprezentacijom osvojila Svetsko prvenstvo. Takođe, Aveljaneda je jedan od retkih gradova u zemlji, kao što je slučaj u La Plati, Rosariju, Santa Feu, Kordobi i San Migel de Tukumanu, gde lokalni klubovi po popularnosti nadmašuju Boku Juniors i River Plate.

Prema nekoliko studija povezanih sa društvenim istraživanjima u fudbalu, a koji se odnose na projektovanje i rad ove vrste, sopstveni stadion stvara društveni, ekonomski, arhitektonski i kulturni uticaj i svedoči kako o razvoju tako i o performansama sportskog kluba. Klasiko Aveljanede ima posebnost da su mesta koja odgovaraju svakom klubu odvojena sa manje od dva bloka. Stadion Libertadores de Amerika pripada Independienteu i svečano je otvoren 28. oktobra 2009. godine sa kapacitetom od 48.000 gledalaca.

S druge strane, Rasing poseduje stadion Presidente Peron, poznat kao El Silindro, koji je svečano otvoren 3. septembra 1950. godine i ima kapacitet od 55.000 gledalaca. Dakle, stadioni obe institucije su međusobno udaljeni manje od 300 metara, što povećava istorijsko rivalstvo koje su održavali od prve decenije 20. veka.

Rasing je osnovan u Aveljanedi 1903. godine, a Independijente u Buenos Ajresu 1905. godine, ali je nakon višestrukog premeštanja svog stadiona u različite kvartove tog grada, 1907. godine postavljen u Aveljanedi. 9. juna te godine odigrana je i prva utakmica, za trećeligaški turnir Argentinskog fudbalskog saveza. Independijente je pobedio sa 3:2, golom u poslednjem minutu koji je postigao napadač Rosendo Degiorgi, jedan od osnivača kluba. Dok je prvi klasik koji su ovi timovi igrali u profesionalnom fudbalu odigran 9. januara 1931. Godine pobedom Akademaca rezultatom 4:2. Iste godine, 27. septembra odigran je drugi profesionalni klasik, uz još jednu pobedu Rasinga od 7:4. Što se tiče odnosa snaga u međusobnim duelima, tu Independijente ima prednost. Od 236, koliko se puta klasiko Aveljanede igrao do danas, Crveni đavoli su ostvarili 89, naspram Rasingove 71 pobede, dok se sukob završio bez pobednika u 76 navrata.

Clásico Cordobés

Navijači Belgrana (©Reuters)

Odmah u narednom 11. kolu sledi nam jedan od najvećih provincijskih derbija. Clásico Cordobés je uobičajeni naziv za fudbalski animozitet između dva najvažnija kluba u gradu Kordobi, Belgrana i Taljeresa. To je jedan od najstarijih klasika u Argentini, a prvi meč datira još od 17. maja 1914. godine, i završen je pobedom Belgrana od 1:0 golom Hosea Laskana. Sa 404 odigrane utakmice, derbi u Kordobi je jedan sa najviše izdanja u profesionalnom fudbalu, između zvaničnih i prijateljskih utakmica. U ukupnoj istoriji ovo je i najujednačeniji klasik na tlu Argentine sa po 133 pobede za obe strane uz 137 nerešenih ishoda.

Međutim, u zvaničnim utakmicama, tačan broj mečeva je sporan, jer su mnogi LCF turniri registrovali anomalije tipične za prijateljske turnire na kojima su učestvovali pozajmljeni igrači, i na kojima je bilo upitno trajanje mečeva, između ostalog. Pored toga, postoji zapis o utakmici bez poznatog rezultata iz 1975. godine, kada je štampa Kordobe preduzela korporativnu meru da ne izveštava o utakmici i njen rezultat nikada nije objavljen, tako da nema podataka o tome.

Poslednji susret je bio 6. oktobra 2024. na stadionu Mario Alberto Kempes i završio se rezultatom 0:0. Trenutno je Klasiko Kordobes fudbalski rivalitet u kome je jedan od timova najduže neporažen na svetu, pošto je poslednji put Belgrano pobedio 15. aprila 2006. godine, tako da Taljeres ima rekord neporaženosti od 18 godina, sa 12 zvaničnih odigrane utakmice, iznad derbija u Birmingemu, sa 13 godina, i derbija u Tel Avivu, sa 10 godina.

Kako u samom gradu Kordobi, postoje četiri velika kluba, svi se međusobno smatraju rivalima, samo je sukob Belgrana i Taljeresa poprimio veličinu provincijskog klasika. Dok se okršaj između Instituta, koji se takođe takmiči u elitnom rangu, i Rasinga iz Kordobe koji je član Primere B Nasional, smatra gradskim klasikom. Ipak, kao manji gradski animoziteti smatraju se svi međusobni okršaji ovih klubova, pa ćemo tako u sklopu 16. kola u okviru grupe B, imati još jedan gradski, sekundarni klasik između Taljeresa i Instituta.

Clásico de Potrerito

Još jedan klub koji će odigrati dva provincijska derbija u ovoj sezoni jeste, Godoj Kruz. Prvo protiv Independiente Rivadavije u 12. kolu, a zatim i protiv San Martina iz San Huana u 14. kolu, u sklopu grupe B. Zapravo, vekovni rival Godoj Kruza je klub Andes Taljeres iz Mendose, koji nastupa u amaterskoj regionalnoj ligi, a sa kojim igra Clásico de Potrerito.

Zbog ogromne različitosti u rangovima ova dva kluba, Godoj Kruz je kroz decenije učešća u elitnom rangu stvorio neka regionalna rivalstva koja su se vremenom pretočila u ozbiljne animozitete i priznate klasike. Prvi po rasporedu igra derbi protiv Independijentea. To je drugi najpopularniji klasik u Mendozi. Utakmice između Tomba i Leprozirnih datiraju još od 1923. godine, a do danas su zvanično odigrali 262 utakmice na raznim turnirima u organizaciji pokrajinske lige i 12 na raznim nacionalnim turnirima, pri čemu su veliki deo potonjih bili turniri koji odgovaraju Primeri B Nacional.

Clásico de Cuyo i Clásico del Verdinegro

Dok je okršaj sa San Martinom iz San Huana odigrava na mnogo većem nivou animoziteta. Clásico de Cuyo, iliti Klasiko de Kujo je uobičajeni naziv za utakmicu između dva najvažnija i reprezentativna kluba iz dve susedne provincije Mendose, odnosno San Huana. Obe ekipe, uprkos učešću u ovom međupokrajinskom derbiju, imaju svoj lokalni derbi. U Mendosi postoji već pomenuti Portrerito, dok je u San Huanu to Clásico del Verdinegro, u slobodnom prevodu crno-zeleni Klasik između San Martina i Huventud Alianze iz Santa Lusije.

Sa samo pedeset odigranih utakmica, uključujući i prijateljske, Klasiko de Kujo je najtradicionalniji u ovom argentinskom regionu. Od svih ovih mečeva, oba kluba su slavila u 18 navrata, dok je preostalih 14 utakmica završeno nerešenim ishodom. Prva zvanična utakmica između Tombinosa i Verdinegrosa odigrala se 7. januara 1990. godine na stadionu Godoj Kruza. Bilo je to za Interni turnir 1990. godine, a jedne veoma kišne noći meč je završen nerešenim rezultatom 2:2. Oni su se prethodno susreli u dve prijateljske utakmice odigrane 15. januara 1943. godine, pobedom zeleno-crnih 4:2 i 17. februara 1946. Godine, kada je Godoj Kruz pobedio rezultatom 3:2.

Prvo izdanje klasika Kujo u Prvoj ligi argentinskog fudbala održano je 26. oktobra 2011. godine, a meč je završen nerešenim rezultatom 2:2 golovima Rubena Ramireza u dva navrata, za Godoj Kruz i Sebastijan Penkoa i Raula Savedre za San Martin. Do danas su se susreli 12 puta u najjačoj diviziji, pri čemu je Godoj Kruz pobedio u šest mečeva, a San Martin u dva, uz četiri remija. Zbog ispadanja kluba iz San Huana u Nasional B u sezoni 2018-2019, i kontinuiranog ligaškog klasika nije bilo sve do ove godine.Ipak, da pauza ne bude prevelika, 25. marta 2024. godine ova dva tima su se sastala u osmini finala Kupa Argentine, što je rezultiralo pobedom Tombe rezultatom 4:3. Do sada se nisu susreli na međunarodnom nivou, jer se samo Godoj Kruz kvalifikovao za kontinentalna takmičenja.

Clásico Platense

Stadion Estudijantes u La Plati (©Reuters)

U La Plati, gradu koji predsedava provincijom Buenos Ajres, a opet nakako pripada konglomeracijskom regionu prestonice, takođe se odigrava jedan od najpoznatijih derbija u ovom delu sveta. U okviru 13. kola, očekuje nas popularni Clásico Platense. Clásico de La Plata ili Clásico de las Diagonales (Klasiko Dijagonala, aludira na čuvene dve dijagonale po kojima je poznata La Plata, kao vid arhitektonskog i urbanističkog rešenja u prostornom planiranju pri nastanku grada), jesu neki od naziva za fudbalsku utakmicu između dva najvažnija kluba u gradu: Estudijantesa i Himnasije.

Počeli su zvanično da se suočavaju 1916. godine, tokom amaterske ere, nakon promocije Himnasije u Prvu diviziju 1915. godine. Rivalstvo je jedno od najzapaženijih u argentinskom fudbalu, sa dugom tradicijom okršaja u redovnim prvenstvima Prve divizije, nacionalnim kupova, a od 2014. godine i na međunarodnim turnirima. Takođe, La Plata je jedan od retkih gradova u zemlji, kao što je slučaj u Rosariju, Santa Feu, Kordobi i San Migel de Tukumanu, gde lokalni klubovi nadmašuju Boka Juniors i River Plejt u popularnost.

Prvi susret ova dva tima odigran je 27. avgusta 1916. godine za Prvenstvo prve divizije Argentinskog fudbalskog saveza, a Himnazija je autogolom Ludovika Pasora pobedila sa 1:0. U klasiku koji se igrao za Prvenstvo Prve lige 2024, Estudijantes je 28. jula pobedio Himnasiju sa 4:1 i još jednom označio najveću razliku između jednog tima u istoriji zvaničnih utakmica za profesionalnu eru nadmašivši svog tradicionalnog rivala za 14 pobeda, sa ukupno 60 dobijenih i 46 izgubljenih mečeva. Ako se dodaju zvanične utakmice koje igraju regularna prvenstva prve lige, između amaterizma i profesionalizma, ova serija se penje na 16 utakmica prednosti, što znači da u 188 međusobnih okršaja Estudijantes ima 67, naspram 51 za Himnasiju i 70 nerešema ishoda.

Isto tako, Estudijantes u istoriji nije u nepovoljnijem položaju protiv svog klasičnog rivala, uzimajući sve zvanične utakmice organizovane po prvenstvima i kupovima, od 1942. godine. U međuvremenu, rezultat sa najvećom razlikom između ovih rivala desio se 15. oktobra 2006. godine, kada je Estudijantes pobedio Gimnasiju sa 7:0, na 11. terminu Apertura turnira. Takođe, počevši od Klausura turnira 2006. godine, i nakon što je lokalna opština zatvorila terene Estudijantesa i Himnasije, klasici su počeli da se igraju na stadionu Siudad de La Plata, gde Estudijantes održava nepobediv rekord od 15 utakmica, uz deset pobeda i pet nerešenih ishoda.

Lanus i Banfild imaju najmlađe rivalstvo u široj gradskoj zoni Buenos Ajresa, i obnoviće u sklopu 14. kola Aperture. Partido, ilti grad, ali opet ne sa takvim ovlašćenjima, pod imenom Lomas de Zamora, nalazi se u južnoj zoni Buenos Ajresa, a kao jedna od njegovih četvrti, odnosno barija, izdvaja se Banfild. Udaljen gotovo 15 kilometara od autonomnog centra prestonice, sa preko 223.000 stanovnika najnaseljeniji je kvart u ovom okrugu. Sa kućama skromne drvene građe, koje su se nalazile u neposrednoj blizini današnnje železničke stanice koju je 1873. godine otvorio Edvard Banfild, generalni direktor Kompanije južne železnice Buenos Ajresa, po kome je ovaj kraj kasnije i poneo ime, istorija naselja započela je formiranje svojih temelja, primorana pandemijom žute groznice, kada je veliki broj porodica emigrirao iz centralnih krajeva prestonice.

Uz njegovu istočnu granicu, pružaju se dva naselja pod nazivom Lanus Este i Lanus Oeste, koji sa još nekolicinom kvartovima čine jedan drugi partido, poznatog kao Lanus. Ime je poneo u čast Anakarsisa Lanusa, argentinskog preduzetnika francusko-baskijskog porekla, koji je za vreme secesionističkog pokreta bio zamenik šefa policije u Buenos Ajresu. Najpoznatiji je po tome što je tokom Paragvajskog rata, prodavao naoružanje vojskama Trojnog saveza (Brazilu, Urugvaju i Argentini), što ga je učinilo jednim od najbogatijih ljudi na kontinentu. Kraj je godinama važio za jedan od najsiromašnijih, a tako je i danas. Između ostalog, baš u Lanusu rođen je i legendarni Dijego Armando Maradona.

Clásico Del Sur

Obe četvrti u južnoj zoni dobro su poznate i u svetu argentinskog fudbala, najviše po tome što predstavljaju dom za dva istoimena kluba. Banfild i Lanus, nekada dobri prijatelji, danas zakleti protivnici, formiraju jedno od najažešćih rivalstava današnjice, poznatijeg pod imenom Clásico Del Sur, u prevodu Južni Klasiko! Njihovo intenzivno rivalstvo počelo se oblikovati sredinom osamdesetih godina prošlog veka, kada su obe institucije svoje nastupe imale u okviru Druge divizije, a zbog samog perioda nastanka, rivalstvo se smatra jednim od najmlađih u zemlji. Antipatija među njima se do te mere povećala da je danas Južni Klasiko, drugi najveći derbi u južnom delu prestonice, odmah iza rivalstva između Rasinga i Independijentea, poznatijeg kao Klasiko Aveljanede.

Barem u ranim danima, El Taladros i Granate bili su najbolji susedi. Umesto međusobno, što je danas slučaj, tih godina svoje najveće rivale videli su u klubovima poput, Los Andesa za Banfild i Taljeres iz susedne Remedios Eskalada koji je Lanusu predstavljao ljutog neprijelja. Iako se njihov prvi nezvaničan susret završio pravim prijateljskim razulatatom 1:1, kako su vremena prolazila, srčani odnosi između njih postepeno su se gasili, a njihova sve veća nenaklonjenost pokazala se kao uzajamna, da bi eskalirala u pravo neprijateljstvo krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina prošlog veka, u periodima kada su oba kluba bila češći učesnici Primere B Nasional, od trenutnog elitnog ranga. Južni Klasiko igrao se ukupno 131 put. Uspešniji u ovim okršajima je Banfild, koji je ostvario 52 trijumfa, naspram Lanusove 41 pobede, dok je 38 puta susret završen bez pobednika.

Iako Bušilice vode u međusobnim duelima, ipak u opštoj statistici Granate su danas uspešniji klub, sa dve titule nacionalnog prvaka, Apertura 2007, ali i 2016. godina kada su u finalu ubedljivo savladali San Lorenco. Pored toga, u vitrinama Lanusa nalaze se i dva internacionalna pehara u suštini namenjena osvajaču istog takmičenja, nekada Kopa KONMEBOL (1996), danas Kopa Sudamerikani koju su osvojili 2013. Sa druge strane Banfild je podigao šampionski pehar u formatu Apertura 2009, a član ove nezaboravne generacije između ostalih bio je i Hames Rodrigez. Ovo ipak nije bio prvi nacionalni trofej za zeleno-bele, kojima je priznat gradski Kup, kao nacionalno takmičenje, osvojen 1921. godine.

Superclásico

Monumental (©Reuters)

I za kraj smo ostavili, pa po mišljenu većine ljubitelja fudbala, najveći derbi na svetu. Čuveni Superclásico! River Plejt i Boka Juniors prvi sukob u ovoj godini imaće u sklopu 15. kola Aperture. Šta god da se kaže o ovom, najblaže rečeno animozitetu, je premalo. Ogromna istorija i prevelika tradicija mogla bi se opisivati u tomovima.

Argentinski fudbalski Superklasiko je utakmica u kojoj se suočavaju dva najpopularnija tima u zemlji. Rivalstvo između Boke i Rivera počelo je početkom 20. veka, kada su oba kluba delila sedište u naselju La Boka. Od tada su akteri u brojnim poglavljima koja su ostavila trag u istoriji argentinskog sporta. To je sportski spektakl koji privlači pažnju masa ne samo u Argentini, već i u mnogim zemljama sveta. Oni su najuspešniji klubovi u zemlji, sa ukupno 146 zvaničnih titula između sebe.

Međunarodno je poznat po strasti koju navijači iskazuju tokom i pre meča. Prema engleskom listu Observer, Superklasiko je među 50 sportskih događaja koje morate videti pre nego što umrete, dok ga je takođe britanski list Sun oslovio kao „najintenzivnije sportsko iskustvo na svetu“. Four Four Two nazvao ga je najvećim svetskim klasikom, a list Mirror deo mu je epitet „najžešćeg klasikom na svetu“. Uobičajeno se veruje da ovaj meč odražava društvene razlike u argentinskom društvu, pri čemu je Boka Juniors tim povezan sa popularnim sektorima srednje i niže radničke klase, a River Plate tim blizak eliti. Međutim, oba tima uživaju široku popularnost širom zemlje slojeva.

Prema novinaru Dijegu Estevezu u svojoj knjizi „320 superklasika“, prvi sukob između oba kluba dogodio se 1908. godine uz malo medijskog izveštavanja, sa rezultatom 2: 1 u korist Boke Juniors. Prva pobeda u zvaničnom sukobu bila je za River 1913. godine, prvi put kada su se sastali nakon što su oba kluba igrala u nižim divizijama (River u trećoj kategoriji do 1905. i u drugoj od 1906. do 1908. Godine, Boka u drugoj, od 1908. do 1912. Godine). U toj prvoj zvaničnoj utakmici za turnir Prve divizije koja je odigrana 24. avgusta 1913. na starom drvenom stadionu Rasinga, River je pobedio sa 2:1. Kandido Garsija i Antonio Amel Perejra, postigli su golove za River, dok je za Boku to učinio Markos Majer.

01.30: (4,50) Platense (3,30) River Plejt (1,80)

Suludo je uopšte i pokušati dati neku, pa čak i širu sliku o ovom rivalstvu u ovako kratkom osvrtu na rivalstva u argentini. Do danas Superklasiko se igrao u svim rangovima argentinskog fudbala, počevši od nekada treće pa do najjače divizije. U svim nacionalnim i gradskim kupovima, kao i na međunarodnoj sceni gde su 2018. godine odigrali čak I finale Kopa Libertadores. Ukupno, 263 odigrane utakmice, sa brojem pobeda na strani Boke Juniors od 92, naspram Riverovih 87, dok su preostalia 84 susreta završena nerešenim ishodom.

Pored opisanih klasika koji će se zasigurno odigrati ove sezone, možemo pomenuti i dva koja se sticajem okolnsti ovoga puta neće održati, zbog razdvojenosti aktera u različitim grupama. To su Clásico de la Zona Norte iliti Klasiko Severne Zone koji se igra između Tigrea i Platensea, kao i Clásico más Antiguo, u prevodu Najstariji Klasiko između River Plejta i Rasinga.

Kad smo već donekle zagrebali ovu temu, možemo spomenuti i one klasike koji se više ne igraju u elitnoj diviziji argentinskog fudbala. Postoje dva razloga zašto je to tako, uglavnom zbog toga što jedan od aktera više ne pripada najjačem rangu, ili jednostavno oba rivali više nisu na najpopularnijoj fudbalskoj sceni u državi. Među njih spadaju Clásico del Oeste (Zapadni Klasiko) između Velez Sarsfilda i kluba Fero Karil Oeste koji već više od dve decenije tavori u nižem rangu, odnosno Primeri B Nasional. Sličan razlog imamo i u slučaju Clásico Santafesino između Union Santa Fea i Kolona. Veći razdor u rangu vezuje se za Clásico de Barracas gde je Barakas Sentral u Prvoj ligi, a Sportivo Barakas u Primeri C Metropolitano, odnosno najnižem rangu za profesionalne klubove na teritoriji grada Buenos Ajresa.

Tu su i neki od gradskih klasika koji se ne igraju iz razloga što oba aktera više ne pripadaju elitnom rangu kao što je Clásico del Ascenso (Ol Bojs i Nueva Čikago), Clásico de Tres de Febrero ( Almagro i Estudijantes iz Buenos Ajresa), Clásico del Bajo (Ekskursionistas i Belgrano BA), Clásico de las Colectividades (Deportivo Espanjol i Sportivo Italijano)...

PIŠE: Đorđe RADONJIĆ

ARGENTINA 1, APERTURA – 1. KOLO

Četvrtak

Tigre – Velez 3:0 (2:0)
/Ruso 3, 9, Ortega 47/

Godoj Kruz – Rosario Sentral 0:3 (0:2)
/Kopeti 18, Malkora 26, Kampaz 48/

Petak

Defensa i Hustisija – Banfild 0:1 (0:0)
/Nasif 59/

Lanus – Deportivo Rijestra 0:2 (0:0)
/Erera 77, Obredor 86/

Njuels Old Bojs – Independijente Rivadavija 0:1 (0:1)
/Peinipil 43/

Barakas – Rasing 1:3 (1:1)
/Bruera 21 – Vijeto 30, Martinez 74, Balboa 90+2/

Indeopendijente – Sarmijento 2:1 (1:0)
/Avalos 15pen, 48 – Manjin 77pen/

Subota

Belgrano – Urakan 1:1 (1:1)
/Zabala 34ag – Mazanti 38/

San Martin – Atletiko Tukuman 0:1 (0:1)
/Koronel 10/

21.00: (3,00) San Lorenco (2,95) Taljeres Kordoba (2,45)

23.15: (1,95) Instituto (3,20) Himnasija La Plata (3,90)

23.15: (1,80) Estudijantes (3,30) Union Santa Fe (4,50)

Nedelja

01.30: (4,50) Platense (3,30) River Plejt (1,80)

23.00: (1,75) Boka Juniors (3,40) Argentinos Juniors (4,60)

Ponedeljak

01.00: (1,90) Sentral Kordoba (3,25) Aldosivi (4,00)

***kvote su podložne promenama