Žarko Lazetić: Igram Football Manager, može mnogo da se nauči od naših košarkaših trenera

(Od dopisnika Mozzart Sporta iz Bačke Topole)

Prošlosezonsko drugo mesto tima iz Bačke Topole iznedrilo je između ostalog i ime Žarka Lazetića. Mladi stručnjak prisutan je već dugo na fudbalskoj sceni u Srbiji, a ovog leta je napravio najveći uspeh u karijeri uspevši da na tabeli završi odmah iza Crvene zvezde, ali i ispred tu već viđenog Partizana, te Čukaričkog i Vojvodine.

Višestruki šampion Srbije zaustavio je Topolčane i u polufinalu kupa, a kao nagrada za sve stigla je i Liga Evrope gde je u teškoj grupi u dva meča za sada osvojen bod i ostavljen pozitivan utisak. Na konto svega, može se reći da trenerski put nekadašnjeg fudbalera ide uzlaznom putanjom i da izostaju još samo trofeji. Posle svega dve godine rada u Bačkoj Topoli uspeo je da dovede tim do istorijskog uspeha i uspostavi prepoznatljivi stil igre. Priseća se Lazetić igračkih dana i tvrdi da je već od malih nogu sebe video u sadašnjem pozivu, da je tada već osetio privlačnost trenerskog posla, tako da danas radi ono za šta se pripremao ceo život.

„Zanimalo me to oduvek, sebe sam video u tome kao klinac. Nisam nikad igrao druge igrice osim Football Manager. Čak i dok sam bio u mlađim kategorijama me zanimalo kako to ide, na koji način? Imao sam taj afinitet i možda podsvesno jer sam bio mnogo mlad, želeo, nadao se i spremao se za to. Uvek me je privlačilo, detalji iz igre, kako ofanzivno, kako defanzivno, zapisivao sam dosta treninga koji su mi bili interesantni, ostalo mi je puno stvari od raznih trenera koje sam zapisivao. Čak i one vanfudbalske i životne stvari“, priča Žarko Lazetić.

TSC - Treći klub Srbije sa evropskom petljom! Nekad je to radio OFK Beograd...

Promenio je kao fudbaler nekolicinu trenera i navodi da je od svakoga pojedinačno naučio po nešto. Prve trenerske korake je učio sa Ivanom Tomićem, kojem je bio pomoćnik i u Teleoptiku i Partizanu. Čak je na dve utakmice i sedeo na klupi Parnog valjka, kao privremeno rešenje. Bio je Lazetić i desna ruka Miroslava Đukića, kao i Zorana Mirkovića. Sa kadetima crno-belih je osvojio i trofej, u maju 2017. godine.

„Od svakog trenera sa kojim sam bio u kontaktu sam imao šta da naučim. Dosta je na mene uticao Ivan Tomić, usmerio me u svakom smislu od ideje igre i odnosa prema istoj. I dan danas govorim da mi je ostala žal jer mislim da je on meni mnogo više pomagao u tom trenutku nego ja njemu. Bio sam mlad, talentovan trener, ali mu nisam pomogao koliko sam možda mogao, jer smo svi bili u tim ulogama na početku. Mnogo trenera je prošlo kroz moju igračku karijeru, ne bih nikoga izdvajao. Trenirali su me stvarno odlični treneri, pedagozi i stručnjaci. Od Đukića, Bekvalca do Jokana“, istakao je Lazetić.

Vidi sadašnji šef struke TSC-a i uzore i pouke van fudbala. Opšte je poznato da je Srbija među najboljima što se tiče košarke, te Lazetić ističe da mnogo toga može da se nauči od naših najistaknutijih stručnjaka iz ovog sporta, kada su u pitanju stvari koje se ne tiču samo igre i taktike.

„Nevezano samo za ljude sa kojima ste u kontaktu, sa kojima trenirate, danas je sve toliko dostupno. Često govorim da mnogo učim i mnogo se edukujem od naših košarkaških trenera. Svaki intervju koji pogledate od Željka Obradovića, pokojnog Dude Ivkovića, Svetislava Pešića, to je kao neko svojevrsno predavanje. Svaka njihova konferencija ili neko obraćanje nosi neke poruke koje su fundamentalne za trenerski posao. Imamo tu privilegiju da je danas sve dostupno, a dosta tih trenera su upravo prisutni kod nas. Da li su u zenitu ili sa puno iskustva u Srbiji, mnogo može od njih da se nauči. Davno je prestao naš posao da bude samo taktičke stvari, mnogo više su to sada odnosi. Od navedenih dosta upijam, čitam i gledam kako da iskoristim što bolje“.

Ne pravi mladi trener razliku između bilo koje utakmice, već navodi da je osećaj isti. Po rečima Lazetića nema razlike kada vodiš utakmicu u domaćem prvenstvu ili evropskom takmičenju, bez obzira na kojoj si klupi. Uvek su prisutni tema, stres, ali i zadovoljstvo.

„Osećaj je uvek isti i odličan, sjajan. To je posao koji volim, koji me ispunjava. Imao sam tremu pred prvi trening, imam je i sada. Trening je za mene lično jedan od najvažnijih delova posla. Bitno je kako izgleda, kakva je organizacija, sa kojom motivacijom se radi. Pred svaki trening od oporavka, kada isto ima neki detalj iz igre, do složenog i kompleksnog sredinom nedelje, je isto uzbuđenje i trema. Kako će da izgleda, da li će da uspe, kako će to igrači da usvoje, kako ćemo mi to da radimo? Sve je uvek povezano sa detaljima iz igre koju želimo da sprovedemo. To me pokreće, taj plan, trening, ideja kako nešto želimo da sprovedemo do utakmice. To je nešto neprocenjivo i daje mi zadovoljstvo, ali i stres i tremu da sve prođe kako treba“, opisuje Lazetić lična osećanja prema poslu koji obavlja.

Fajenord i Đenova prate Veljka Ilića, AIK hteo Mateju Đorđevića

Ove sezone je imao čast da se naspram njega nađe jedno poznato ime kao Dejvid Mojes, i da odmerava snage sa Dijegom Martinezom koji je bio pomoćnik Unaja Emerija i sa Seviljom se popeo na krov Evrope. Ipak, ne vidi Lazetić nikakvu dodatnu satisfakciju, osim činjenice da je uspeo da se nadmeće u takvom takmičenju. Čak priznaje da je ponekad teže pripremiti utakmicu protiv timova u Srbiji, naročito onih iz donjeg dela tabele.

„Kad prođe ta Liga Evrope i kad smo mi izgledali kako treba onda ljudi oko mene tome pridaju posebnu pažnju. Ja nekada imam veću tremu pred Surdulicu kada nam dolazi u goste nego kada igramo Ligu Evrope. Svaka utakmica je važna na svoj način i isto se pripremaš za Radnik i za Olimpijakos. Mi možemo malo da se opustimo ali moramo da budemo uvek fokusirani. Za svaku utakmicu je priprema ista, motivacija ista, različiti su protivnici. Nemamo prava da se za jednu utakmicu spremamo bolje nego za neku drugu. Ostanu utisci i pouke koje će biti korisne za budućnost. Proći će neko vreme i videćemo koliko će biti lako ili teško to ponoviti. Neko mi je rekao da pet do deset procenata trenera od ukupnog broja učestvuje u Ligi Evrope. To je privilegija i uživanje. Savršeni su tereni, svi uslovi su tu da se samo fokusiraš na utakmicu“.

Iz generacije fudbalera koje je igrala pod strategom vicešampiona Srbije izdvaja se nekolicina imena. Nedavno je posle utakmice sa Crvenom zvezdom, dok je na njenoj klupi bio Miloš Milojević, govorio Lazetić o trenerskom pozivu i prisećanju na igračke dane kada su on i tadašnji šef struke crveno-belih delili istu svlačionicu. Broj nekadašnjih saigrača koji polako ulaze u iste vode je sve veći, ističe bivši centarfor Bežanije, Vojvodine i Partizana.

„Ima dosta mojih nekadašnjih saigrača koji su treneri. Jovan Damjanović je selektor u reprezentaciji, Luković takođe. Polako završavaju karijere i kreću u trenerski posao i Rukavina i Žuka koji je isto sada u tome. Isto tako i Nenad Đorđević, koji mi je bio kapiten u Obiliću i Partizanu. Bio je pomoćnik baš Milošu Milojeviću i gradi karijeru u Švedskoj. Dosta fudbalera vidi sebe u tom poslu. Jedni drugima i pomažemo kada se vidimo i uvek smo u kontaktu. Ja sam možda i prvi krenuo jer sam zbog povrede rano završio karijeru, pa sam u ovome već 11 godina. Iz moje generacije su neki kasnije završili karijere, pa ćemo videti ko će se još izdvojiti“, kaže Lazetić.

Antonio Rukavina i Žarko Lazetić (MN Press)

U nedavno odigranom susretu između TSC-a i Olimpijakosa viđen je srdačan pozdrav pre početka utakmice između Žarka Lazetića i Stevana Jovetića. Istovremeno su nosili dres Parnog valjka, a sada su na tereni bili rivali. U sadašnjem timu Topolčana bi i dalje bilo mesta za crnogorskog napadača, kaže Lazetić i ističe još nekolicinu svojih bivših saigrača koje bi takođe uvrstio u tim koji predvodi trenutno.

„Jovetić bi i sad u ovim godinama imao mesta. A iz moje generacije koja je uzela prvu duplu krunu u toj seriji Partizana ima dosta igrača koji bi igrali. Žuka, Dijara, Jovetić, Tošić kao tada mlad igrač, Rnić i Rukavina. Sigurno se TSC ne bi lako odrekao nikoga od njih. Neki i dalje igraju, neki su završili karijere, mnogo je tu igrača koji bi imali mesta. Jovetića bih izdvojio jer sam njegov veliki fan“, navodi Žarko Lazetić.

Za kraj, strateg Topolčana odgovara na pitanje da li bi on kao igrač sada imao mesta u timu TSC-a. Lazetić je podsećanja radi bio centarfor i može da se povali titulom najboljeg strelca Prve lige Srbije, kao i kupa. Ipak, skroman je mladi trener kada odgovara na dato pitanje.

„Ne mislim da sam bio neki igrač i da bih sebe sada, odnosno igrača sa takvim karakteristikama, stavio u svoj tim. Ja sam bio više uporan i na neki profesionalizam i upornost došao do nekog nivoa. Negde sam izvlačio maksimum. Hipotetičko je pitanje. U nekom kontekstu i da, ali teško da bih tražio za svoj tim igrača takvih karakteristika“, kaže za kraj razgovora Žarko Lazetić.