Vidić kod Rija – drugi deo: O Kristijanu, Runiju, Gvardiolu, odlasku zbog Mojesa i najboljem napadaču protiv kojeg je igrao

Priznaje Nemanja Vidić da je tokom igračke karijere dao vrlo malo intervjua, da ih je izbegavao, jer je smatrao da sve što ima da kaže, govorio je – na terenu.

Zato je njegovo gostovanje u podkastu kod Rija Ferdinanda, podeljeno u dva dela, izazvalo veliko interesovanje ljubitelja fudbala.

U drugom delu Vidić je govorio ponovo o brojnim temama, a prva koju je „dobio“ je bila ko je najbolji igrač sa kojim je ikada igrao.

„Kristijano Ronaldo. Za mene je on „kompletan paket“. Sećam se kada sam došao u Mančester junajted kako je izgledao, bio je mršavko, dečak, neko ko se na terenu uvek oslanjao na tehniku, a znamo kako je napredovao u godinama posle toga, koliko je naporno trenirao. Koliko se samo žrtvovao da bi ostvario svoje snove. On je pravi primer za generacije koje dolaze. Sve što je u karijeri ostvario, potpuno je zaslužio zbog toga kako je radio na sebi još dok je imao 18, 19 godina“, počeo je priču Vidić.

I kao tu mentalnu snagu i čvrstinu koja razdvaja dva supertalenta naveo je još jednog bivšeg saigrača.

„Vejn Runi je mogao mnogo više da je imao mentalitet Kristijana Ronalda. Fizički je bio sjajan, tehnički takođe. U jednom momentu je bio na Kristijanovom nivou, ali ono što je Ronalda odnelo na viši nivo je njegov mentalni sklop. Želja da napreduje, ciljevi koje je želeo da ostvari. Ne kažem da Vejn nije imao pravi mentalitet, ali se više oslanjao na talenat. Nije ulagao u sebe, svoje telo. Kao saigrač je bio sjajan na terenu, on i Karlos Tevez su toliko radili za tim, da je svaki defanzivac želeo da ih vidi ispred sebe“.

DROGBA NAJTEŽI PROTIVNIK

A, kada su u pitanju najbolji protiv kojih je igrao...

„Kada pričamo na tu temu, uvek se kao najteži izdvajaju oni koji su se s vama borili za titulu, a to je u tim godinama bio Čelsi. Zato bih kao prvog naveo Didijea Drogbu. Bilo je jako teško igrati protiv njega, pogotovo na Stamford bridžu, gde je teren manjih dimenzija. Bio je jako pametan, snažan. Koristio je svoje lukavstvo: čas bi padao prilikom kontakta, a onda bi išao punom snagom na svaku loptu“.

Bilo je još onih koje je Vidić izrazito poštovao.

„Bio je tu Serhio Aguero. Neverovatno brz, a kada mu pogledate listove, koji su bili kao moje butine, pitate se može li ovaj čovek uopšte da se kreće. Posebno je bio brz na prvih pet metara. Naravno, Luis Suarez, pa Fernando Tores, koji je imao sjajnih godinu-dve u Liverpulu“.

Upravo su neki kiksevi u duelima sa Toresom ostali kao detalji koji se takođe pamte iz fantastične Nemanjine karijere.

„Nemam za čime da žalim. Uvek sam davao 100 odsto sebe u tih osam i po godina u Mančesteru. A, ljudi će uvek komentarisati. Srećam sam sa onim što sam ostvario, ostaviću drugima da pričaju o mojim partijama protiv određenih igrača“.

Sadašnjeg defanzivca Mančestera Lisandra Martineza Vidić i te kako ceni.

„Sviđa mi se. On voli da igra odbranu i to je ono prvo što mi upada u oko. Kada je došao, imao sam određene rezerve, zbog njegove visine, ali dobar je u vazduhu. Zna kako da se pozicionira, ima dobar karakter, dobar je za svlačionicu, pravi je borac“.

Smatra nekadašnji srpski as da danas nema mnogo pravih defanzivaca u svetskom fudbalu, kojima je prvi i glavni zadatak da zaštite svoj gol, jer se sve više traži da znaju da, prvo, igraju unapred. Ali, izdvojio je jedno ime...

„Timovi koji osvajaju trofeje primaju manje golova od ostalih. Naravno, da biste pobeđivali potrebno je da neko postigne gol, ali teško to ide ako istovremeno primaš pogotke na drugoj strani. U naše vreme prva ideja je bila „nemoj da primimo gol, mreža mora da miruje“. A, uvek smo imali nekog napred. Od današnjih defanzivaca svideo mi se na Mundijalu Gvardiol iz Hrvatske. Vidi se da voli da igra odbranu, da oduzima protivnicima loptu, agresivan je, ide u duele. A, kada ima loptu, voli da igra. Gde su danas igrači kakvi su bili Nesta, Kanavaro, Maldini? Ostali su još Ramos i Van Dajk, ali više nemamo fudbalera za kojeg možemo da kažemo „vau, kakav defanzivac“.

ŽELEO SAM DA POMOGNEM MOJESU

Objasnio je Nemanja Vidić i kako je otišao iz Mančester junajteda i otkrio da je u pitanju bila razmena mišljenja sa Dejvidom Mojesom, tadašnjim menadžerom Crvenih đavola, koji je njegov stav pogrešno protumačio.

„Bilo je razočaravajuće. Kada je Dejvid Mojes došao, zaista sam želeo da mu pomognem. On je definitivno dobar čovek, ima dobro srce, ali bilo mu je teško da dođe na mesto Aleksa Fergusona, pogotovo što smo pre toga osvojili titulu. Problem koji sam imao s njim je što Dejvid ni posle dva-tri meseca nije dao jasan trag šta želi. Nikada od njega nismo dobijali jasna uputstva šta želi od nas na terenu. Posle jedne utakmice sa Sitijem smo bili s njim u sobi i rekao sam mu šta osećam, da mora da nam daje jasnije direktive, ako želi da ostvarimo to što on hoće. On je to lično shvatio i od tada naš odnos više nije bio isti“.

I bilo je ubrzo jasno Nemanji da je došlo vreme za rastanak sa Junajtedom.

„Ugovor mi je isticao za osam meseci, klub me nije pozvao da razgovaramo o nastavku. U to vreme Runi je pregovarao o novom ugovoru, a imao je važeći na još dve godine. Sa njim su potpisali novi ugovor, dok mene nisu ni pozvali i to mi je bio jasan signal. I prihvatio sam to. Nikada nisam imao lični problem sa Dejvidom, stvarno sam hteo da mu pomognem. Dao je sve od sebe, ali nije bio dovoljno jak da kaže „želim da igramo ovako, pa makar bilo potpuno pogrešno“.

Luda priča Vidića i Ferdinanda: Sećaš li se kad smo…

I na to se ubacio Rio Ferdinand:

„Bez obzira koliko neki igrač bio dobar i iskusan, mora da bude vođen, mora da mu bude rečeno šta konkretno treba da radi na terenu, kako trener želi da on igra“.

NE BIH MOGAO SA VAN GALOM

Otišao je Vidić u Inter i mimoišao se sa Van Galom koji je došao u Mančester posle Mojesa.

„On je jedan od najuspešnijih trenera na svetu, ali znao da naši karakteri ne bi išli zajedno. Po načinu kako je tretirao igrače znao sam da tu ne bi bilo dobro za mene, jer bih sigurno reagovao na neke stvari“.

Legendarni defanzivac Mančester junajteda daje punu podršku sadašnjem menadžeru Eriku ten Hagu i smatra da mu je potrebno vreme da bi doveo klub na nekadašnji nivo.

„Mislim da Ten Hag zna šta radi, ali mora mu se dati godina-dve da upozna ligu. Setimo se kada je Gvardiola došao u Siti, igrači koje je doveo te prve godine su bili drugačiji. Sada traži snažne i brze igrače, tehnički sposobne, ne više mekane. Mislim da Ten Hag radi dobar posao, ne samo kao trener, nego i kako reaguje na neke stvari. Mislim da mu je i situacija sa Kristijanom Ronaldom pomogla. Ono što je Kristijano uradio je sam olakšalo Ten Hagu odluku da ga pusti da ide. Mislim da je tu bio strpljiv, a na kraju je dobio ono što je želeo, da Mančester više igra kao tim nego što je to bio slučaj u poslednjih četiri-pet godina“.

Objasnio je Vidić i kako smatra da bi trebalo reorganizovati tim Mančestera i da problem nije samo u napadaču.

„Igrači koji vam donose titule su oni koji igraju u sredini. Špic, vezista i dvojica štopera. Sve ostalo može da se „napravi“, ali oni su srce svakog tima. Pitanje napadača je najteže, ako mene pitate. Nikada ne bih doveo špica u kojeg nisam 100 odsto siguran. Kada je Hari Kejn u pitanju, koliko bi on koštao, a koliko ima godina? On je top napadač u poslednjih deset godina, doneće golove, ali postoje i druga pitanja“, konstatovao je Nemanja Vidić.