Više puta izgnan i umalo zaboravljen: 'Podstanar' preživeo četvrt veka patnje i vratio se u Premijer ligu

Matematički još nije završio posao, ali suštinski je to – to. Koventri Siti se već sada može smatrati novim-starim premijerligašem. Jer iako matematika ostavlja Milvolu promil šanse da se nada automatskoj promociji, moralo bi da se desi čudo da naš Mihailo Ivanović i saigrači mu pošalju trenutnog lidera u doigravanje.

Koventri Siti ima 12 bodova više od ekipe iz Londona, trenutno trećeplasirane, koja bi u preostala četiri kola ligaškog dela morala da nadoknadi 33 gola slabiju gol-razliku i pride dočeka da izabranici Frenka Lamparda izgube sve do kraja kako bi otkazali žurku na koju se u Zapadnom Midlendsu čeka 25 godina. Žurku koja će se, sasvim je jasno, desiti sa prvim osvojenim bodom Koventrija odnosno kiksom Milvola.

Trajala bi i sada uveliko samo da Lampardov tim nije neprijatno iznenadio u 42. kolu. Mada je i ‘neprijatno’ slaba reč da dočara osećanje rekordnog broja prisutnih na stadionu u Koventriju bod osvojen protiv odavno otpisanog Šefild Venzdeja, koji je na četiri kola pre kraja i dalje ‘u minusu’. No, to je Koventri Siti, klub već četvrt veka naviknut na patnju.

©Reuters

Ali i njoj će doći kraj, koliko već narednog vikenda kada lider Čempionšipa bude gostovao Blekbernu. I Premijer liga će dobiti novog člana. Klub koji je u drugoj polovini prošlog veka bio redovan član elitnog društva. Od 1967. godine kada se vratio u tadašnju Prvu diviziju, pa sve do 2001, kada se vratio u niži rang – posle 34 uzastopne sezone u kremu engleskog kluba (u tom trenutku samo Arsenal, Everton i Liverpul vezavli više sezona u elitnom rangu).

Mada je i tokom te tri i po decenije u više navrata bio na ivici provalije, deset puta se spasavao ispadanja u poslednjem kolu sezone, ali mu 2001. nije bilo spasa. Kolo pre kraja sudbina mu je zapečaćena. Uprkos vođstvu od 2:0 protiv Aston Vile, izgubio je sa 3:2 i sišao u Čempionšip.

Bilo je to neko drugo vreme. Fudbal još uvek nije bio potpuno ‘sterilan’, Premijer liga je mirisala na blato, znoj i kišu ostrvskih popodneva, a na starom, kultnom Hajfild Roudu igrao se ozbiljan fudbal. No, te 2001. godine, kada su Gordon Strakan i njegovi momci skliznuli u ambis ispadanja, niko u gradu automobila nije mogao ni da nasluti da će se na povratak u elitu čekati punih četvrt veka.

Dvadeset i pet godina. Čitav jedan ljudski vek u fudbalskim okvirima. Generacije su se rodile, odrasle i stasale za tribine, a da Koventri Siti nisu videle među najboljima. Od onog mitskog tima u kom su plesali Mustafa Hađi, Robi Kin i Dion Dablin, ostale su samo izbledele kasete i priče očeva koji su sa setom gledali u nebesko-plavi dres.

A, između te 2001. i bajkovite 2026. godine, stalo je sve ono što jedan klub može da pretvori u prah i pepeo. Bilo je to pravo fudbalsko čistilište. Koventri nije samo ispadao iz liga, Koventri je gubio dušu. Ostali su bez krova nad glavom, seljakali se od Nortemptona do Birmingema, igrali domaće utakmice pred polupraznim tribinama tuđih stadiona na Sent Endrjusu, dok su im se vlasnici igrali sa sudbinom kluba kao sa igračkom.

Iako je svaku od narednih 11 sezona po ispadanju iz Premijer lige proveo u drugom rangu, Koventri Siti je 2005. godine odlučio da se iz svog doma – Hajfild Rouda, posle 106 godina preseli u Rikoh Arenu kako bi dosegao moderne standarde, povećao kapacitet i samim tim klupske prihode. Ispostaviće se to kao pogrešan korak pošto su usledile godine propraćene finansijskim poteškoćama.
“Bilo je apsolutno užasno. Išli smo iz jednog problema u drugi”, rekao je Majk Mekginiti, tadašnji predsednik kluba.

Klub je morao da proda svojih 50 odsto udela u stadionu koji je bio delimično u vlasništvu opštine kako bi otplatio rastuće dugove te se 2007. godine našao na ivici stečaja. Londonski hedž fond Sisu Kapital ga je istog spasao u poslednjem trenutku, ali nije mogao da zaustavi rezultatsku katastrofu, pa je klub ispao u treći rang 2012. godine, skoro pola veka nakon što je poslednji put bio deo istog.

Te sezone, u kojoj je klub promenio trojicu trenera – jedan od njih bio i Mark Robins, koji će kasnije odigrati veliku ulogu - Koventri Siti je na kratko zaustavio pad završivši na 15. mestu, međutim, već naredne takmičarske godine javio se novi problem. Sport sa vlasnicima Rikoh arene ih je ostavio bez doma. Bili su primorani da dele teren sa Nortemptonom, koji je udaljen stotinak kilometara od Koventrija. Navijači su pokrenuli protest, ali on nije doneo željeni rezultat.

Tri sezone zaredom Koventri Siti je tavorio u trećem rangu i taman kada je krenuo da klizi ka četvrtom pojavio se gorepomenuti Robins. I ne, nije ih spasao. Klub je ispao, ali je za utehu osvojio trofej Fudbalske lige na Vembliju pred više od 40.000 navijača, podsetivši mnoge na veličinu kluba koji bi mogao da ode u zaborav.

Najzaslužniji što u njega nije skliznuo je upravo Robins. Sa njim za kormilom, Koventri se kroz plej-of iste sezone vratio u treću ligu, dve godine kasnije i u Čempionšip, ali ni tada ništa nije bilo glatko kao što deluje. Zbog problema sa svojim stadionom ponovo su morali da dele dom, ovog puta sa znatno bližim Birmingemom čiji su podstanar bili dve sezone (2019/20, 2020/21).
“Potpuna je sramota što je Rikoh arena, koja je izgrađena kao dom fudbalskog kluba Koventri Siti, u vlasništvu ragbi kluba koji ima korene u Bakingemširu. Kako je to moguće?”, besneo je Robins jer klub ponovo mora da se seli.

Desio se u drugoj od te dve ‘podstanarske’ sezone i koronavirus zbog kojeg je 12 kola pre kraja prvenstvo prekinuto i Koventri je automatski promovisan u drugoligaša. Potpuno zasluženo, jer se posle 34 kola izdvojio na vrhu tabele. Usledio je potom period stabilizacije. U prvoj povratničkoj sezoni Koventri Siti je završio na 16. mestu, naredne, u kojoj se ponovo vratio kući, usidrio se u sredini tabele, ali se samo nekoliko meseci kasnije javio novi problem. Klub je od strane novih vlasnika stadiona obavešten o ponovnom iseljenju. Srećom, ovog puta nije došlo do njega. Situacija se naglo popravila, kako u kancelarijama tako i na terenu, nakon što je Dag King, lokalni biznismen i navijač kluba preuzeo klub koji je prethodnih 16 godina vodio Sisu Kapital.

Uprkos turbulencijama van terena, Robins je te sezone (2022/23) ekipu vodio do petog mesta i finala plej-ofa na Vembliju, koje je Koventri izgubio od Lutona. Kako bilo, klub je konačno stao na noge i posle dugo se ponovo pričalo o ambicijama, mada su na ostvarenje istih uticale prodaje ponajboljih igrača – Viktora Đekereša i Gustava Hamera. Odrazilo se to na rezultate, pa je Koventri Siti uprkos plasmanu u polufinale FA kupa, u Čempionšipu završio tek na devetom mestu.

Start naredne sezone bio je još gori. Koventri je dobio samo četiri od uvodnih 14 utakmica Čempionšipa i Robins je morao da ode. Navijača su se protivili, ne samo njegovom otkazu, već i odluci da ga zameni Frenk Lampard. Bio je godinu i po dana bez posla, prethodno dobio otkaz u Evertonu i Čelsiju… Sumnja je bila opravdana, ali ju je Lampard brzo oterao. Tim koji je u decembru bio na 17. mestu odveo je na kraju iste sezone do plej-ofa pre nego što ih je u polufinalu Sanderlend golom Dena Balarda u poslednjem minutu osudio na još jednu godinu u Čempionšipu.

©Reuters

Bolan poraz od Sanderlenda naterao je Koventri da u aktuelnoj sezoni bude još bolji kako bi izbegao plej-of. A, da će ga preskočiti dalo se naslutiti još krajem novembra kada je Koventri ostvario najveću prednost u odnosu na prvog pratioca u istoriji Čempionšipa posle 16 kola. Pa, iako je bilo kriznih momenata, nebeskoplavi nisu ispuštali lidersku poziciju od početka oktobra na ovamo.

Povrh svega toga, otkupili su CBS Arenu (Coventry Building Society Arena) i konačno dobili dom, 20 godina nakon što su odlučili da napuste Hajfild Roud. I tako se posle četvrt veka lutanja, seljakanja po tuđim stadionima i plesa po samoj ivici fudbalskog ambisa, krug polako zatvara. Koventri Siti je u vlasništvo vratio kuću, sa njom i sopstvenu dušu, a sada se vraća i tamo gde mu je istorijski mesto - u elitu. Posle 25 dugih godina patnje i sećanja koja su pretila da izblede, vreme je da se u Zapadnom Midlendsu konačno otvori šampanjac. Tamni oblaci su se napokon razišli, a iznad CBS Arene ponovo sija ono staro, pravo nebeskoplavo sunce.

ČEMPIONŠIP – 42. KOLO

Petak

VBA - Milvom 0:0

Subota

Koventri Siti - Šefild Venzdej 0:0

Norič - Ipsvič 0:2 (0:2)
/Filodžin 11pen, Hirst 45+1/

KPR - Bristol Siti 0:0

Lester - Svonsi 0:1 (0:1)
/Vipotnik 53/

Čarlton - Preston Nort End 1:2 (1:1)
/Rankin Kastelo 18 - Dobin 25, Pots 65/

Midlzbro - Portsmut 0:1 (0:0)
/Čaplin 90+7/

Oksford Junajted - Votford 2:0 (1:0)
/Part Heris 19, Heris 90+2/

Šefild Junajted - Hal Siti 2:1 (0:1)
/Hamer 85pen, Ings 88 - Mekbarni 5/

Sautempton - Derbi Kaunt 2:1 (0:1)
/Sijenca 62, Harvud Belis 69 - Moris 38/

Stouk Siti - Blekbern 1:1 (0:1)
/Rak Saki 56 - Foršo 21/