‘We cannot replace him‘, ali stvarno...

Pitanje koje već neko vreme lebdi iznad Etihada budući da je Silva još početkom sezone nagovestio, a pre nekoliko nedelja ozvaničio ono što su mnogi među navijačima mesecima mogli da naslute. Ali to im nikako nije olakšalo činjenicu da će po završetku sezone ostati bez još jedne klupske legende. Štaviše, posle jučerašnje utakmice sa Arsenalom im je verovatno samo još teže.

Rajan Šerki je prosuo magiju kod vodećeg gola Mančester Sitija, Erling Haland bio egzekutor na kraju, a značajnu rolu u još jednoj u nizu ‘velikih‘ utakmica imao je i Niko O‘Rajli. Međutim, posle pobede koja je desetostrukog prvaka Engleske u potpunosti vratila u šampionsku trku naširoko se priča i piše baš o Bernardu Silvi. O njegovom golim okom nevidljivom uticaju na ostatak tima.

Pitaju se, verovatno, pojedini, zašto baš o njemu. Nije ni namestio ni postigao gol, štaviše, ako pitate fudbalske platforme za praćenje rezultata i statistiku sa mečeva kao što su Sofa score ili Flash score, Silva je bio drugi najgori igrač Mančester Sitija na terenu, odmah iza Antoana Semenja. Koji je, istini za volju, zaista bio najslabiji u redovima domaćeg tima. Međutim, ko je pomnije pratio utakmicu i obraćao pažnju na detalje neće se baš složiti da je u istom košu mesto i Silvi.

Jer u fudbalu postoje igrači koji se pamte po brojkama. I drugi, među kojima je Silva, bez kojih brojke saigrača gube smisao. I kada se jednog dana bude podvlačila crta, Portugalac neće biti ni blizu vrha kada se bude govorilo o broju golova ili asistencija u Pepovoj eri. Ali će izvesno biti prvi po nečemu što statistika ne može da izmeri - po uticaju.

Guardiola je kroz godine generalno umeo da dramatizuje oproštaje. Pre pomenutog Aguerovog, govorio je da je nemoguće zameniti Davida Silvu, kasnije i De Brujnea I svaki put bi sistem nekako pronašao rešenje. Ali kada priča o Bernardu, ton mu je drugačiji. Nastupi takođe. Juče dok je Silva prilazio da se pozdravi sa njim, Gvardiola se od njega udaljavao i istovremeno podizao ruke uvis, tražeći od navijača da mu odaju priznanje za partiju koju je pružio.
“Ako budem pričao previše, rasplakaću se. Mogu samo da kažem: ‘Hvala ti puno, iz dubine duše i u ime kluba, zbog svega što si uradio.‘ Bernardo je dokazao da se fudbal počinje odavde (pokazuje na glavu, prim.aut.). Zaslužuje najveće moguće priznanje. Kada budete pisali legenda, pišite velikim slovima, jer to je on. Na svakoj utakmici tokom ovih devet godina. On je poseban, poseban igrač“, rekao je Gvardiola na konferenciji za medije.

I zaista jeste. Taj maleni, često nenametljivi Portugalac, koji predstavlja najčistiju formu fudbala kako ga je jednom prilikom opisao Geri Nevil, nikako se ne uklapa u kalup veznog fudbalera morednog doba. Niti je visok niti preterano fizički snažan, a opet je sveprisutan. Tu je da se Kaiju Havercu nasloni na leđa u situaciju jedan na jedan sa Đanluiđijem Donarumom i poremeti mu balans pri udarcu, da u drugoj situaciji ispred njega kao poslednji igrač izbije loptu i ne dozvoli mu još jednu stopostotnu situaciju, da u jednom od poslednjih napada sa 15-ak centimetara višim Viktorom Đekerešom dobije vazdušni duel. Kao je**ni Fabio Kanavaro, kako reče Erling Haland posle utakmice.

I dok većina drugih igrača teži tome da se ‘usavrši‘ na jednoj poziciji i neretko negoduje kada dobije zadatak koji mu nije u opisu posla, još jedna od karakteristika koja Bernarda Silvu čini fudbalskim jednorogom jeste njegova svestranost. Otkako je leta 2017. stigao iz Monaka, igrao je na gotovo svim pozicijama. I u gotovo svakoj ostavljao utisak kao da mu je prirodna. Kao desno krilo, kao desetka, lažna devetka, levo krilo, u poslednje vreme sve češće u tandemu sa Rodrijem kao centralni vezista, u nekoliko navrata čak i kao levi bek. S tim u vezi, nije ni čudo što se jednom Gvardiola jednom prilikom našalio da bi voleo da sastavi tim od 11 Bernarda Silvi.

No, jednog ima i za njega je mesto u startnoj postavi gotovo zagarantovano. Ako ste juče iščekivali da saznate kojim igračima će Pep Gvardiola i Mikel Arteta ukazati poverenje u najbitnijoj utakmici sezone, u jedno ste mogli da budete sigurni: da će Bernardo Silva početi od prvog minuta. Od kraja oktobra na ovamo je sa kapitenskom trakom u ruci počeo svaku premijerligašku utakmicu i jedan je od najzaslužnijih što se Mančester Siti vratio u šampionsku trku, ujedno i najveći krivac što su se u jednom delu sezone Tidžani Rejnders, Fil Foden i Rajan Šerki smenjivali u startnih 11.

I to je jedna od stvari kojom ne mogu baš sve gorenavedene Sitijeve legedne da se pohvale – ne toliko dugovečnošću koliko otpornošću na povrede. Statističke platforme kažu da je za nepunih devet godina na Etihadu iz zdravstvenih razloga propustio DEVET utakmica. Ni u jednoj od sezona nije odigrao manje od 45 mečeva u svim takmičenjima, čak ni tokom prošle sezone kada su mnogi čak i među navijačima Mančester Sitija pomislili da je 'bivši'. Gvardiola mu je verovao i tada kao i tokom preostalih osam sezona na Etihadu. Ipak je on, kako je i sam priznao, njegova slabost.

A, to koliko mu je verovao dočarava podatak da od njegovog dolaska na Etihad nijedan igrač u pet najjačih evropskih liga nije sakupio više od njegove 452 utakmice u svim takmičenjima.

I na svakoj od njih Silva je Sitijev lepak, mozak i srce. Uvek sveprisutan, sposoban da prepozna šta je potrebno ekipi u datom trenutku, da na jednom delu terena priđe svom golmanu kako bi pobedio protivnički presing i za treptaj oka na drugom sa desnog krila namesti gol saigraču. Da na uskom prostoru sačuva loptu od znatno krupnijih, fizički dominantnijih rivala, i istovremeno, uprkos tome što će na leto proslaviti 32. rođendan, pretrči više od svih ostalih. Za čitavu sezonu pretrčao je četrdesetak kilometara više od prvog narednog u ekipi Sitija – Erlinga Halanda. Juče je takođe preorao Etihad. Usput se izjednačio sa prezimenjakom mu Davidom Silvom po broju premijerligaških pobeda za klub. Niko nema više od njihovih 214. Za devet sezona ukupno 19 trofeja među kojima i šest titula prvaka Engelske, pehar Lige šampiona...

Pa, opet, kada se govori o njima dvojici, a posebno, reklo bi se o Bernardu, uvek bi nekako nepravedno bio izostavljen iz priča o individualnim priznanjima. Valjda zbog tih prokletih brojki... Gvardiola i dan danas ne može da prežali što je u šampionskoj 2018/19 nagradu za najboljeg igrača umesto njega dobio Virdžil van Dajk.
"Prošla sezona je definisala Bernarda ako mene pitate. Kada svi ostali nisu bili tu, on jeste. Prvi je patio. On ima jednu stvar koja je vrlo važna – uvek viti pozitivne stvari u životu. Sve što mogu da kažem je da će tim u koji ode biti mnoooogo srećan što ga ima“, dodao je juče Gvardiola.

Neko drugi će biti srećan, a Siti će patiti. Jer ovakvog igrača će stvarno teško opet pronaći...