VMS - naš golman u zemlji golmana: Ubediću Piksija da imam mesta, uživam da igram nogom

Otkako se fudbal igra, aksiom je da je Italija zemlja golmana. Nigde nisu odrastali i branili bolji golmani nego na "čizmi". Od Dina Zofa preko Valtera Zenge, Đanluke Paljuke, Anđela Perucija, Frančeska Tolda, Đanluiđija Bufona, sada i Đanluiđija Donarume.

Zato je stranim golmanima uvek bilo najteže da prođu u Italiji, jer je konkurencija bila paklena i Italijani su sa podozrenjem gledali na angažman inostranih čuvara mreže. Pogotovo ako su mladi i bez iskustva. Poslednih godina je srušena i ta barijera. Tako danas od 20 prvoligaša, njih čak 12 ima startne golmane strance. Jedan od njih je i naš Vanja Milinković Savić.

U dosadašnjoj karijeri više poznat kao Sergejev mlađi brat, Vanja ove sezone ozbiljnim koracima krči put ka svom imenu i prezimenu u svetu fudbala. Isto tako bi se moglo reći da je Vanja i pre Sergeja bio „velika stvar“ našeg fudbala, kada je kao 17-godišnjak potpisao za slavni Mančester Junajted. Nikada nije dobio radnu dozvolu za Englesku, pa ga je karijera dalje vodila preko Poljske do italijanskog Torina u kojem je strpljivo čekao šansu godinama i dočekao ju je ove sezone.

Od početka sezone je standardan na golu torinske Granate. Posle četiri godine u klubu se izborio za status prvog golmana. Neki bi rekli da se načekao, ali sa druge strane realnost je da se u Seriji A ne staje tako brzo na gol.

„U Italiji sam trenutno među najmlađima ili najmlađi čuvar mreže. Ne znam da li ima neko ko je mlađi od mene, a da brani prvu postavu. Mislim da nema... Možda jedino Poljak iz Fjorentine. Isto smo godište. Mlađi je bio jedino Donaruma do prošle godine“.

U pravu je Milinković Savić. Poljski golman Bartlomej Drongovski je nekoliko meseci mlađi od njega i najmlađi je starter među golmanima Serije A. Vanja je drugi. Da li je opterećenje tako mlad stati na gol u ligi gde se posebnim očima gleda na golmane i gde publika i javnost i te kako imaju kriterijume i poznavanje golmanskih veština?

„Nije opterećenje. To je čast! Italijanska škola golmana je najbolja na svetu. Torino je dugi niz godina imao dobre golmane kao što su Džo Hart i Salvatore Sirigu, pa su očekivanja navijača i širokih narodnih masa velika. Moraš da ih ispoštuješ kvalitetom odbrana i visokim nivoom igre. Bitno mi je da nemam nikakav pritisak, već to gledam kao čast i privilegiju. Imam priliku da branim u Seriji A koja je uvek bila poznata po najboljim golmanima“.

U čemu je trik kod Italijana i golmana? Da li imaju neke specijalne metode treninga?

„Posebni su. Drugačije se radi u Italiji i drugačije se gleda na golmane. Mnogo se više struka bavi golmanima. Oni gledaju na golmana kao nekoga ko može da ti donese ozbiljan obrt situacije na terenu. Što smo već videli u dosadašnjem delu sezone u par navrata. Treneri golmana su ozbiljni stručnjaci i jako ozbiljno shvataju taj posao“.

Poslednjih godina je trend da se golmani forsiraju za što bolju igru nogom u polju i da učestvuju u igri. Koliko se to od tebe traži u Italiji?

„Meni to savršeno odgovara. Ja sam prvo bio špic, pa sam tek kasnije otišao na gol, tako da sam neku školu fudbala počeo kao igrač. Imao sam zaista dobru tehniku. Volim da igram i tu se negde čak i zabavljam. Uživam u igri nogom“.

KOD JURIĆA SE ZNA „KOLIKO JE SATI“

Ivan Jurić (©Reuters)

Ipak, u Vanjinom slučaju je odskočna daska glavni trener. Hrvatski stručnjkak Ivan Jurić je posle dve godine fenomenalnog posla u Veroni prošlog leta rešio da napravi korak napred i preuzme Torino. Jedna od prvih njegovih odluka je bila da se zahvali iskusnom reprezentativcu Salvatoreu Siriguu i da pruži poverenje Vanji Milinkoviću Saviću.

„Mi smo već u klubu prošle sezone napravili neki interni dogovor o ostanku i da ne ponavljam neke pozajmice od prethodnih godina. Gledali smo da nađemo zajednički jezik, da ostanem i da dođe trener koji me vidi. Srećom, došao je Jurić, tražio je da ostanem i da se izborim za mesto, što se, hvala bogu, desilo tako da je sada sve u redu“.

Ivan Jurić se u Veroni pokazao kao trener koji voli da pruži šansu mladim igračima. Osim što je klubu donosio rezultate iznad očekivanja, afirmisao im je i gomilu mladih igrača na kojima je Verona zaradila veliki novac.

„Čim je Jurić potpisao za Torino, tada sam i ja produžio ugovor sa klubom. Upravo zbog toga što je on trener koji voli da pruži šansu svima, što smo videli i na prethodnih osam utakmica. Ko zasluži priliku, dobiće je. Nebitne su godine i iskustvo, ko zasluži - taj igra. To mi se jako sviđa kod njega. Tako je najispravnije“.  

Kod Jurića je Darko Lazović zaigrao fudbal života, Ivan Ilić je dobio priliku, lansirani su albanski štoperi Rahmani i Kumbula... Ima li protekcije za igrače sa ovih prostora? Govorite isti jezik.

„Iskreno, to i nema neke veze. Kad se obraća javno ili grupi, govori se isključivo na italijanskom. Jedino što sada malo pomaže Brekalu koji je tek došao i biće mu potrebno vremena da nauči italijanski. Ali sve ostalo se govori na italijanskom. Igrači, stručni štab, uprava... Niko nema poseban tretman što se tiče jezika“.

02.30: (1,55) Brazil (4,00) Urugvaj (7,50)

Koliko je Jurić promenio mentalitet u Torinu i koliko je tebe iznenadio kao trener u usponu?

„Nije da sam sad nešto preterano iznenađen, jer znam njegov rad već duži period. Kruže priče, igrači razgovaraju između sebe i zna se ko je kakav trener. Pričao sam i sa Lazovićem, i sa Ivanom Ilićem... Znali smo kakav je trener. Najviše volim što je energičan i iskren. Kod njega se zna ’koliko je sati’. On jasno postavi stvari i sve dobro funkcioniše“.

Zaštitini znak njegove Verone je bio da je primala malo golova. Koliko taj defanzivni fudbal odgovara tebi kao golmanu?

„Ne bih se složio da je Verona igrala defanzivan fudbal. Odbrambeni fudbal je neko ko čeka protivnika na svojoj polovini i igra na kontre. Jurićev fudbal je uvek bio isključivi presing. E sad, kako to ko shvati... Napad je najbolja odbrana. On ide tom ideologijom. Naravno da igramo jaku defanzivu, svih 11 igrača igra odbranu kada je to potrebno. Ali ni Verona, ni Torino se nisu preterano branili kod njega“.

Siniša Mihajlović te je puštao da šutiraš slobodnjake. Koliko je Jurić svestan tih tvojih čudnih kvaliteta?

„Mislim da je i te kako svestan mojih sposobnosti za slobodnjake. Na njemu je odluka da li će me pustiti da ih šutiram. Ako me pusti, ja ću oberučke prihvatiti“.

Da li se na treninzima takmičiš sa saigračima u slobodnjacima?

„Već sam svoje dokazao i ne takmičimo se više. Ostavljam njima da se dokazuju“, kaže Vanja uz osmeh.

TORINO BI BIO PRVAK SVETA DA SE IGRA 80 MINUTA

Penal protiv Rominog Žordana Veretua (©AFP)

Posle godina pozajmica si se izborio za mesto startera u Torinu. Koliko su ti te pozajmice značile ili nisu? Na kojoj si najviše naučio?

„Značile su mi kao neko iskustvo... Nebitno da li dobro ili loše. Bitno da je iskustvo. Sve treba da se gleda kao iskustvo i da se upije ono što je dobro iz njega. Da ostane u malom mozgu i da pomogne što se tiče nekih sadašnjih situacija. A meni je lično najviše značila pozajmica u SPAL-u pre tri godine“.

Početak sezone vam nije bio dobar. Izgubili ste u prva dva kola. Da li vas je to poremetilo?

„Nije da nismo dobro krenuli, jer smo imali dva odlična protivnika kao što su Atalanta i Fjorentina koja je u ozbiljnom usponu. Nisu to neki veliki gubici kada izgubiš od takva dva tima. Ali igrali smo odličan fudbal od starta, i to je najbitnije. Naravno, igra se i zbog rezultata, ali sa ovim pristupom je pitanje vremena kada će rezultati ispoštovati taj naš trud“.

Moglo je to i bolje da izgleda da nije bilo nekih primljenih golova u poslednjim minutima...

„Torino bi u poslednje dve godine bio prvak sveta da se igra 80 minuta, a-ha-ha... Atalanta u 94. minutu, Lacio penal u 90. Naravno da peče. Ali, opet, može da se izvuče nešto pozitivno i nešto što će u narednom periodu biti od fundamentalnog značaja. Treba da nam ostane u glavama da ćemo mi negde okrenuti rezultat u poslednjih 10 minuta“.

Kamera te je uhvatila da si bio prilično ljut posle primljenog gola u derbiju protiv Juventusa u 85. minutu.

„Pa poprilično... Generalno, ljut sam posle svakog primljenog gola, ali ovaj me je malo više pogodio“.

Da se završilo sa 0:0, bio bi igrač utakmice. Imao si odbranjen zicer Aleksu Sandru, Torino je bio bolji...

„Iskreno, ne idem na to da budem igrač utakmice, već da pomognem timu. Neka svako radi svoj deo posla“.

Da li je urbana legenda da je Torino popularniji od Juventusa u gradu Torinu?

„Apsolutno smo popularniji. To nije urbana legenda. U Torinu ljudi navijaju za Torino. Nažalost, ovaj derbi je bio kao i većina derbija poslednjih godina.... Torino bude malo bolji, ne iskoristi svoje prilike, a Juventus ih iskoristi u finišu“.

Prethodni Derbi dela Mole je bio specifičan i po tome što je Toro izveo najmlađi tim u poslednjih 25 godina.

„U Italiji smo mladi do 30 godine, a-ha-ha“.

Da li je rizično što imate tako mlad tim ove sezone?

„Nije ako se napravi neki dobar ambijent. Imamo mlade igrače sa ozbiljnim brojem utakmica u nogama do sada. Nije to nikakav rizik. Svako treba da ispoštuje treneraov plan i program. Od igrača koji su 2002. godište do onih rođenih ’85. godine. Negde kasnije će prevladati iskustvo“. 

Koji je Torinov cilj u ovoj sezoni? Šta želite i čemu težite?

„Ne znam tačan odgovor... Izašli smo iz dve katastrofalne sezone koje Torinu kao klubu ne smeju da se dešavaju. A opet, ove sezone sa dosta entuzijazma, novim trenerom i novim igračima, ambicije rastu. E sada, da tačno kažem koje su to ambicije, ne bih znao. Bitno je da se igra dobar fudbal i da rezultati budu na našoj strani. Da idemo utakmicu po utakmicu“.

Mnogo ste promenili ekipu minulog leta, doveli gomilu pojačanja... Ko je najbolji od novajlija?

„David Zima! Sigurno! Čeh koji je došao iz Slavije. On je igrač koji već sada ima ozbiljne kvalitete i još ozbiljnog potencijala da bude bolji“.

UVEK ĆU BITI SERGEJEV MLAĐI BRAT

Sergej i Vanja Milinković Savić (©Starsport)

S obzirom da si standardan u Seriji A i da si prošao sve mlađe reprezentativne selekcije, očekuješ li možda poziv iz A selekcije Srbije. Kada su selektora Dragana Stojkovića pitali za tebe, odgovorio je da „nema gde da te stavi“.

„Tu sam na raspolaganju. I uvek ću biti. Nemam nikakvih dilema oko toga. Na meni je da ga dobrim igrama demantujem i da ga ubedim da ipak tu ima mesta za mene“.

I dalje te mnogi gledaju kao Sergejevog mlađeg brata. Smeta li ti to?

„Uvek ću biti Sergejev mlađi brat. I ponosan sam što mi je on stariji brat. Ali svako ima svoje ime i prezime u fudbalu“. 

Kad smo već kod njega... Odlazi-ostaje, te tamo će, te ’vamo će... Godinama slušamo i čitamo o tom njegovom famoznom transferu. A šta je istina?

„Ja se njemu iskreno divim zbog toga. To nije nešto što on priča, već to rade mediji. Nikada njega niste čuli da priča o tome, zar ne? To je posao medija, menadžera, funkcionera... On je tu da igra fudbal i već šest godina je u Laciju. Nije njegov posao da priča da li ide ili ostaje. On je glavom na zemlji i 100 odsto fokusiran na Lacio. Ostalo ga ne zanima šta se piše i priča. Tako i treba da bude. On je ozbiljan profesionalac i ne dozvoljava da to utiče na njega“.

Milinković Savić je prezime do sada isključivo bilo vezano za Sergeja. Od ove sezone je i Vanja postao bitna tema u Italiji i u svetu fudbala. Nekada, na onim starim mobilnim, zakon je bio SMS, što je postao i skraćeni nadimak za Sergeja. Sada je izgleda došlo vreme da fudbalska planeta čuje i za VMS. Neka naprednija tehnolоgija među golmanima. Dovoljno je reći da tuče slobodnjake... A ove sezone se vidi i da brani kao opasan golman.