Veliki Jokanov intervju: O Joviću, Antiću, najboljem igraču sa kojim je igrao, Premijer ligi, Primeri...

Kada je Slaviša Jokanović preuzeo katarsku Al Garafu, većina ljubitelja fudbala je pomislila kako je to korak unazad za talentovanog stručnjaka. Nakon mandata u Fulamu delovalo je da prelazi, narodski rečeno, sa konja na magarca. Međutim, Jokanović se ne slaže sa takvim mišljenjem. U velikom intervjuu za španski As, Srbin je govorio o fudbalu u Kataru, Premijer ligi, Primeri, razlici imeđu ta dva takmičenja, ali i Luki Joviću i mnogobrojnim drugim temama.

Ono što ljubitelje fudbala u našoj zemlji najviše zanima je kako Jokanović vidi ulogu Luke Jovića u Real Madridu.
„Sve zavisi od njega. Mora da se prilagodi. Ako me pitate ko je u ovom trenutku bolji napadač u Realu, onda je to svakako Benzema. Ali, Luka se trudi kako bi zaslužio Zidanovo poverenje. Čuo sam da ga navijači optužuju da je previše mek, ali tako vam je to. I Kristijano Ronaldo je na početku trpeo kritike“, istakao je Jokanović.

Da li će Jović ispuniti očekivanja?
„Sećam se kada je odigrao prvu utakmicu. Delovao je debeo i bezopasno, ali je na toj utakmici dao dva gola, iako je imao samo 16 godina. On poseduje nešto posebno. Kao veoma mlad je otišao u Benfiku, pa u Ajntraht. Videćemo, ne zaboravite da je još uvek mlad“.

Nakon priče o sadašnjosti i budućnosti, Jokanović se vratio u prošlost na period kada je prvi put stigao u Španiju, konkretno Ovijedo.
„Prva osoba koja me je zvala da dođem, bio je Radomir Antić. Nikada me nije trenirao, ali me je poznavao iz Partizana. Ubrzo smo ostvarili jako bliski konakt da smo čak postali i komšije. Kada god idem kod njega kući, uvek gledamo utakmice. Antića nikada nećete zateći da gleda film“, kaže Jokanović uz osmeh.

Šta ste znali o Ovijedu?
„Nisam znao ništa. To je bio prvi put da sam napustio Srbiju. Tada sam imao ponude Sampdorije i Leverkuzena. Antić me je pozvao i ubedio. Odmah sam znao gde nastavljam karijeru“.

Nakon toga je usledio prelazak u Tenerife i ispisivanje istorije kluba.
„Tako je. Sećam se pobede protiv Lacija (5:3) u drugoj rundi tadašnjeg Kupu Uefa u sezoni 1995/1996, pošto smo u prvom meču izgubili sa 1:0 u Rimu, a meni je tada poništen čist gol. Mislili smo da ćemo ispasti, ali smo imali hemiju u ekipi i to je tako dobro funkcionisalo, da je umesto 5:3 u drugoj utakmici lako moglo da bude i 9:5. Neverovatno“.

Potom je Jokanović prešao u Deportivo sa kojim je osvojio šampionsku titulu ispred Barselone.
„Ta generacija vredi zlata! Đalminja je za mene najbolji fudbaler sa kojim sam igrao u životu. Ali, sada je u klubu situacija potpuno drugačija. Ako ispadnu iz Segunde, rizikuju da se ugase“.

Da li biste preuzeli neki tim u Segundi?
„Karijera trenera zavisi od trenutaka. Nije isto kada završite posao u nekom klubu i drugi se pojavi sa ponudom u odnosu na to kada aktivno trenirate neku ekipu, a onda vam se neko javi sa ponudom za posao. Činjenica je da me u Španiji ljudi više prepoznaju po tome šta sam uradio kao fudbaler nego kao trener, dok je u Engleskoj situacija potpuno obrnuta“.

Jokanović je potom pričao kako mu je na trenutnom poslu u Al Garafi.
„Veoma prijatno se osećam u Kataru. Ovde je kao u "velikom bratu" što se tiče nas trenera. Svi živimo blizu jedan drugog, idemo u iste restorane, spavamo u istim hotelima. Baš sam rekao Ćaviju kada smo se poslednji put sreli na utakmici: hej, vidimo se opet sutra".

Srpski stručnjak ne smatra da je prelazak u Katar korak unazad u njegovoj karijeri.
„Potrebno mi je da radim. Takođe, imam i neke povlastice koje nisam imao ranije. Čak i kada bih sad dobio priliku da se vratim u Englesku ili dođem u Španiju, morao bih dobro da razmislim. Tokom leta sam imao ponudu jednog tima iz Čempionšipa, ali sam umesto toga odabrao Katar koji me je očarao“.

Jedan od najvećih problema u toj zemlji je svakako velika vrućina, što potvrđuje i Jokanović, ali uverava da na terenima vladaju potpuno drugačiji uslovi.
„Ovde sam se susreo sa temperaturama kakve nisam osetio u životu. Kada su ekstremne vrućine, igramo pod klimom koja je ugrađena na stadionu i osećaj je fenomenalan. Dok je napolju 47 stepeni, mi igramo na 20. Međutim, bez brige. Kada se bude igralo Svetsko prvenstvo, za time neće biti potrebe. Krajem godine su temperature veoma prijatne, pa nema potrebe za klima uređajima“.

Kako napreduju pripreme za Svetsko prvenstvo?
„Jako puno se gradi. Katarci ne razmišljaju samo o Svetskom prvenstvu već i šta će ostati kada se ono završi. Nisu mnogobrojna nacija, ali su veoma moćni“.

Jedan od problema je što Katar nema veliku fudbalsku tradiciju, kao ni veliki broj navijača na tribinama.
„Malo ljudi dolazi na utakmice. Al Rajan i Al Sad u proseku gleda između tri i četiri hiljade ljudi, dok na naše mečeve dolazi oko 500 gledalaca. Kada je u pitanju repreznetacija, nacionalni stadion je uvek pun“.

Da li se katarska liga više ugleda na Premijer ligu ili Primeru?
„Možda malo više na Premijer ligu. Liga želi da dodatno napreduje po uzoru na "lige petice" U mom timu postoje fudbaleri koji osim fudbala rade druge poslove ujutru i tek onda dođu na trening. Ne postoji sportska kultura i ljude treba ohrabrivati da treniraju fudbal“.

Da li stranci, čiji je broj ograničen, doprinose razvoju klubova?
„Strancima nije lako da igraju u Kataru. Mnogo je teže igrati fudbal na nižem nivou, nego na onom najvišem. Ono što treba zemlji su imena. Igrači koji mogu da doprinesu medijskoj pažnji i popularnosti fudbala“.

Ovo je Jokanoviću sedma zemlja u kojoj radi nakon Srbije (Partizan), Tajlanda (Muangtong), Španije (Erkules), Engleske (Votford i Fulam), Bugarske (Levski Sofija) i Izraela (Makabi Tel Aviv).
„Drago mi je što sam stekao nova iskustva. Takođe sam upoznao i drugu stranu posla. Pogotovo kada sam bio u Engleskoj i uspeo sa Votfordom i Fulamom da izborim ulazak u Premijer ligu“.

Na Ostrvu se u poslednje vreme dešavaju velike promene u načinu i stilu igre.
„Premijer liga više nije samo engleska, ona je sada internacionalna. Veliki je broj stranih trenera koji su doneli nešto novo. Takođe, velika većina vlasnika uopšte nisu Englezi. Danas je sve biznis“.

Španske kolege su se dotakle i Rajana Sesenjona kojeg je Jokanović lansirao u Fulamu.
„Fizički, on je već izgrađen igrač i zaslužuje mesto u Premijer ligi. Treneri kada daju mladim fudbalerima šansu ne rade to zato što se nadaju novom Mesiju. Između ostalog, zato što je Mesi samo jedan (osmeh)“.

Koja je drugačije trenirati španski tim od engleskog?
„Sve je drugačije u Engleskoj. Treneri su veoma cenjeni i nema toliko pritiska. Recimo, Čempionšip ne može da se poredi sa Segundom. Dok sam trenirao Fulam u drugoj ligi, na utakmice je dolazilo po 20.000 ljudi, kao i na mečeve Derbija, Lidsa...“

Zašto je engleskim fudbalerima teško da se prilagode fudbalu van matične države?
„Teško im je. Isto kao što je i Špancima bilo teško u moje vreme, a sada ih ima maltene u svakoj ligi. To je proces i sve je to normalno“.

Da li se vaše shvatanje fudbala poklapa sa engleskim stilom igre?
„Kada sam prvi put došao, pomislio sam "ne znam kako da igram ovakav fudbal". Ali, kada ste u fudbalu toliko godina, stvari vam jednostavno postanu jasne. Taj stil igre sa dugim loptama Englezi postepeno menjaju i sve više igraju kao i ostali deo Evrope“.

Da li biste voleli da vas i u Španiji više prepoznaju po trenerskim nego igračkim zaslugama?
„Naravno, to je prirodno. Problem je samo što me do sada nisu pozvali Atletiko ili Real Madrid (osmeh). Živeo sam 17 godina u Madridu. Dvoje moje dece su rođena na Tenerifama, a treće baš u prestonici Španije. Ali, ne razmišljam o tome u budućnosti“.

Čudno je da do sada niste imali nikave ponude iz Primere.
„Bilo je nekih interesovanja i opcija da treniram neke timove, ali to se još uvek nije ostvarilo, osim kada sam trenirao Erkules na kratko vreme. Iako je bilo nemoguće izboriti opstanak sa njima, to iskustvo mi je veoma pomoglo u daljoj karijeri“, zaključio je Jokanović.

(FOTO: Reuters)