Zamazivanje očiju

Nedavno je izašla lista od 30 kandidata za Zlatnu loptu. Na njoj se našao samo jedan fudbaler iz Brazila.

Nedavno je za Sao Paulo potpisao Džamal Luis iz Njukasla. Pre neki dan je izašla vest da Korintijans dovodi Memfisa Depaja. Danas je izašla vest da bi Depajovim stopama mogao i Lajvin Kurzava. Danas je izašla vest i da Flamengo hoće Marijana Dijaza.

Reprezentacija Brazila u kvalifikacijama za SP 2026. zauzima četvrto mesto na tabeli pošto je minimalnom pobedom nad Ekvadorom prekinula crni niz od tri poraza. Taj treći poraz je bio od Argentine, so na živu ranu i prvi poraz Brazila na domaćem terenu u istoriji kvalifikacija za svetska prvenstva! Navijači su kraj utakmice dočekali povicima “ole, ole” ironično šaljući poruku Selesau i njegovim zvezdama. Tačnije, igračima koji misle da su zvezde. A jako ih je malo pravih zvezda…

I to je sve što treba da znate o brazilskom fudbalu i njegovom padu.

Nekada se postavljalo pitanje koji će od Brazilaca osvojiti Zlatnu loptu kada su u konkurenciji bili Ronaldo, Rivaldo, Ronaldinjo, kasnije i Kaka koji je poslednji brazilski osvajač najprestižnijeg individualnog priznanja u svetu fudbala. Od 2007. godine Brazil nema najboljeg fudbalera na svetu.

Ali “hajp” i euforija oko reprezentacije Brazila se i dalje ne spuštaju. Najkijeva zlatna koka i dalje nosi jaja. Fudbalom zaluđena nacija živi u ubeđenju da je to najbolji tim na svetu i da su Nejmar, Vinisijus, Rodrigo, Gabrijel Žezus, Lukas Paketa i ostali supersila od koje rivalima klecaju kolena. Problem je što ih se nijedna iole ozbiljna reprezentacije više ne boji. Od osvajanja Pente 2002. godine, Brazil je na poslednjih pet Mundijala od evropskih reprezentacija pobedio samo po dva puta Srbiju i Hrvatsku i jednom Švajcarsku. U preostalih osam mečeva protiv Francuske, Portugalije, Holandije (dva puta), Nemačke, Švajcarske, Belgije i Hrvatske zabeležio je šest poraza i dva remija. 

Osim Vinsijusa i donekle Rodriga koji su u Realu stavljeni pod kontrolu i sazreli pod palicom Karla Ančelotija, Brazil više nema zvezde. Pokazuje to i onaj poslednji spisak za Zlatnu loptu. Potencijal da to postane ima Endrik kojeg je takođe ugrabio Real i koji bi u normalnom okruženju trebalo da izbegne “nejmarizaciju”, shvati gde je i koliko još mora da radi da bi napravio nešto veliko.

Svi oni su kao maloletni tinejdžeri došli u Real. Brazilski klubovi ih nisu čekali ni do 18. rođendana. Gurnu ga u izlog sa 15-16 godina i prodaju čim može. Naravno, obeštećenje ne završi uvek u klupskoj kasi. Redovni su dogovori o 10, 20,30, 40 ili čak 50 odsto obeštećanja koje ide “porodici i agentima”. Samo u poslednjih pet godina je realizovano 18 transfera igrača od 21 godine ili mlađih koji upadaju među 30 najvećih prodaja u istoriji brazilskog fudbala. Skoro svaki od tih transfera je veći od 20.000.000 evra i u skoro svakom deo obeštećenja nije otišao klubovima.

Možemo i da ih probojimo:

Vinisijus (Real, 60.000.000), Rodrigo (Real, 60.000.000), Endrik (60.000.000), Vitor Roke (Barselona, 40.000.000), Lukas Paketa (Milan, 48.500.000), Estevao (Čelsi, 34.000.000), Artur (Barselona, 31.000.000), Rejnijer (Real, 30.000.000), Juri Alberto (Zenit, 25.000.000), Luis Giljerme (Vest Hem, 23.000.000), Andre (Vulverhempton, 22.000.000), Renan Lodi (Atletiko, 21.500.000), Lukas Beraldo (PSŽ, 20.000.000), Mateus Fransa (Kristal Palas, 20.000.000), Gabrijel Moskardo (PSŽ, 20.000.000), Danilo (Notingem Forest, 20.000.000), Bruno Gimaraeš (Lion, 20.000.000), Žoao Gomeš (Vulverhempton, 18.750.000). Dodajmo tu i da je Juve ugrabio Kaja Žorža, Siti grupa Savija i Kouta, Čelsi Andreja Santosa, Anđela i Vašingtona, Benfika Markosa Leonarda, Ajaks Neresa i Antonija... Sve su to klinci koji su koštali na desetine miliona.

Koliko njih je uspelo da u Evropi napravi korak napred i nešto veliko?

Osim Vinija i Rodriga u Realu, retko ko. Neki već sada nisu ispunili očekivanja, neki su se već vratili u Brazil ili su u Saudijskoj Arabiji, za neke vreme još radi jer su tinejdžeri, ali slabo dobijaju šansu… Većina ih je “nejmarizovana”. Ironija je da Brazil pravi bolje štopere i zadnje vezne nego napadače, bekove i kreativce. Karijere su napravili Tijago Silva, Marselo, Dani Alves, Kazemiro, Danilo, dok Entoni greje klupu u Mančesteru, Paketa sa 27 godina nema meč u Ligi šampiona, Artur je bio promašaj gde god se pojavio… Osim tandema iz Reala, današnje brazilske zvezde su Bruno Gimaraeš, Daglas Luiz, dvojica Gabrijela iz Arsenala, Bremer, Militao, Rafinja…

A para u brazilskom klupskom fudbalu nikad više. Možda je ovako bilo 90-ih kada su uspevali da talente poput Romarija ili Rivalda zadrže makar do 23. ili 24. godine.

Flamengo je u prošloj godini prihodovao 222.000.000 evra. Samo od sponzora inkasira preko 50.000.000 evra godišnje. Korintijans je u 2023. fakturisao 163.000.000 evra, Palmeiras 150.000.000, Atletiko Paranaense 145.000.000, Fluminense 120.000.000 evra… I sve to su prihodi bez prodaja igrača.

Ali, mladi igrači i dalje odlaze u tinejdžerskom dobu. Uprave klubova namerno ili nenamerno sklapaju takve ugovore sa porodicama i agentima igrača. Možete da pretpostavite i kako se to onda podeli.

I dok izvoz cveta, polovan uvoz se prepakuje, našminka i predstavi kao nešto novo i svetlucavo.

Nemoguće je da Sao Paulo ne može u Brazilu da nađe boljeg beka od Džamala Luisa iz Njukasla. Šta će, dođavola, prosečni Englez u brazilskom fudbalu?! Kome treba višegodišnji primač plate u Parizu Lajvin Kurzava?! Marijano Dijas zbog opšte poznatog stanja sa kolenom nije našao klub nigde u Evropi kao slobodan igrač, ali ga Falmengo zove da bude zvezda.

Memfis Depaj je bio promašaj gde god je trebalo da pokaže nešto veliko. Od Mančester Junajteda, preko Barselone do Atletika. Odskakao je u PSV Ajndohvenu i Lionu. U reprezentaciji Holandije igra toliko dugo jer već godinama nemaju 'krštenog' špica. Celog leta je slobodan, niko se nije pretrgao da ga dovede i na kraju će da završi u Korintijansu za 400.000 evra mesečno. Skoro 5.000.000 evra po sezoni! Rodrigo u Realu igra za 7.000.000 godišnje 

Za pomenuti novac bi mnogi talentovani brazilski igrači ostali, napredovali, sazreli, doneli na terenu, a onda i više u kasi. Ali niko nema vremena da rizikuje bilo šta i da bilo kojem talentu padne cena. Uzimaj pare odmah. Ako to prate i rezultati, onda još bolje. U Kopa Libertadores brazilski klubovi dominiraju jer su višestruko bogatiji od argentinskih, ali opet tu i tamo naleti Marselo Galjardo sa Riverom pa ih 'posloži'. Pravi nivo se vidi kada pokušaju da konkurišu na SP za klubove. Evropljani su osvojili poslednjih 11 titula svetskih prvaka.

I dok narednih dana bude trajao gromoglasno najavljeni cirkus oko Memfisa Depaja, navijači Korintijansa će brzo da zaborave kako je njihov klub u prethodnih godinu dana za ukupno 60.000.000 evra prodao Gabrijela Moskarda (18) u PSŽ, Veslija (19) u Al Nasr, Murilja (21) u Notingem i Pedra (18) u Zenit. Plate svih njih zajedno na godišnjem nivou ne bi koštale koliko Depajeva. A mogli su da se razviju u igrače koji bi vredeli više. Možda i da postanu potencijal za Zlatnu loptu, što svako neće biti slučaj u Saudijskoj Arabiji, Notingemu ili Rusiji. Pa možda bi tada i reprezentacija Brazila bila reprezentacija od koje bi se svet opet plašio.