Za neke špic koji ne postiže golove, za Milan X faktor najslađeg Skudeta istoriji

Bio je 17. jul prošle godine. Milan je u skladu sa mogućnostima odrađivao još jedan, ekonomski gledano skroman prelazni rok. Baš tog dana ozvaničio je dolazak Olivijea Žirua, prekobrojnog golgetera Čelsija, onog što su mu u karijeri toliko puta spočitavali kvalitet jer ne postiže puno golova, a igra u navali. Kako mu je klub dao dvogodišnji ugovor vredan ukupno 7.000.000 evra, mnogi navijači Milana su se verovatno zapitali čemu toliki izdaci za još jednog teškaša koji gazi ka drugoj polovini četvrte decenije, kada je tu neprikosnoveni Ibra - iako je Francuz stigao za samo 1.000.000 evra.

Ispostaviće se najbolje utrošeno milionče u novijoj istoriji velikana sa San Sira.

Žiru nije napadač koji će za prvenstvenu sezonu strpati rivalima između 20 i 30 golova, samo jednom u karijeri u Ligama petice prebacio je brojku od 20 i to u onoj bajkovitoj sezoni kada je praktično sam doneo Monpeljeu francuski tron. Od tada nije završio prvenstvo sa više od 16 ligaških golova, ali Žiru će vam dati ono o čemu mnogi špicevi mogu samo da sanjaju - sačuvaće vam osam od deset dugih lopti koje saigrači ispucaju na protivničku polovinu u nedostatku boljih rešenja, zalepiće je za grudi, biće najviši u skoku...

Kada ga gledate uživo, pomislite: "Ovaj čovek ima magnet na glavi i grudima, nemoguće da se svaki put nađe tačno tamo gde duga lopta pada". Nije reč ni o kakvom magnetu već činjenici da je Žiru u svojoj napadačkoj evoluciji podredio golgetersku glad potrebama kolektiva i postao jedan od najpoželjijih timskih špiceva Evrope. Nije ga Didije Dešan tek tako čitavim putem do svetskog trona 2018. godine koristio kao startnog špica, iako je Mundijal u Rusiji okončao bez gola. Mada se i njih nadavao za Francusku (48) i još tri mu nedostaju da stigne, a četiri da preskoči jednog Tijerija Anrija i postane rekorder državnog tima.

Možemo da pričamo o Zlatanu Ibrahimoviću, možda i najzaslužnijem igraču za jednu od najslađih titula u istoriji Milana. Postizao je i nameštao golove Zlatan u prvom delu sezone, mada su mu i tada povrede zbog kojih je do januara propustio osam mečeva, isecale konstantnost. Zlatanova uloga je, naročito od januara meseca, bila više mentorskog i autoritativnog, no igračkog karaktera.

Ibra razlupao svlačionicu i urliknuo: Milanu pripada cela Italija! (VIDEO)

I Žirua su krajem novembra i početkom decembra mučile povrede, ali se nekako uvek poklapalo da Stefano Pioli na raspolaganju ima bar jednog majstora. U jesenjem delu Serije A češće je Francuz bio korišćen kao rezerva, da odmori prvu zvezdu tima i tada, iako je samo četiri puta tresao mrežu, njegovi pogoci donosili su bodove.

Bez obzira što se igrala tek prva trećina sezone, Žiruov gol Veroni u 59. minutu pokrenuo je lavinu i preokret na San Siru u meču u kojem su Rosoneri gubili 2:0 na poluvremenu. Dve nedelje kasnije, u 10. kolu pobegao je odbrani Torina i jedinim golom na meču doneo Milanu ceo plen.

Đavo je opet u gradu

Za to vreme u Ligi šampiona, ni da opepeli, mada je u intervjuu za francuski Ekip priznao da je u tom periodu bio na 70 posto fizičkih i igračkih mogućnosti. Međutim, kada je Zlatana Ibrahimovića ponovo počela da mori ahilova tetiva, pokazao je spreman da uskoči u Ibrine kopačke i na terenu zamaskira izostanak švedskog asa kojeg su lekari u narednim mesecima pokušavali da "zakrpe"

Kako je češće skupljao po 60 plus prvenstvenih minuta, tako se mašina od 70 posto kapaciteta zagrevala i postepeno stigla do maksimalne radne temperature. Na završnih 15 mečeva sezone Žiru je bio starter.

Gol i asistencija protiv Rome za kratkoročno preuzimanje prvog mesta početkom 20. runde, zatim mršave tri utakmice bez gola protiv Specije, Venecije i Juventusa i samo 100 minuta na terenu. Nije obećavalo pred 24. kolo uoči kojeg je Inter gazdovao Serijom A sa 53 boda, dok su Milan i Napoli imali po 49.

Nerazuri su počeli da uništavaju gradskog rivala, ali je veće vođstvo od 1:0 na poluvremenu sprečio sjajni Majk Menjan. Inter je bio daleko bolji, ali je u završnih pola sata ipak odlučio da bude oprezniji, da se povuče i propustio šansu da dotuče Rosonere. A smrtnu kaznu gradskom rivalu potpisao je upravo Žiru, za samo dva minuta. Čitanje igre i ulizavanje na drugoj stativi za izjednačenje, a onda majstorski potez iz prvog kontakta koji je izbacio Stefana De Fraja pre nego što je poklekao i Handanović.

"Nisam mogao ni da sanjam bolji scenario... Moj prvi derbi, a pogađao sam tačno ispred Kurve Sud (tribina sa Milanovim ultrasima). Tako sam vrlo brzo dospeo u srca Milanista", pričao je nedavno Žiru za Ekip o derbiju sa Interom koji je sve promenio.

Da je tada Inter slavio, a imao je sve preduslove da to učini, ne bi Milan slavio 19. titulu prvaka, već bi ekipa Simonea Inzagija stekla sedam bodova prednosti, nabildovala mišiće i samopouzadanje i izvesno se prošetala do skudeta. Ovako je na vratu osetila zadah Đavola koji mu je prišao na bod.

U prvom sledećem derbiju Žiru je srušio Napoli podno Vezuva, suvim golgeterskim instinktom. Dva vikenda kasnije, u 30. kolu, nije bio strelac, ali je na vrućem gostovanju na Sardiniji podigao loptu na ivici šesnaesterca i kao na tacni poslužio Isamela Benasera čiji je pogodak srušio Kaljari.

Mada je svaka utakmica u završnici sezone imala težinu meč lopte u tenisu, ako ćemo birati najsudbonosniju posle Madonine, bila je to ona u Rimu u kojoj su Rosoneri okrenuli Lacio. I sigurno će svi pamtiti pobedonosni gol Sandra Tonalija iz trećeg minuta nadoknade, ali ne smemo zaboraviti ni Žiruov izjednačujući gol.

U finalnom meču na sezone na San Siru, 37. kolu protiv Atalante Francuz je možda bio i možda i najbezopasniji od starta prvenstva, mada krivica nije samo na njegovim plećima. Bilo je to jedno od bezidejnijih poluvremena Milana, ali čak i tada Žiru je u svom stilu kao Pakmen sakupljao duge lopte i trčao koliko su mu noge i pluća u 36. godini života dozvoljavali.

Možda ima neke simbolike u tome što je baš Žiru prve dve asistencije nezaustavljivog Rafaela Leaa pretvarao u golove, dok se Sasuolov Mapei stadion tresao od urlanja i topota 18.000 Rosonera svesnih da titule stiže. Došao je znajući da će mu posao biti da rastereti Ibru, a šansu koja mu se ukazala ščepao tako čvrsto, kao tinejdžer željan dokazivanja, a ne vlasnik zvanja svetskog prvaka, klupskog šampiona Evrope, prvaka Francuske, osvajača Lige Evrope i višestrukog pobednika FA kupa.

Njegovih 11 prvenstvenih golova, četiri asistencije i činjenica da je postao najstariji Francuz u istoriji Serije A sa dvocifrenim golgeterskim učinkom u debitanstkoj sezoni i prva Milanova devetka od 2009. i Filipa Inzagija sa 10+ golova u Seriji A su nova potvrda genijalnog posla koji obavalja sportski sektor Milana na čelu sa alhemičarem Paolom Maldinijem.

I da, možda je simbolika i u tome što je jedan od najpotcenjenijih napadača poslednjih desetak godina, čovek viđen kao ispucana kapisla, bio Milanov X faktor za verovatno najslađi Skudeto u klupskoj istoriji.