Za FIFA virus nema leka: Pritisci i sumnjive povrede vode do potrošne robe

(Od dopisnika Mozzart Sporta iz Madrida)

Novembarska reprezentativna pauza nije komplikovana za Španiju. U četvrtak je savladala Kipar u Larnaki 3:1, a u Valjadolidu dočekuje Gruziju (20.45) koju je u prvoj utakmici u gostima pobedila 7:1. Uopšteno, posle neprijatnog iznenađenja u utakmici protiv Škotske, izabranici Luisa de la Fuentea su lako savladali rivale mnogo nižeg nivoa. Bez obzira na nedavne skandale, selektor je uspeo da se održi i Crvena furija ima šansu za dobar plasman na Evropskom prvenstvu 2024.

Fudbalski patriotizam na Pirinejskom poluostrvu se drži u relativno dobrom zdravlju. Sada bivši predsednik Fudbalskog saveza, Luis Rubijales je doprineo tome počevši da seli utakmice u kojima je Španija domaćin iz grada u grad i na manje stadione. Luis de la Fuente je sa svoje strane dodatno „demokratizovao“ reprezentaciju upućivanjem poziva u više klubova nego ikada.

Vatre se, ipak, pale u vreme velikih događaja. Kvalifikacione i prijateljske utakmice, pa čak i Liga nacija koju su Španci osvojili, ne bude velike strasti, pogotovo ne kada se uporede sa domaćim prvenstvom ili Ligom šampiona. Za vreme čestih reprezentativnih pauza, kada se igra protiv Kipra ili Gruzije, mnogi se dosađuju.

Dok se obični gledalac dosađuje, odgovorni u klubovima grizu nokte. U novembru je 117 fudbalera La Lige (oko 24%) dobilo poziv da brani boje svoje zemlje i došlo u opasnost da oboli od strašnog FIFA virusa koji se nadvio nad sav klupski fudbal.

Saldo novembarske pauze koja još nije završena su povrede Vinisijusa, Kamavinge, Ter Štegena, Ojarsabala, Okamposa i Murićija, a slična situacija je bila i u septembru i oktobru, jer se i tad aktivirao takozvani FIFA virus. Dijego Simeone je na pitanje kakva su njegova očekivanja u pogledu igre nacionalnih timova, umesto da nabroji Atletikove izabranike ili prokomentariše igru Argentine, odgovorio:

„Samo da se Grizman vrati zdrav.“

Ovaj put je najviše nastradao Real Madrid. Na treningu francuske reprezentacije, u sudaru sa Dembeleom, povredio se Kamavinga – ligament kolena i bolovanje do februara – i to pred utakmicu koju je već kvalifikovana Francuska igrala protiv Gibraltara, 198-plasiranog na listi FiFA. Odmah posle Kamavinge je podlegao i Vinisijus, nakon starta Kolumbijca Dejvinson Sančesa. Konačna dijagnoza je povreda zadnje lože i dva i po meseca neigranja. Dakle obojica bi se, ako sve bude u redu, mogla pojaviti najranije u Superkupu Španije.

Povrede su, naravno deo svakog sporta, ali pošast koju u poslednje vreme trpi većina evropskih timova, već prevazilazi frustraciju pojedinaca i pogađa planiranje čitave sezone. U Realu su besni. Prošle sezone su imali 53 povrede, 20 igrača prvog tima, a na početku ove, već ih je 12. I premda reprezentativni nastupi nisu jedini krivci, klubovima već odavno smeta što su prinuđeni da besplatno ustupaju fudbalere, dok se utakmice gomilaju. Devet igrača, među kojima su Kurtoa, Militao, Čuameni, Kepa, a sada i Vinisijus i Kamavinga, predstavljaju ogromnu sportsku, ali i finansijsku štetu za skupi prvi tim Real Madrida.

Sa druge strane, Džud Belingem je pozvan u Englesku, da bi domaći lekari potvrdili da zaista ima povredu ramena. Nepoverenje između klubova i reprezentacija raste paralelno sa nezadovoljstvom prvih zbog pritiska na igrače, i drugih zbog sumnjivih povreda. Još je flagrantniji primer Lamin Jamal u toku oktobarske pauze. Povređeni 16-godišnjak kojem je nedostajala jedna utakmica da bi ga Španija rezervisala, i koji nikada nije nameravao da igra za Maroko, morao je da se podvrgne kontroli lekara Fudbalskog saveza, da bi odmah sutradan bio vraćen za Barselonu.

U Barseloni, Ćavi takođe ima razlog za nervozu. Mark Andre ter Štegen je ne samo jedan od stubova odbrane i celog tima, nego ima i posebnu klauzulu koja ga štiti od konkurencije i daje mu apsolutni prioritet na golu tima. Rezervni golman, Injaki Penja, imao je vrlo malo mogućnosti da se oproba, pogotovo ako imamo u vidu da se Ter Štegen praktično nije povređivao. Sada su mu, izgleda, nastradala leđa, bolna tačka svakog golmana, i očekuje se izveštaj lekara. Ako je verovati selektoru Nemačke, Julijanu Nagelsmanu, povreda nije ozbiljna, ali, podsećaju španski mediji, tako se verovalo i za Levandovskog i za Kundea.

Mikel Ojarsabal je već pokidao ukršteni ligament i uspeo je da se vrati u formu posle dugog odsustva. Sigurno je svima stao dah kada je morao da napusti teren. I mada deluje da ovaj put povreda nije ozbiljna, igrači koji su „načeti“, imaju i psihološku i fizičku granicu do koje mogu da se naprežu. Pritom, Ojarsabal je ključan za Sosijedad kojeg čekaju Inter u borbi za prvo mesto u grupi Lige šampiona i prvoplasirana Đirona u domaćem prvenstvu.

Lukas Okampos, kojeg Sevilja takođe ne može priuštiti da izgubi, nije ni ušao u igru protiv Urugvaja, ali, bez obzira što se žali na probleme sa mišićima, ostao je i možda će zaigrati protiv Brazila, uz priliku da se povreda stvarno dogodi. Najekscentričniju situaciju je doživela Majorka sa Vedatom Murićijem, morala je da pregovara sa nadležnima tzv. Kosova da bi već povređenog igrača vratila da ga pregledaju klupski lekari. Jer namera je bila da kapiten, bez obzira što ne igra, ostane da bodri ekipu.

Najveća želja Simeonea je da mu se Grizman vrati zdrav (© Reuters)

Milionska ulaganja klubova mogu biti kompenzovana od strane FIFA, ako igrač zbog nastale povrede odsustvuje više od 28 dana, i to u maksimalnom iznosu od 20.000 evra dnevno, zavisno od plate koju prima u klubu. Na primer, Real bi za Kamavingu mogao da dobije između 500.000 i 800.000 evra. Cifra je simbolična kada se uzme u obzir sve što gube klubovi, i što dobija FIFA.

Karlo Ančeloti se, kao i većina trenera žali:

„Organizuju više utakmica, da bi zaradili više novca. Igrači i treneri se ne pitaju ništa.“

Ovde već ne govorimo isključivo o reprezentacijama. Na početku sezone, Pep Gvardiola je bio izuzetno oštar kada je izgubio De Brujnea.

„Dok se igrači ne pobune, neće se postići ništa. Nikoga nije briga, jer šou mora da se nastavi“, izjavio je trener Mančester Sitija tada. Sada dočekuje Halanda koji se vraća povređen sa prijateljske utakmice protiv Farskih Ostrva.

Jasno je da se već igra na granici ljudskih mogućnosti. Putovanja, ponekad veoma duga, promena treninga i metoda fizičke pripreme, ishrana, stres, na kraju obaraju svakoga. Posebna priča su mladi igrači. Nedavno je Havijer Klemente izjavio da bi tinejdžere pozvao u reprezentaciju samo uz potpunu lekarsku garanciju da su od čelika, jer ne želi da bude odgovoran za kolena 16-godišnjaka. Ako ne, dovoljno je pogledati Pedrija, koji ne uspeva da se povrati od sezone kada je igrao apsolutno sve, Ansu Fatija koji psihički nije u stanju da prevaziđe povredu, ili Jeremija Pina, koji je pre nekoliko dana pokidao ukršteni ligament.

Sindikat FIFPro je u julu napravio analizu o opterećenosti fudbalera u prethodnoj sezoni i napravio ilustrativno poređenje sa prethodnim generacijama. Belingem je pre 20. godine igrao skoro 15.000 minuta. Bekam, ni 1.000, Tijeri Anri je u Embapeovim godinama igrao upola manje, Vinisijus igra 12.000 minuta više nego Ronaldinjo, a Pedri 25% više nego Ćavi Ernandes.

Takođe, treneri i sindikat upozoravaju da je situacija koja se očekuje još drastičnija. U narednoj sezoni počinje nova Liga šampiona, kvalifikacije za Mundijal 2026, kao i klupsko prvenstvo 2025, sa 32 ekipe. Radi se o 11% više susreta nego u ovoj, već pretrpanoj sezoni. Uz to, sa novim sudijskim nadoknadama, oni su sve duži i duži.

FIFA pokušava da reši situaciju time što će skoncentrisati reprezentativne utakmice u martu i junu, ili nakon završetka sezone. Klubovi su veoma zainteresovani za ovu promenu, iako i dalje smatraju da broj utakmica mora da se smanji. Navode da će u protivnom jedino rešenje biti da imaju na raspolaganju 30-ak igrača. A oni će postati potrošna roba.

PIŠE: Ognjenka MARIĆ