Više puta izgnan i umalo zaboravljen: 'Podstanar' preživeo četvrt veka patnje i vratio se u Premijer ligu

Matematički još nije završio posao, ali suštinski je to – to. Koventri Siti se već sada može smatrati novim-starim premijerligašem. Jer iako matematika ostavlja Milvolu promil šanse da se nada automatskoj promociji, moralo bi da se desi čudo da naš Mihailo Ivanović i saigrači mu pošalju trenutnog lidera u doigravanje.

Koventri Siti ima 12 bodova više od ekipe iz Londona, trenutno trećeplasirane, koja bi u preostala četiri kola ligaškog dela morala da nadoknadi 33 gola slabiju gol-razliku i pride dočeka da izabranici Frenka Lamparda izgube sve do kraja kako bi otkazali žurku na koju se u Zapadnom Midlendsu čeka 25 godina. Žurku koja će se, sasvim je jasno, desiti sa prvim osvojenim bodom Koventrija odnosno kiksom Milvola.

Trajala bi i sada uveliko samo da Lampardov tim nije neprijatno iznenadio u 42. kolu. Mada bi razočaranje bilo najprikladnije da očara ono što je rekordan broj prisutnih na stadionu u Koventriju osetio zbog remija protiv odavno prežaljenog Šefild Venzdeja, koji je na četiri kola pre kraja i dalje ‘u minusu’. No, to je Koventri Siti, klub već četvrt veka naviknut na patnju.

©Reuters

Ali i njoj će doći kraj, koliko već narednog vikenda kada lider Čempionšipa bude gostovao Blekbernu. I Premijer liga će dobiti novog člana. Klub koji je u poslednjoj trećini prošlog veka bio stalan član elitnog društva. Od 1967. godine kada se vratio u tadašnju Prvu diviziju, pa sve do 2001, kada se vratio u niži rang, posle 34 uzastopne sezone u kremu engleskog kluba (u tom trenutku samo Arsenal, Everton i Liverpul vezavli više sezona u elitnom rangu).

Mada je i tokom te tri i po decenije u više navrata bio na ivici provalije, deset puta se spasavao ispadanja u poslednjem kolu sezone, ali mu 2001. nije bilo spasa. Kolo pre kraja sudbina mu je zapečaćena. Uprkos vođstvu od 2:0 protiv Aston Vile, izgubio je sa 3:2 i sišao u Čempionšip.

Bilo je to neko drugo vreme. Fudbal je nije bio sterilan kao danas, Premijer liga je mirisala na blato, znoj i kišu ostrvskih popodneva, a na starom, kultnom Hajfild Roudu igrao se ozbiljan fudbal. I zato te 2001. godine, kada su Gordon Strakan i njegovi momci skliznuli u ambis, niko u gradu automobila nije mogao ni da nasluti da će se na povratak u elitu čekati punih četvrt veka.

Dvadeset i pet godina. Čitav jedan ljudski vek u fudbalskim okvirima. Generacije su se rodile, odrasle i stasale za dolazak na stadion, a da Koventri Siti nisu videle među najboljima. Od onog dopadljivog tima u kom su plesali Deren Hakerbi, Dion Dablin, Noel Vilan, nešto kasnije Geri Mekalister, Mustafa Hađ i Robi Kin, ostale su samo izbledele kasete i priče očeva koji su sa setom gledali u nebeskoplavi dres.

A, između te 2001. i bajkovite 2026. godine, stalo je sve ono što jedan klub može da pretvori u prah i pepeo. Bilo je to pravo fudbalsko čistilište. Koventri nije samo ispadao iz liga, Koventri je gubio dušu. Ostajao je bez krova nad glavom, seljakao se od Nortemptona do Birmingema, igrao domaće utakmice pred polupraznim tribinama tuđih stadiona, dok su mu se vlasnici igrali sa sudbinom kluba kao sa igračkom.

Izgled Riko Arene iliti sadašnje CBS Arena 2005. godine (©Reuters)

Iako je svaku od narednih 11 sezona po ispadanju iz Premijer lige proveo u drugom rangu, Koventri Siti je 2005. godine odlučio da se posle 106 godina provedenih na Hajfild Roudu iseli iz svog doma i preseli u Riko Arenu kako bi dosegao moderne standarde, povećao kapacitet, samim tim i klupske prihode. Ispostaviće se to kao pogrešan korak pošto su usledile godine propraćene finansijskim poteškoćama.
“Bilo je apsolutno užasno. Išli smo iz jednog problema u drugi”, govorio je kasnije Majk Mekginiti, tadašnji predsednik kluba.

Klub je ubrzo morao da proda svojih 50 odsto udela u stadion koji je bio delimično u vlasništvu opštine kako bi otplatio rastuće dugove, ali se i pored toga 2007. godine našao na ivici stečaja. Londonski investicioni fond Sisu Kapital ga je istog spasao u poslednjem trenutku, ali nije mogao da zaustavi rezultatsku katastrofu, pa je klub 2012. ispao u treći rang, skoro pola veka nakon što je poslednji put bio deo istog.

Te sezone, u kojoj je promenio trojicu trenera – jedan od njih bio i Mark Robins, koji će kasnije odigrati važnu ulogu u povratku na vrh - Koventri Siti je na kratko zaustavio pad završivši na 15. mestu, međutim, već naredne takmičarske godine javio se novi problem. Grad je već neko vreme imao nesuglasice sa vlasnicima kluba oko zakupnine, te je stadion prodao ragbi klubu Vosps iz Londona. A, pošto je Sisu Kapital i sa novim stanodavcem ušao u spor, Koventri Siti je privremeno ostao bez doma. Bio je primorani da 2013. više od godinu dana deli teren sa Nortemptonom, koji je udaljen stotinak kilometara od Koventrija. Navijači su organizovali proteste, ali oni nisu doneli željeni rezultat.

Protest navijača na meču Liga kupa protiv Kardif Sitija u avgustu 2014. godine (©Reuters)

Tri sezone zaredom Koventri Siti je tavorio u trećem rangu i taman kada je krenuo da klizi ka četvrtom pojavio se gorepomenuti Robins. I ne, nije ga odmah spasao. Klub je ispao, ali je za utehu osvojio trofej Fudbalske lige na Vembliju pred više od 40.000 navijača, podsetivši mnoge na veličinu kluba koji bi mogao da ode u zaborav.

Najzaslužniji što u njega nije skliznuo je upravo Robins. Sa njim za kormilom, Koventri se kroz plej-of iste sezone (2017/18) vratio u treću ligu, dve godine kasnije (2019/20) i u Čempionšip, ali ni tada ništa nije bilo glatko kao što deluje. Zbog problema sa stadionom odnosno nemogućnosti da se oko zakupa istog dogovore sa ragbi klubom, dugogodišnjim vlasnikom Riko arene, ponovo su morali da dele dom. Ovog puta, ako im je bilo za utehu - a nije - sa znatno bližim Birmingemom čiji su podstanar bili dve sezone (2019/20, 2020/21).
“Potpuna je sramota što je Riko arena, koja je izgrađena kao dom fudbalskog kluba Koventri Siti, u vlasništvu ragbi kluba koji ima korene u Bakingemširu. Kako je to moguće?”, besneo je Robins jer klub ponovo mora da se seli.

Mark Robins (©Reuters)

U prvoj od te dve ‘podstanarske’ sezone desio se i koronavirus zbog kojeg je 12 kola pre kraja prvenstvo prekinuto. I Koventri je automatski promovisan u drugoligaša. Blagi vetar u leđa, koji je osvajač FA kupa iz 1987. godine u neku ruku i zaslužio, ne samo zbog onoga kroz šta je prošao već i činjenice da se posle 34 kola izdvojio na vrhu tabele.

Usledio je potom period stabilizacije. U prvoj povratničkoj sezoni u Čempionšipu (2020/21) Koventri Siti je završio na 16. mestu, naredne, u kojoj se ponovo vratio kući, usidrio se u sredini tabele, ali se samo nekoliko meseci kasnije javio novi problem. Klub je od strane novih vlasnika stadiona obavešten o ponovnom iseljenju. Srećom, ovog puta nije došlo do njega. Situacija se naglo popravila, kako u kancelarijama tako i na terenu, pošto se sa plaštom heroja pojavio Dag King, lokalni biznismen i navijač Koventri Sitija, preuzevši u januaru 2023. klub koji je prethodnih 16 godina vodio Sisu Kapital.

Samo koji mesec ranije Vosps je praktično nestao pošto je ušao u stečajni postupak te je morao da otpusti sve igrače i zaposlene u klubu te je i stadion promenio vlasništvo. Dospeo je u ruke Majka Ešlija, bivšeg vlasnika Njukasla.

Uprkos krupnim promenama koje su se dešavale van terena, Robins je te sezone (2022/23) ekipu vodio do petog mesta i finala plej-ofa na Vembliju, koje je Koventri izgubio od Lutona. Kako bilo, klub je konačno stao na noge i posle dugo se ponovo pričalo o ambicijama, s tim da su na ostvarenje istih uticali odlasci ponajboljih igrača – Viktora Đekereša i Gustava Hamera. Klub je od njihovih prodaja inkasirao preko 40.000.000 evra, međutim, nije uspeo da ih odmeni što se odrazilo na rezultate, pa je Koventri Siti uprkos plasmanu u polufinale FA kupa, u Čempionšipu završio tek na devetom mestu.

Start naredne sezone bio je još gori. Koventri je dobio samo četiri od uvodnih 14 utakmica Čempionšipa i Robins je morao da ode. Navijača su se protivili, ne samo njegovom otkazu, već i odluci da ga zameni Frenk Lampard. Bio je godinu i po dana bez posla, prethodno dobio otkaz u Evertonu i Čelsiju… Sumnja je bila opravdana, ali ju je Lampard brzo oterao. Tim koji je u decembru bio na 17. mestu odveo je na kraju iste sezone do plej-ofa pre nego što ih je u polufinalu Sanderlend golom Dena Balarda u poslednjem minutu osudio na još jednu godinu u Čempionšipu.

©Reuters

Bolan poraz od Sanderlenda naterao je Koventri da u aktuelnoj sezoni bude još bolji kako bi izbegao plej-of. A, da će ga preskočiti dalo se naslutiti još krajem novembra kada je Koventri ostvario najveću prednost (sedam bodova) u odnosu na prvog pratioca u istoriji Čempionšipa posle 16 kola. Pa, iako je bilo kriznih momenata, nebeskoplavi nikada nisu dovodili u pitanje povratak u Premijer ligu. Uradiće to, kako stvari stoje, u velikom stilu. Ubedljivo su prvi, daleko najefikasniji (dva gola po meču u proseku) i pride su samo od Ipsviča primili više golova (dva više) i to uz dve odigrane utakmice više.

Sve to, konačno, u svom domu, pošto su početkom aktuelne sezone od Majka Ešlija otkupili CBS Arenu (Coventry Building Society Arena) i konačno se skućili, 20 godina nakon što su odlučili da napuste Hajfild Roud. I tako se posle četvrt veka lutanja, seljakanja po tuđim stadionima i plesa po samoj ivici fudbalskog ambisa, krug se polako zatvara. Koventri Siti je u vlasništvo vratio kuću, sa njom i sopstvenu dušu, a sada se vraća i tamo gde mu je istorijski mesto - u elitu. Posle 25 dugih godina patnje i sećanja koja su pretila da izblede, vreme je da se u Zapadnom Midlendsu konačno otvori šampanjac. Tamni oblaci su se napokon razišli, a iznad CBS Arene ponovo sija ono staro, nebeskoplavo sunce.

ČEMPIONŠIP – 42. KOLO

Petak

VBA - Milvom 0:0

Subota

Koventri Siti - Šefild Venzdej 0:0

Norič - Ipsvič 0:2 (0:2)
/Filodžin 11pen, Hirst 45+1/

KPR - Bristol Siti 0:0

Lester - Svonsi 0:1 (0:1)
/Vipotnik 53/

Čarlton - Preston Nort End 1:2 (1:1)
/Rankin Kastelo 18 - Dobin 25, Pots 65/

Midlzbro - Portsmut 0:1 (0:0)
/Čaplin 90+7/

Oksford Junajted - Votford 2:0 (1:0)
/Part Heris 19, Heris 90+2/

Šefild Junajted - Hal Siti 2:1 (0:1)
/Hamer 85pen, Ings 88 - Mekbarni 5/

Sautempton - Derbi Kaunt 2:1 (0:1)
/Sijenca 62, Harvud Belis 69 - Moris 38/

Stouk Siti - Blekbern 1:1 (0:1)
/Rak Saki 56 - Foršo 21/