Možda su Vudu, rituali i vrači izbacili Nigeriju: Jezivo su izgledali, radili nešto neartikulisano

Kada se kaže Zair ili DR Kongo (kako se zemlja zove od 1997. godine), poslednja slika Svetskog prvenstva ne vuče vas u moderno doba, već duboko u 1974. godinu, vreme Mobutua Sese Sekoa i njegovog Zaira. U ono vreme kada je moćni diktator hteo da svetu pokaže veličinu nacije preko fudbala, pa je reprezentacija bila simbol države koliko i lična taština jednog čoveka. Igrali su Mundijal u Zapadnoj Nemačkoj, dobili tri teške lekcije (od Jugoslavije istorijskih 0:9), i onda nestali. Fudbalski narod od 100.000.000 stanovnika čekao je pola veka na novi korak ka velikoj pozornici.

Fudbalska Afrika dobila je u nedelju uveče jednu od najdramatičnijih epizoda u skorijoj istoriji kvalifikacija. Jedna od najvećih sila kontinenta, Nigerija, eliminisana je iz borbe za plasman na Svetsko prvenstvo 2026. posle penala protiv DR Konga, koji će u martu sledeće godine kao favorit otići u Meksiko da odigra interkontinentalni baraž i izbori plasman na Mundijal. Sinoćni meč obeležile su i optužbe selektora Super Orlova Erika Šela da su protivnici tokom jedanaesteraca izvodili „Vudu rituale“, kao i tvrdnje o zastrašujućim pokretima navijača na tribinama.

Utakmica je krenula idealno za Nigeriju, golom Franka Onjeke već u trećem minutu. Ipak, DR Kongo je uspeo da se stabilizuje i izjednači preko Mešaka Elije. Do kraja regularnog dela i produžetaka nije bilo promena, pa je putnik u interkontinentalni baraž odlučen penalima. Kada je Šansel Mbemba pogodio poslednji jedanaesterac, teren je bukvalno proključao. Uslovno rečeno, to je i bio trenutak kada je sve krenulo u pogrešnom smeru: Šel je utrčao među stručni štab DR Konga, vikao, gestikulirao, ulazio u verbalne sukobe, dok su ga njegovi saradnici praktično odvukli da ne napravi incident velikih razmera.

Posle meča, Šel je izneo niz optužbi ili bolje rečeno zapažanja, koje su dodatno zapalile atmosferu. Rekao je da su igrači DR Konga „tokom svih penala radili Marabut“ (magijski ritual povezivanja sa "svetim vračima") i da je video igrače koji se ponašaju „kao da navode energiju ka lopti“. Zatim je dodao da je situacija bila još bizarnija na tribinama.
„Video sam desetine njihovih navijača kako prave neartikulisane pokrete, stvarno čudne, nekad i zastrašujuće. To nije izgledalo kao navijanje, nego kao deo iste stvari koja se dešavala na terenu. Nisam sujeveran čovek, ali večeras sam se prvi put osećao kao da igramo, a da je nešto oko nas, nešto što nam ne želi dobro.“, rekao je Šel.

(Napomena: U priloženom videu nakon poslednjeg penala DR Konga zanemarite reči komentatora koji kaže da se DR Kongo plasirao na Svetsko prvenstvo, uzimajući u obzir da ova pobeda Leoparda znači samo plasman u interkontinentalni baraž).

Ova generacija DR Konga sa Aronom Van Bisakom, Arturom Masuakuom, Akselom Tuanzebeom, Šanselom Mbembom, Sedrikom Bakambuom, Joanom Visom (nije igrao zbog povrede)... Želela je toliko pobedu da više nije birala sredstva. Moglo bi se reći da su Kongoanci igrali kao da su u pitanju poslednji minuti poslednjeg sna o povratku iz vremena Mobutua Sese Sekoa, i da su bili spremni da u borbu povedu sve, od fizičke snage i taktičke upornosti, pa sve do onoga što selektor Nigerije naziva „vračevim uticajem“.

I dok DR Kongo slavi najveći trijumf posle pola veka, Nigerija tone u drugu uzastopnu kvalifikacionu katastrofu. Posle poraza od Gane u baražu za Katar 2022, sada su pali ponovo sa generacijom koja je trebalo da predstavlja zlatni standard afričkog fudbala – Viktor Osimen, Ademola Lukman, Vilfred Ndidi, Aleks Ivobi, Samuel Čukvueze...I opet ništa. U državi gde je fudbal deo identiteta, ovo se doživljava kao nacionalni potres, udarac koji će ostaviti dug trag.

A priče o vuduu, ritualima, vračevima i pokretima sa tribina nastaviće da lebde oko ovoga meča kao mit, simbol, objašnjenje za poraz ili kao karikaturalni dodatak jedne velike fudbalske tragedije afričke sile.