Vels nisu samo Bejl i Remzi; golove teško primaju, a svakom mogu da ga daju
Vreme čitanja: 5min | uto. 08.06.21. | 09:52
Ipak, rezultat iz Francuske od re pet godina neće moći da ponove...
Velšani su prvu međunarodnu utakmicu odigrali još 26. marta 1876. protiv Škotske i ubedljivo je izgubili (0:4), a tokom svoje fudbalske istorije uvek su bili nekako nedorečeni u poređenju sa ostalim selekcijama sa Ostrva. Nikada nisu individualnim kvalitetom mogli da pariraju Englezima - nije da nisu imali dobre pojedince, ali obično ih je bilo nedovoljno za neki značajniji uspeh. Takođe, ne mogu da se pohvale ni suludom borbenošću koja krasi Škote, a koja ume da donese rezultate protiv jačih protivnika. Suviše se oslanjaju na jednog čoveka (u poslednjih desetak godina to je Geret Bejl) i prekide, te kada neko uspe da neutrališe tog „istaknutog“ pojedinca i da im isparira u skoku, a selekcije iz evropskog vrha kao po pravilu to umeju, može da računa na dobar rezultat.
Zbog toga Zmajeva uglavnom nema na velikim takmičenjima. Što se kontinentalnih šampionata tiče, učestvovali su samo na prethodnom (2016. u Francuskoj), no zato mogu da se pohvale da su najmanja nacija koja je stigla do polufinala EP: izgubili su od Portugalije sa 0:2, a na putu ka tom uspehu bili su bolji od favorizovane Belgije (3:1), kao i Severne Irske, dok su fazu po grupama završili ispred Engleza, Slovaka i Rusa.
Izabrane vesti
I na Mundijalima su zabeležili samo jedno učešće, 1958. u Švedskoj. Taj period smatra se „zlatnim dobom“ velškog fudbala jer je iznedrio nekoliko imena koja su ostavila trag u engleskim klubovima, a Džon Čarls je od 1957. do 1962. nastupao za Juventus, za koji je postigao 108 golova i sa kojim je osvojio tri skudeta, a u prvoj sezoni bio je najbolji strelac lige i proglašen je za igrača godine.
Međutim, uprkos tome što su imali dobar tim Velšani su se u Švedskoj našli zahvaljujući politici. Kvalifikacije su završili kao drugi u Grupi 4, iza Čehoslovačke, pa se činilo da će izostati i sa tog turnira. Međutim u Azijsko-afričkoj zoni Egipat i Sudan odbili su da igraju protiv Izraela, zbog Suecke krize, dok je Indonezija insistirala da se sa ovom selekcijom nađe na neutralnom terenu. FIFA je na to reagovala proglasivši Izrael pobednikom njihove grupe, ali nije želela da ta reprezentacija završi na SP bez odigranog meča pa je organizovala žreb u kom su bile drugoplasirane reprezentacije iz evropskih kvalifikacija. Prvo su izvučeni Belgijanci, koji su odbili da učestvuju, a tek potom Velšani, koji su u oba susreta bili bolji od Izaelaca (dva puta po 2:0) i tako se plasirali na SP.
U Švedskoj su sve tri utakmice u grupi, protiv domaćina, Mađarske i Meksika, odigrali nerešeno, da bi u dodatnom susretu bili bolji od Mađara i prošli u četvrtfinale, na megdan Brazilu. Zmajevi su u taj duel ušli oslabljeni pošto je Čarls bio povređen, a jedini pogodak na meču postigao je tada 17-godišnji Pele, koji je postao najmlađi strelac na Mundijalima. Dok je on krenuo ka fudbalskim visinama, Velšani su se vratili kućama i tamo ostali sve do pomenutog EP 2016.
Na predstojeći šampionat starog kontinenta Velšani su se plasirali kao drugi u Grupi E, iza Hrvata, a ispred Slovaka i Mađara (i jedni, i drugi igraće na EP zahvaljujući Ligi nacija) i Azerbejdžanaca. Momci koje je u tom trenutku vodio Rajan Gigs doživeli su dva poraza u prva tri meča, ali u nastavku su igrali sjajno. Međutim, atmosfera pred kraj prošle godine bila je daleko od dobre upravo zbog legende Mančester Junajteda, koji je u novembru uhapšen zbog napada na svoju devojku i još jednu ženu. Ovo nije prvi put da se Gigs našao na naslovnicama medija zbog privatnog života: pre nekoliko godina javnost je saznala da je skoro deceniju bio u ljubavnoj vezi sa suprugom rođenog brata, ali to mu je nekako oprošteno. Problemi sa zakonom koje trenutno ima nisu, tako da je klupu preuzeo njegov pomoćnik Rob Pejdž, koji se i dalje vodi kao privremeno rešenje.
Nekadašnji reprezentativac Velsa verovatno je i najveća nepoznanica ove ekipe. Bivši defanzivac Votforda, Šefild Junajteda, Kardifa i još nekih klubova iznenada je dobio priliku da samostalno upravlja Zmajevima (istina, „kalio“ se dve godine kao selektor mlade reprezentacije ove zemlje). Sa njim na klupi oni su zabeležili dve pobede u Ligi nacija, koje su im donele prvo mesto u grupi. Zasad je pokazao da ume da smiri ekipu u teškim vremenima, što je u tom trenutku bilo i najvažnije.
Već smo pomenuli da je kapiten Geret Bejl fudbaler od kojeg se najviše očekuje, ali iza njega su dve blede sezone, što je prilično uticalo na drastičan pad njegove tržišne vrednosti. Prvo je Real dao sve od sebe da ga otera, a kada je prešao u Totenhem nikako nije uspeo da pronađe zajednički jezik sa Žozeom Murinjom i proradio je tek kada je Portugalac otišao (šest golova u isto toliko mečeva). Pritom, mučile su ga i povrede, a odgovornost koju ima u reprezentaciji mogla bi da bude preveliki teret. Ne smemo zaboraviti ni Arona Remzija, koji je u oktobru zabeležio svoj 50. nastup u Ligi šampiona, postavši tek treći velški fudbaler kojem je to uspelo, posle Gigsa i Bejla. Međutim, ni vezista Juventusa ne može da bude zadovoljan godinom koja je iza njega, ali to važi za sve u Staroj dami.
Koliko god laicima tako izgledalo, snagu Velsa ne čine samo dva najjača imena. Što se ponavljanja učinka iz Francuske tiče, u to duboko sumnjamo, međutim utisak je da Velšani imaju više ozbiljnih igrača nego pre pet godina. Ili makar veću "dubinu" u sastavu, kako se to popularno kaže. U formacijama koje forsira Rob Pejdž (3-4-3 i 3-4-1-2) puno se očekuje od ofanzivnog veziste Mančester Junajteda Danijela Džejmsa, odnosno od Harija Vilsona, napadača Liverpula. U tek završenoj sezoni Vilson je bio veoma dobar na pozajmici u Kardifu, gde je postigao sedam golova i čak u 12 navrata bio asistent. Prirodno, on je krilni napadač, ali kod Pejdža bi trebalo da bude klasična "devetka".
Vilson kao centarfor, odnosno Bejl i Džejms izan njega, biće udarna pesnica Velšana.
U srcu terena Remzi će imati podršku u iskusnom Alenu ili mlađanom Itanu Ampaduu, kog smatraju najvećom nadom. Na krilnim pozicijama biće rotacije. Ben Dejvis je prva opcija za levog spoljnjeg, ali u slučajevima kada bude spušten na štopera na tu poziciju će Neko Vilijams. Desni bok trebalo bi da bude rezervisan za Konora Robertsa...
Po imenima (Lorens, Rodon, Mefam) Velšani su suvi prosek u poslednjoj liniji, ali činjenica da su osam puta na 11 mečeva od početka 2020. godine sačuvali mrežu govori da u pomenutu trojku ne treba sumnjati.
Zmajevi su u grupi u kojoj su Italijani izraziti favoriti, ali ni Turci, ni Švajcarci nisu baš laki rivali, mada ne bi bilo iznenađenje da Ostrvljani prođu dalje.
VREDNOST STARTNIH 11 - 112.500.000 evra