Najvažniji igrač Bosne i Hercegovine, a nije Edin Džeko

Na istu kartu (pun intended) odigrao je i Sergej Barbarez. Kako su italijanski novinar rekli "majstor blefiranja", uspostavio je određene mehanizme u radu i stvaranju kohezije, a ako mu se i zameraju neke taktičke manjkavosti i način na koji utiče na dinamiku utakmice, ne može mu se ništa reći za to što je dao potpuno poverenje Muharemoviću - znao je selektor BiH da mu na toj poziciji mora igrati čovek koji ne blefira.

Jer ono što je od ulaska u prvi tim tako karakteristično za Muharemovića jeste njegova hrabrost. On neće prvi trepnuti, svejedno da li je u pitanju neki centarfor iz Serije A, iskusniji saigrač ili prekaljeni sudija. Kada je njegova reprezentacija propustila priliku za direktan plasman na Mundijal, Muharemović je bio u suzama. Kod njega, očigledno, nema kalkulisanja i mentalno i emocionalno je sto posto uključen u sve. Sa takvim pristupom i igračkim karakteristikama, jako je važan šraf Barbarezovog tima.

Utakmice protiv Velsa i Italije su zapravo pokazale da je ključan. Jer da je Barbarez morao bilo kog drugog igrača zameniti "bekap" opcijom manja bi se razlika videla nego da na terenu nije bio Tarik Muharemović. Mladi štoper je jedini igrač u poslednjoj liniji BiH koji ima takve igračke karakteristike i takav mentalni pristup, nezamenjiv i u smislu igre i taktike i u smislu sigurnosti i samopouzdanja.

Muharemović je najvažniji igrač za otvaranje igre BiH. Bez njega, sigurnosti na lopti, sposobnosti da se zavuče iza prve linije protivničke odbrane i tu primi pas pa onda nastavi dalje sa loptom ili produži pas, bez njegove logike kada podigne glavu i vidi raspored igrača na terenu - Barbarezov tim bi patio. Ovako je na desetine puta protiv Velsa i Italije (naročito kada su Azuri ostali sa igračem manje na terenu) započinjao akcije, iznosio loptu, ili davao pas po zemlji kroz linije, ili kada bi bio u stisci, pogađao dijagonale preko doslovno celog terena. Protiv Velsa ih je pogodio pet, protiv Italije jednu ili dve, jer je za tim bilo i manje potrebe.

S druge strane, defanzivno je bio perfektan. Protiv Velsa je Dan Džejms pored njega postigao gol, ali je njegova krivica u toj situaciji nepostojeća jer je vezni red BiH drugu loptu odigrao unazad što se nikada ne radi i otvorio greškom kontru Velsa. Džejms je bio pod dovoljnim pritiskom da se odluči za rani udarac, a Vasilj se okliznuo. Splet okolnosti na koje Muharemović nije mogao da utiče. Ali na sve na šta jeste - uticao je. Dva njegova bloka iz ove dve utakmice (oba puta u produžetku) vrede kao po jedan gol. Blokirao je ramenom šut igrača Velsa koji je bio sam oko penala. Blokirao je "vidićevski", bacivši se na glavu, šut igrača Italije u momentu kada je reprezentacija BiH dominirala terenom.

Prikazao je da je u stanju da brani i veliki prostor kada je BiH jurila rezultat i mali prostor kada je bila pod pritiskom. Pokazao je da je dovoljno pokretljiv i da dobro čita igru. Sve što moderni fudbal i jedna ovakva reprezentacija zahtevaju.

A onda, kada se sve završilo, opet je pokazao da se ne usteže. Igrači su upali na Barbarezovu konferenciju, a Tarik Muharemović se popeo na stolicu i pevao, slavio, plakao od sreće.

Tako je simbolički zaokružio iskorak kojim je postao vidljiv. I kojim se profilisao kao budući lider, kada zaista najvažniji igrač ovog tima, ode u penziju.