Vladan Milojević: Glavni okidač mog odlaska su detalji oko deteta i niski udarci nebitnih ljudi

Otišao je polovinom decembra, kad je Crvenu zvezdu ostavio u komotnoj poziciji, sa 11 bodova prednosti u odnosu na Partizan i drugim uzastopnim učešćem u Ligi šampiona. A malo je nedostajlo da stadion „Rajko Mitić“ napusti u avgustu prošle godine, zbog situacije koja nema veze sa beogradskim, već novosadskim crveno-belima. I to zbog problema u koji su ga doveli pojedinci iz Vojvodine, a ticali su se naslednika Vladana Milojevića – Nemanje.

Mladi vezista ofanzivnih karakteristika u tom trenutku bio je član novosadskog kluba, porodica Milojević izložena pritiscima strukture koje baš i nemaju veze sa fudbalom, pa je otac, kao glava porodice, tražio način da „izbavi“ sina. Što je na kraju i uspeo, međutim, koštalo ga je i vremena, živaca i energije, pa je malo nedostajalo da digne ruke ne od Crvene zvede, već od srpskog fudbala.

„Niko u klubu nije znao, prvi put javno pričam o tome. Da me supruga nije ubedila da ostanem, podneo bih ostavku. Bio sam na putu da to učinim“, osvrnuo se Vladan Milojević u razgovoru sa praznični broj Sportskog žurnala, posvećen 30 godina postojanja jedinog sportskog lista u državi.

Na kraju je ostvario zacrtano, Nemanja je napustio „Karađorđe“ i karijeru nastavio u grčkom Panioniosu. Bolni tragovi su, pak, ostali, ali se nisu odrazili na Milojevićev profesionalni rad iako je ličnu dramu preživljavao između dve utakmice sa Kopenhagenom, u kvalifikacijama za Ligu šampiona.

„Imao sam veliku peripetiju, tek tad shvatio neke stvari. U klubu čiji je član tada bio moj sin, Vojvodini, bilo je niskih udaraca od nekih nebitinih ljudi, reč je o stvarima koje nisu za javnost. To me je opteretilo. Morao sam da ga sklonim. Ceo život sam se borio da mi deca ostanu ovde, ali Srbija je ovo. Nisam želeo da moje dete ispašta, ima svoje snove i život. Čekao sam da se sve to završi, hvala Bogu istrajao sam. Velika je to škola za mene, svašta sam prošao“.

Iako se situacija smirila, a Nemanja Milojević počeo da igra za Panionisos, Vladan je tražio način da se i sam skloni iz ambijenta srpskog fudbala.

„Glavni okidač mog odlaska su detalji oko deteta. To su totalno nebitni ljudi, ali se nažalost nalaze na mestima na kojima se nalaze. Kad složno gurate kamen uzbrdo, pokušavaš da ga držiš visoko, a onda vidiš da navijaju da se taj kamen sruši, nemaš više motiv. Sve je uzalud“.

Na konkretno pitanje „ko su ti navijači“, odgovara:

„Nebitno... Sve je bilo fingirano. Krenulo je niskim udarcima u vezi mog sina“.

Uprkos svemu, ružna epizoda u životu i karijeri Vladana Milojevića ne menja njegov odnos prema Crvenoj zvezdi, s kojom je osvojio dve uzastopne titule i izborio tri plasmana u UEFA takmićenja, pa jasno sugeriše da postoji šansa da se jednog dana vrati na Marakanu

„Ona me je formirala, dala mi određene konture života. Nikad se nisam nametao, kad bude Zvezdi trebalo – tu sam. Uvek sam njen navijač i na raspolaganju za pomoć“, dodao je Milojević.

(FOTO: Star sport)