Zašto u Zvezdi insistiraju na dolasku desnog krila: Benova statistika u padu, Falko ispod svih kriterijuma
Vreme čitanja: 4min | sub. 26.03.22. | 10:04
Zbog čega su skauti crveno-belih već kroz filter provukli Kahima Parisa i vrlo aktivno tragaju za potencijalnim rešenjima na desnom ofanzivnom boku
Svaki klub koji teži ka ozbiljnim rezultatima na evrosceni mora da ima dobro izbalansiranu ekipu, dobro pokrivene linije tima, kako protivniku ne bi dozvolio da ga pročita i iskoristi mu jasno vidljive mane. Crvena zvezda u poslednje dve sezone ozbiljno je koristila snagu svoje leve strane i pretvarala je u nerešivu enigmu za protivničke odbrane. Fantastična saradnja Mirka Ivanića, Aleksandra Kataija i Milana Rodića postala je zaštitni znak ekipe Dejana Stankovića, ali je upravo njihova dominacija ogolila probleme koji se dešavaju sa suprotne strane. Stoga i ne čudi što su vodeći ljudi sporstkog sektora sa stadiona Rajko Mitić upravo poziciju desnog krila oslovili kao jedan od prioritetnih zadataka za lednji prelazni rok.
Na desnoj ofanzivnoj strani, posebno u evropskim mečevima, u jesenjem delu sezone sve se praktično svodilo na Mohameda el Fardu Bena, a kasnije se prešlo na formaciju u kojoj klasičnog desnog krila nije ni bilo. Napadač sa Komora i onako se bolje snalazi u ulozi "lažne" devetke, igra i statistički parametri su mu u značajnom padu, dok je učinak Filipa Falka ispod svih kriterijuma. Ben je svojim partijama i zalaganjem odavno kupio navijače Crvene zvezde, ali je jasno da ulazi u godine kada se uveliko mora razmišljati o njegovom nasledniku. Upravo je Italijan, koji je došao u januaru prošle godine iz Lećea za obeštećenje od 1.200.000 evra, trebalo da postane jedan od oslonaca ove ekipe, ali nijedno predviđanje nije ispunio. Prvih šest meseci su mogli da se opravdaju kao period adaptacije, koji je za italijanske igrače uvek neophodan, pa je moglo da se progleda kroz prste i početkom jeseni, ali je ovo proleće i serija izuzetno važnih mečeva sama po sebi gurnula Filipa Falka u drugi plan. Italijan nijednog trenutka nije zaličio na nekoga ko je u mogućnosti da donese ključan kvalitet ekipi, pa je morao da se zadovolji sporadičnom minutažom.
Izabrane vesti
Benova statistika jeste u padu, ali su cifre i dalje sasvim zadovoljavajuće za kriterijume Crvene zvezde. Prošle sezone napadač sa Komora odigrao je 42 utakmice u svim takmičenjima i postigao 18 golova uz 11 asistencija, dok je ove sezone već došao do brojke od 40 nastupa, uz 11 golova i pet asistencija. Falko je u prošloj polusezoni odigrao 10 mečeva i postigao četiri gola, bez asistencije, dok je ove odigrao 25 utakmica u svim takmičenjima, uz dva gola i četiri asistencije. Ono što je osnovni kriterijum, a to su mečevi na evrosceni, brojke su u drastičnijem padu. Ben je ove sezone u Evropi zabeležio 14 nastupa, uz dva gola i dve asistencije, dok je Falko odigrao šest utakmica i zabeležio po gol i asistenciju. O tome koliki je imao uticaj na rezultate u Ligi Evrope, govori činjenica da je na dva nastupa u drugom po kvalitetu takmičenju na Starom kontinentu odigrao samo 81 minut, ali je nad njim napravljen jedanaesterac protiv Rendžersa, koji je u pogodak u nadoknadi utakmice pretvorio upravo Ben.
Napredna statistika, odnosno softver kompanije Comparisonator, omogućila nam je da se još detaljnije upoznamo sa učinkom dvojice igrača ove sezone. Bena smo uporedili sa Aleksandrom Kataijem, koji je u Ligi Evrope odigrao dva meča manje, uz napomenu da je napadač sa Komora prosečno igrao 64,1 minut po utakmici, a Katai 79,25. Ukupan Indeks je značajno na strani Zvezdine desetke, kao i pojedinačna statistika. Katai postiže više golova u proseku 0,57 po meču, naspram Benovih 0,28, ali nije zabeležio nijednu asistenciju. U defanzivi je statistika poprilično podeljena, ali je dodavanjima svaki parametar na strani majstora iz Srbobrana.
Da Benov pad u formi nije baš bezazlen potvrđuju i uporedni parametri ove i prošle sezone. Prošle sezone je imao znatno veći inteks (355,35), postizao je više golova u proseku 0,42 (prošle sezone 0,28), imao više asistencija 0,42 (0,14), više uspešnih driblinga 1,68 (0,56), a i svi defanzivni parametri su mu drastično bolji.
Filipo Falko Falko i za 81 minut fudbala ima nekoliko prilično razočaravajućih parametara. U oko iz prve upada podatak da prosečno ima 13,33 izgubljene lopte, od čega 2,22 na svojoj polovini. Kada se uporedi sa Benom u Ligi Evrope, prednjači u driblinzima (3,33:1,4), odnosno učešću u ofanzivnim akcijama. Takođe, ima više upućenih i uspešnih pasova, kao i više primljenih lopti. Češće i uspešnije dodaje loptu u završnu trećinu napada, a ima i više uspešnih driblinga (2,22:0,28). Bolji je u vazdušnim, ofanzivnim i dobijem defanzivnim duelima. Ipak, uzorak je isuviše mali da bi se uzimao za potpuno realno poređenje.
Skauti Crvene zvezde uveliko rade na pronalaženju adektavnog rešenja za ovo mesto u timu. Čitali ste već da su skauti Crvene zvezde boravili prethodnih meseci u Sloveniji kako bi uživo posmatrali partije desnokrilnog igrača Kopera Kahima Parisa. Jamajkanac je označen kao neko ko bi mogao Crvenoj zvezdi da donese brzinu, posebno kada je reč o mečevima u Evropi, gde srpski šampion ima više prostora za tranziciju. Odlično igra Paris ove godine u Kopru, postigao je deset golova u svim takmičenjima, od toga osam u prvenstvu Slovenije. Ovog igrača smo takođe "provuki" kroz naprednu statistiku zahvaljujući softveru kompanije Comparisonator.