Velika ispovest Marka van Bastena: Sve što sam uradio u karijeri nije vredno bolova koje osećam

Kakav je to igrač bio! Velemajstor, najbolji napadač svog vremena. Marko van Basten je godinama bio pojam golgetera od kojeg su klecale noge protivničkim defanzivcima.

Bio je Holanđanin onaj tip genijalnog ofanzivca koji je mogao da postigne gol i levom i desnom i glavom, iz svih pozicija, a pogotku preko Rinata Dasajeva, volejom iz gotovo mrtvog ugla, na Evropskom prvenstvu 1988. diviće se generacije.

Sve to, plus dve Zlatne lopte, 1988. i 1992, sve bi Van Basten odbacio kada bi mogao danas da vrati vreme! Prerano je završio karijeru zbog povrede zgloba, sa samo 30 godina, a problem je bio takav da čak ni danas ne može da igra fudbal sa veteranima. 

„Da sam tada imao izbor, sa svim iskustvom koje sada imam, znao bih da nije vredno svega. Ovoliki bol koji i sada osećam... Zaista nije vredno toga. Zglob mi pravi toliko problema, utiče mi na svakodnevni život. Da sada mogu ponovo da biram, drugačije bih izabrao“, rekao je Van Basten u intervjuu za radio BBC.

Nastavak priče je iz jednočasovnog intervjua za Skaj. Hod po mukama za holandskog golgetera počeo je 1993. godine, serije povreda i operacija zgloba, pokušaji da se vrati na teren i konačan kraj u avgustu 1995. godine.

„Izgledalo je kao sahrana. Ne mene kao osobe, nego mene kao fudbalera. Ja sam se tako osećao, moji saigrači takođe. Navijači na stadionu, kao i oni koji su gledali preko TV ekrana. Bio je to istorijski, jedinstven trenutak. Momenat kada sam umro kao fudbaler“.

Šokantno za današnje pojmove zvuči da je Van Bastenov problem sa zglobom počeo još 1986. godine, kada je igrao protiv Groningena! I pored toga je uspeo da ostvari fenomenalne uspehe u karijeri... Kako je ispričao Marko, tog dana je na utakmicu došao njegov stariji brat iz Kanade i želeo je da se dodatno potrudi na terenu, da bi ga impresionirao.

„Uklizao sam i odjednom sam osetio da sam povredio zglob. Veliki je problem što je u to doba doktor to smatrao za lakšu povredu i rekao mi da ću moći normalno da igram i pored toga. I ja sam nastavio, ali sam sve vreme osećao bol“.

Ispostavilo se da je Van Basten pokidao ligamente zgloba, ali klupski lekar je ubedio Johana Krojfa da Marko može da igra bez problema.

„Doktor je rekao da se povreda neće pogoršati ako nastavim da igram. Nije bilo lako, jer je Johan imao mnogo iskustva i imao sam osećaj da zna šta radi. Dogovorili smo se da većinu utakmica preskočim, ali sam neke morao da igram, one koje su bile važne za klub“.

Ni danas Van Basten ne oseća nikakvu ljutnju prema Krojfu zbog toga.

„Bio je moj idol, moj heroj. Moja inspiracija. Želeo sam da budem kao on“.

Van Basten je, ipak, otišao na operaciju zgloba 1987. godine i otkrio da je fantastični gol koji je postigao protiv SSSR na EP, bio jedini mogući potez koji je u tom momentu fizički mogao da izvede!

„Posle operacije 1987, nisam mogao dobro da pomeram zglob. Recimo da je funkcionisao 80 odsto. Bio sam time limitiran. I to ograničenje mi je pomoglo kod tog gola protiv SSSR-a. Jer bez njega ne bih mogao da na taj način zahvatim loptu. Bio je to čudan gol“.

Zvezdani trenuci Van Bastena su bili između 1988. i 1992. Te poslednje godine je proglašen za FIFA fudbalera godine i onda je sve krenulo nizbrdo. Morao je na operaciju zgloba, za koju mu je rečeno da će ga vratiti na teren za četiri nedelje...

„Uvek sam smatrao da će mi doktori pomoći, jer su proučili problem i to je njihova profesija. Imao sam veru u njih“.

Posle te operacije bolovi su postali još gori. Van Basten je i veći deo svoje svadbe proveo na štakama. Probalo se sa „stotinu“ varijanti, preporuka, sa akupunkturom, hidroterapijom, došlo se i do nekonvencionalne medicine, ali ništa nije pomagalo.

„Probao sam mnogo različitih stvari da bih spasao karijeru, ali kost je postala tako osetljiva da je mogla da se polomi u svakom trenutku. Na kraju, samo sam želeo da bol nestane“.

Na koncu, Holanđaninu je predloženo da ode u Indiju da razgovara sa lekarom za dušu. Toliko su sve ostale opcije bile ispucane.

„Tada sam znao da je gotovo. Rekao sam: 'Ne, ovde je kraj'“.

Ali agonija nije time nestala. Iako se nekako mirio sa tim da mu je karijera završena mnogo pre nego što je očekivao, holandski golgeter je i dalje prolazio iste muke.

„Živeo sam u tami. Kao igrač, sve se svodilo na fizički bol kada je povreda u pitanju. Ali kada sam otišao u penziju, bio je i mentalni izazov: imao sam 32 godine, a i dalje sam bio povređen. Mislio sam da ću igrati fudbal do 36. godine. Nikada nisam razmišljao o ranijem povlačenju. Fudbal je bio moj život. Jeo sam i spavao fudbal, bio mi je sve. A onda sam morao da promenim život iz korena. Uspeo sam, ali u početku je bilo jako teško. Nisam mogao da igram, niti da hodam normalno. I dalje imam bolove u zglobu“.

Van Basten zbog povrede nije mogao da se igra fudbala u parkiću sa svojom decom, nije mogao čak ni da se penje uz stepenice kuće. Njegov zglob u 32. godini je izgledao kao zglob čoveka od 80 godina.

Za jedinog doktora koji mu je pomogao Marko navodi Nika van Dajka, koji mu je 1996. godine šrafovima povezao kosti u zglobu i to je makar lišilo Van Bastena svakodnevnih bolova. O bilo kakvoj akciji više nije mogao ni da misli, s vremena na vreme „sevne“ zglob i danas, ali agonija je prošla.

Žao je Letećem Holanđaninu, kako su onomad zvali golgetera Milana, što fudbal nije igrao u današnje vreme. Baš zbog povreda koja se danas neuporedivo brže, lakše i sigurnije zaleče.

„Možda bi bilo bolje da sam igrao 20 godina kasnije. Mogao bih da igram duže, više. Želeo sam više, želeo sam više pobeda, trofeja. Gledao sam Krojfa kako igra sa 36 i bilo je zanimljivo, jer nije bio brz i jak kao nekad, ali je brzo čitao igru, razumeo je sve dve sekunde pre ostalih na terenu. Da sam igrao do 36. godine, kao što sam želeo, dogurao bih do 2000. A to je mnogo vremena i mnogo trofeja da se osvoji“, istakao je Marko van Basten.

Učinio je mnogo, osvojio mnogo toga, upisao ime u fudbalsku antologiju. Ali nema dileme da je mogao mnogo, mnogo više.