Zašto je Nikola Milenković desni bek? Srbin je revolucionaran izum svetskog fudbala

Srbija nema desnog beka umesto veterana Rukavine niti je ta zamena na vidiku?

A šta ćemo ako ima jednog od potencijalno najboljih desnih bekova na svetu, a nije ni svesna da ga ima? Da li se pred našim očima dešava nešto za šta su u našem fudbalu bili (i još su) slepi?

Šta za Srbiju znači fudbalsko blago u vidu Nikole Milenkovića? A šta znači za Italijane čiji pogledi na fudbal i taktiku su miljama ispred naših?

Nikola Milenković je momak čija karijera ide neverovatnim putem otkako se pojavio u prvom timu Partizana kao otkriće Ivana Tomića. Samo jedna seniorska sezona u Partizanu mu je bila dovoljna da preraste lokalne okvire i da ga ugrabe italijanski lovci na talente. Stari lisac Pantaleo Korvino iz Fiorentine koji je nekada imao njuha za talente poput Vučinića, Božinova, Jovetića i ostale je odmah reagovao i za siću od 5.100.000 evra ga je doveo u Firencu. Usput, lukavo je preveslao nedorasle pregovarače Partizana da ne traže procente od dalje prodaje jer je video dalje od njih i znao koliko će taj momak vredeti jednog dana. Inače, Milenković je toliko normalna priča da dečko ni dan danas nema menadžera. Niko ga nije gurao i forsirao, što se pokazalo kao dobro jer bi ga dobar deo naših menadžera verovatno upropastio i ukočio.

Kako to obično biva sa mladim talentama iz fudbalski siromašnih zemlja, Bleki je nekoliko meseci prolazio period adaptacije u Italiji, a onda se zacementriao u startnoj postavi Fiorentine. Da stvari budu čudnije, Stefano Pioli (fantastičan za mlade igrače) ga je vrlo brzo sa pozicije štopera prekomandovao na mesto desnog beka. Mimo svih logičkih pogleda na fudbal. Ali, Pioli je video nešto što drugi nisu. I za šta mu danas u italiji skidaju kapu. Napravio je prototip fudbalskog čuda.

Temom Nikole Milenkovića na poziciji desnog beka se bavio i elitni italijanski magazin Undići. Vrlo detaljno. Zato sjajan tekst kolege Klaudija Savelija prenosimo u celosti.  

„Zašto Stefano Pioli, trener Fiorentine, razvija štopera kao što je Nikola Milenković u desnog beka?

To je pitanje koje se sponatno postavlja u svetlu trenerovog apsolutnog ubeđenja otkako je probao mladog Srbina na bočnoj poziciji odbrane prošle sezone. I posle ga nije više vratio na njegovu poziciju štopera.

Paradoks je da imate u timu imate jednog od najboljih mladih štopera sveta, a da ga koristite na poziciji desnog beka. Adaptiraš ga i posledično ga limitiraš.

Jer, Milenković ima sve sve što biste tražili od nekoga da postane vrhunski štoper: visok je 195 centimetara, fizički je nadmoćan, sjajno čita igru, precizan je u presecanju protivničkih napada (1,3 presečene lopte po meču, poput Kulibalija i Kjelinija) i sjajan je u igri glavom (dobija 2,2 vazdušna duela po meču).

A, ipak, igra desnog beka?! Stalno!

Na ovo učestalo pitanje, Pioli bi se verovatno nadovezao kontrapitanjem: A zašto ne? U fudbalu svi imaju pravo. U zavisnosti od tačke gledišta. U ovom slučaju, srpski štoper igra široko jer i tamo može da istakne sve svoje kvalitete. Čak i više. 

Jer, ti kvaliteti iščupani iz tradicionalnog konteksta i u određenom smislu “predvidivi” kad ih ubaciš u drugačiju šemu, na neki način jedinstvenu, postaju odlučujući. Oni iskaču iz šablona. Transformišu se u fudbalske novitete koji pomeraju pione na protivničkim trenerskim tablama i pomažu Fiorentini da u nekim fazama igre bude različita, neobična, inovativna.

Indikativna je činjenica da je Viola letos odustala od investiranja u dovođenje desnog beka iako je bila nepokrivena na toj poziciji, a imala je novca za kupovinu. Umesto toga, trener se odlučio za Vitora Uga i Pecelju u štoperskom tandemu i dodao im Ćekerinija kao zaštitu. Dakle, kupio je rezervnog štopera umesto desnog beka kakav mu je potreban. To svakako nije desni bek Laurini, kojeg je otkupio od Empolija, s obzirom da mu je pružio šansu da odigra samo devet minuta u dosadašnjem delu sezone. To je uradio jer je odmah u glavi video Milenkovića kao startera na desnom beku. I to nije bilo iznuđeno rešenje, već Piolijev svestan izbor. Pioli nikada nije smatrao Srbina na desnom beku kao igrača van svoje pozicije. Naprotiv, smatrao ga je fundamentalnim oružjem svog tima.

Možete i ovako da gledate na promenu njegove perspektive: Milenković je na toj poziciji postao pivot oko kojeg se vrti igra Fiorentine. On je tas na vagi, iako nije na sredini terena nego na njegovom geografskom rubu. Zahvaljujući svojim štoperskim karakteristikama, kreće se drugačije od tradicionalnih bekova. Stremi ka sredini terena umesto da napada vertikalno. I to radi sa takvom prirodnošću koju klasični bekovi nemaju.

Tako je hitno rešenje postalo trajno. Jer, sa jedne strane imate mogućnost da izvučete maksimim iz Milenkovića, dok sa druge strane dobijate mogućnost da sa njima izvučete maksimum iz celog tima zahvaljujući njegovoj ulozi.  Prvo, kao što je prethodno rečeno, zato što daje Pioliju mogućnost da koristi tečniji sistem. Drugo, zato što zahvaljujući svojoj tehničkoj sposobnosti daje dodatno rešenje za iznošenje lopte koje bek srednjeg nivoa, kog bi Fiorentina mogla sebi da priušti u prelaznom roku, ne bi garantovao. I treće, zato što sa svojih 195 centimetara povećava robustnost čitavog tima koji bi u suprotnom morao da se suoči sa strukturnim defektom budući da na sredini terena ima na raspolaganju samo fudbalere kratkog radijusa.

Dakle, Milenković je postao skoro jedinstven igrač u svom poslu. On ne igra van svoje pozicije već je prototip nove pozicije u fudbalu. To je promena hijerarhije izazvana savremenim fudbalom, gde su principi vredniji od modela i pogotovo su oblikovali karakteristike defanzivaca. Nekada su oni bili najpredvidljiviji faktori, sa karateristikma koji su im prethodno bile određene i prilagođene. Jedini zadatak im je bio da čuvaju protivničke napadače, a danas su igrači sa mnogo više uloga u igri. Zadržali su - ili bolje rečeno: trebalo bi da zadrže – osnovnu misiju da čuvaju protivnike. Ali su na to dodali pregled igre zadnjeg veznog, tehniku ofanzivnog veziste i brzinu razmišljanja napadača. I konačno, shvatanje igre trenera. Zapravo, defanzivci su fudbaleri koji su sve inteligentniji.

Dakle, mislioci. Neophodno. Ako jedan centralni bek, kao Milenković, bude prekomandovan na bok a ne kapira razlog, neizbežno je da pomisli da je to privremeno rešenje a ne definitivno, i zato njegovi nastupi neće biti na visini.

Inteligencija je deo stvestranosti savremenog defanzivca i meri njegovu vrednost. Simbolično je da Fiorentina smatra Milenkovića igračem od 45 miliona evra, što je u njegovom poslu cena top igrača. Uprkos tome što još nije igrao u Evropi, a njegovo međunarodno iskustvo je ograničeno na osam utakmica za reprezentaciju Srbije.  

Međutim, Milenković je samo jedno od nekoliko defanzivnih imena koji prolaze kroz proces preoblikovanja i koji se koriste za obavljanje zadataka, koji su očigledno van njihovih stečenih veština do sada. Sličan primer je bio korišćenje Antonija Ridigera kod Spaletija u Romi pre dve i po godine. Nemački štoper je igrao desnog u liniji sa trojicom, ali je imao sposobnost da širi igru i time izuzme Florencija od odbrambenih zadataka. Spaleti tu ideju sada primenjuje sa Dambrozijem u Interu. Tako je protiv Torina koristio Dambrozija kao trećeg topera uz De Fraja i Škrinijara na uštrb iskusnog štopera kao što je Miranda. Pretpostavljao je da će njegova pas igra biti superiornija od Mirandine i da će koristiti prostor koji dvojici napadača na krilima ostavlja protivnička formacija 3-5-2.

Još jedan skori primer je Nikola Maksimović. Anćeloti ga je protiv Liverpula i Pari Sen Žermena koristio kao beka „senku“. Nešto između beka i štopera. Da bi ofanzivnog Marija Ruija na levom boku oslobodio  markiranja najopasnijih protivničkih igrača Salaha i Mbapea. Tako je očistio prostor za Kulibalija koji je kao levi štoper bez defanzivnog beka pored, imao otvoreno polje na levoj strani i koristio brzinu da se približi brzim protivničkim igračima. U tom slučaju je Maksimović prelazio na štopera i pomagao Albiolu kada Kulibali krene levo i napred. A pored toga je garantovao trećeg čoveka u iznošenju lopte kada bi protivnik pritisnuo dvojicu štopera. Ta formacija je na prvi pogled izgledala kao prihvatanje inferiorne pozicije, ali je na terenu zahvaljući Maksimovićevoj fleksibilnosti, to bio šah-mat za protivnike. 

A važi i obrnut slučaj, kada se klasičan bek spušta unutra i postaje štoper. Gvardiola je taj eksperiment počeo pre dve godine sa Kolarovim kao štoperom u liniji sa trojicom. Zatim je isto ponovio sa Kajlom Vokerom. Englez po stilu najviše odgovara funkciji klasičnog beka. Sa svojim karateristikama je sposoban da razvuče u širinu protivnika. Ne i za Gvardiolu. Pep je video nešto drugo, nešto skriveno i za njegove oči interesantnije. U Vokeru je video tehničke kvalitete da igra iznad svojih limita, da kao treći čovek učestvuje u konstrukciji napada, koja bi u drugom slučaju bila predvidiva i osuđena na dvojicu štopera i zadnjeg veznog. Ali, kada se doda treći čovek pozadi, to je druga priča... Zadržao je Vokerovu brzinu kao adut, ali je koristi drugačije. Ne samo unapred i pravolinijski, već u sredinu i dubinu. Prostor koji bi ostavio bi pokrili Stons i Otamendi (ili Kompani) i Voker bi omogućio Mendiju (ili Delfu) da se jače pridruže levoj strani veznog reda. Ukratko, kada Voker iz ove uloge krene napred, nudi više nego kada krene običan bek.

To je još jedan dokaz da je preoblikovanje defanzivaca trend koji nije ni blizu kraja već nudi nove perspektive. Neophodan korak unazad, da bi kasnije napravili dva unapred“, navodi se u analizi Undićija.

Milenković je dakle postao unikat u italijanskom, a verovatno i evropskom fudbalu. Zato nije ni čudo što je Čolo Simeone letos slao tri ponude i na kraju nudio 40.000.000 evra za njega. Nije ni čudo što ga je Juventus podvukao kao jednu od glavnih tema za sledeće leto. Žoze Murinjo je takođe dolazio u Podgoricu da se uveri u Blekijeve kvalitete i vidi ga kao potencijalni stub odbrane Mančester junajteda. Italijanski mediji jutros pišu da je Fiorentina vrlo svesna situacije i da će na leto tražiti 60.000.000 evra za najzanimljivijeg desnog beka evropskog fudbala i štopera reprezentacije Srbije.

(FOTO: Reuters)