Večeras je finale Kopa Libertadores: Omražene „Svinje“ ili simpatične „Ribe“ na paklenih 37 stepeni Marakane

Titula prvaka Južne Amerike ostaje u Brazilu, ali se seli iz Rio de Žaneira u Sao Paulo. Biznis prestonica Brazila je ove sezone udarila kontru svom najvećem rivalu sa severa. Na Flamengov tron će da sedne jedan iz kvarteta najvećih Paulista klubova: Palmeiras ili Santos.

Treći put u istoriji će se dva brazilska kluba naći u finalu Kopa Libertadores. A prvi put igraju klubovi iz velike četvorke najvećeg grada južne hemisfere. Pomalo neverovatno zvuči da se Korintijans, Sao Paulo, Palmeiras i Santos do sada nikada nisu sreli u finalima. A igrali su u čak 12.

Večita je borba i prepirka koji grad je fudbalska prestonica Brazila. Karioke iz Rio de Žaneira tvrde da su oni vladari, Pauliste iz Sao Paula kažu da su njihovi klubovi veći i jači. Dugo vremena se Sao Paulo dičio kao jedini brazilski grad koji je imao osvajače i finaliste Kopa Libertadores. Bili su to upravo Santos i Palmeiras.

Santos je sa Peleom osvojio titule 1962. i 1963. godine. Bile su to jedine brazilske titule u eri dominacije argentinskih i urugvajskih klubova. Kažu da bi Satos osvojio u tom periodu makar još dve ili tri, ali je klub dao prednost evropskim turnejama i prijateljskim utakmicama od kojih je zarađivao veliki novac kao putujuća atrakcija sa Peleom. Tako su došli i do Kragujevca. I zbog toga su zapostavili Kopa Libertadores.

Međutim, Palmeiras je pre prve Santosove titule bio prvi brazilski finalista. Poražen je od Penjarola 1961. kao i od Estudijantesa 1968. Od tada popularni Verdao (’Zeleni džin’ u nekom slobodnijem prevodu) prati status najukletijeg brazilskog kluba u Kopa Libertadores.

Titulu su napokon osvojili 1999. godine protiv kolumbijskog Deportivo Kalija. Na klupi je sedeo Luis Felipe Skolari, a igrali su tadašnji i kasniji reprezentativci Markos, Žunior Bajano, Žunior, Sezar Sampajo, Roke Žunior, Aleks, Zinjo, paragvajski bombarder ’Čiki’ Arse...

Već sledeće sezone su doživeli novi poraz u finalu sa skoro istim timom pojačanim Faustinjom Aspriljom. Bolja je bila Boka Juniors sa Rikelmeom, Samuelom, Palermom, Skelotom, Ibarom...

Dok je Palmeirasov skor u finalima 1:3, Santosov je obrnut – 3:1. Pored pomenute dve titule sa Peleom, slavili su i 2011. kada su ih prevodili Nejmar i Ganso, a igrali još Elano, Aleks Sandro, Danilo... Jedini poraz u finalima im je onaj od 2003. protiv Tevezove Boke. Tada su za Santos igrali Robinjo, Dijego, Aleks, Renato...

Ako je neko ove sezone i očekivao Palmeiras u finalu, Santos svakako nije. Bili su možda u krugu favorita iz senke. Prednost se davala argentinskim džinovima Boki i Riveru, očekivalo se njihovo finale na Marakani, ali su Brazilci pomrsili konce Argentincima i pokazali im ko igra najbolji fudbal u Južnoj Americi.

Santos je rasturio Boku, Palmeiras je na veliko iznenađenje razbio River u gostima u prvom polufinalnom duelu sa 3:0, a onda u revanšu na svom terenu spasavao živu glavu i umalo prokockao veliku prednost. Bila je to i jedina slaba tačka Palmeirasa tokom celog takmičenja. Grupu su preslišali sa pet pobeda i remijem, a u osmini finala i četvrtfinalu pregazili rivale. Ukupno su do polufinala zabeležili devet pobeda, dva remija i jedan poraz. Uz gol-razliku 32:6! Statistički su najdominantnija ekipa takmičenja. Ipak, mnogi će reći da pre polufinala sa Riverom, Verdao nije nalateo na jake rivale.

Santos je takođe bio ubedljiv iako se to baš i nije očekivalo. Uz osam pobeda, tri remija i jednim porazom su kroz težu konkurenciju od Palmeirasa došli do finala. Pogotovo su impresionirali u dva duela protiv Boke koju su u svemu nadigrali.

Iako se zvanično vode kao gradski rivali i članovi velike četvorke iz Sao Paula, Palmeiras i Santos nemaju neki ogroman rivalitet. makar nemaju tu mržnju kao Palmeiras je daleko popularniji, bogatiji i moćniji. Njegov najveći rival je Korintijans, pa Sao Paulo i tek na kraju Santos.

Procenjuje se da Korintijans ima blizu 30.000.000 evra navijača, Sao Paulo oko 17.000.000, Palmeiras oko 13.000.000, a Santos „samo“ 5.000.000. Ipak, Santos po trofejima nimalo ne kasni za tri velika rivala. Štaviše, u mnogo čemu je uspešniji. Od Korintijansa i Palmeirasa po broju međunarodnih titula, a od Sao Paula po broju domaćih.

Zanimljivo, Palmeiras sa 10 i Santos sa osam titula prvaka Brazila su najtofejniji klubovi kada se računaju samo titule u domaćem prvenstvu. Njihov derbi se često naziva i „Derbi nostalgije“. Brazilski fudbal je poznat po kraktim epohama moći svakog od 12 velikih klubova. Sa izuzetkom u jednom poeriodu kada su dva kluba pottuno bacila konkurenciju pod noge. Bilo je to od kasnih 50-ih do ranih 70-ih godina prošlog veka kada su Palemiras i Santos bili šampioni ili finalisti ud 15 od 17 mogućih finala.

Santos u tradiciji ima i najvećeg Brazilca svih vremena – Pelea. Na njemu ostali mogu samo da mu zavide... Kao i na brazilskom idolu modernog doba – Nejmaru. Santos je po broju legendi u samom vrhu brazilskog fudbala. Možda i najveći po imenima koja su igrala za njega. Pored Pelea, od velikih igrača iz prošlosti su tu golman Žilmar, bek Karlos Alberto, legenadrni vezisti Klodoaldo, Zito, Edu, Žair, napadači Pepe, Tite, Toninjo Gereiro, a kasnije Robinjo, Dijego, Elano, Aleks... Većina njih su idoli koji su odigrali po nekoliko stotina mečeva za Santos, bili su istaknuti reprezentativci Brazila i prvaci sveta. Takvu galeriju asova u klupskoj istoriji verovatno nema nijedan brazilski klub.

I upravo je to možda i ’rak rana’ Palemirasove istorije. Toliki klub, sa tolikom tradicijom i sa toliko navijača svojom najvećom legendom smatra golmana Markosa kojeg se sećamo kao svetskog prvaka sa Brazilom 2002. godine. Među najveće legende spadaju i Ademir, Đalma Santos, Evair, pomenuta santosova legenda Žair... Slavna imena Palmeirasa su i Kafu, Rivaldo, Aleks (onaj iz Fenera), Đalminja, Edmundo ali je problem što nisu dugo igrali za Verdao i nisu postali takvi idoli kao pomenute Santosove legende.

Druga ’rak-rana’ Palmeirasove istorije je trofej koji imaju skoro svi veliki brazilski klubovi, ali oni nemaju – titula prvaka sveta. Preostala tri velika kluba iz Sao Paula su bili prvaci sveta, Palmeiras nije i zato je često meta prozivki navijača iz suprotnih tabora.

Postoji i pesma: ’Palmeiras nao tem Mundial’ koja koja u prevodu znači ’Palemiras nema Mundijal’ i često je pevaju navijači Flamenga, Korintijansa, Sao Paula, Santosa... Prošle godine je pevao i Flamengov napadač Gabigol.

Pred večerašnje finale, dalko veći pritisak je na Palemiras. Većina Brazila ih mrzi. Navijači Flamenga, Korintijansa, Sao Paula, Fluminenzea... Svi im žele poraz večeras. Samo Vaskovi navijači podržavaju Palmeiras pored svog kluba.

U susret finalu: Zašto Oslobodioci Amerike, a ne Liga šampiona?

Sa druge strane, Santos je „omiljeni drugi kluba svakog poštenog Brazilca“. Santos ne izaziva mržnju već simpatije i poštovanje. Baš zato što nikada nisu bili moćni, arogantni i prebogati iako su imali velike igrače i rezultate. Za navijače najpopualrnijih klubova je daleko bezbolnije da titulu večeras osvoji Santos nego Palmeiras. Možda je razlog za te simpatije, što Santos suštinski i nije iz Sao Paula. On je iz istoimenog lučkog grada udaljenog preko 60 kilometara od Sao Paula. Vremenom je Sao Pualo nekontrolisanim širenjem ’progutao’ okolne gradove među kojima i Santos, pa je to danas megalopolis od 30.000.000 ljudi kojem se ne vidi kraj.

Zbog luke, fudbaleri Santosa i imaju nadimak „Peišes“, osnosno Ribe. Palemirasov nadimak je daleko pogrdniji. Rivali, pa čak i oni sami, ih zovu „Porkos“ odnosno „Svinje“. Osnovali su ih italijanski iseljenici koji su se bavili ugostiteljstvom i bilo ih je gojaznih. Zbog toga su ih rivali poredili sa svinjama, ali oni su to potpuno prihvatili i sada taj nadimak javno ističu.

Što se samog finala večeras tiče, bitno je napomenuti da se meč igra od 21.00 čas po našem, ali 17.00 časova po lokalnom vremnu. I da se na legendarnoj Marakani očekuje paklenih 37 stepeni. Uslovi će biti baš teški za igranje.

Palmeirasov trener Abel Fereira je letos napustio PAOK i bogat ugovor da bi došao u Palemiras i poveo ga ka istoriji. Portugalcu je do sada sjajno išlo i smatraju ga možda i najjačim oružjem Palmeirasa. Nijednom u šest mečeva nokaut faze nije ponovio istu startnu postavu, često je menjao sisteme od 4-1-4-1 do 5-3-2. Palmeiras je tim koji insistira na posedu loptu i većinu golova postiže iz kontrolisanih i strpljivih akcija. Često menja strane i time dezorijentiše protivničku odbranu koja puca i ostavlja prostor.

Sa druge strane, Santos je daleko opasniji iz brze tranzicije i kontranapada na kojima isnsitira prekalenji stručnjak Kuka. On je već osvajao Kopa Libertadores 2013. godine sa Ateltiko Mineirom na sličan način. Posebno je Kukin tim opasan kada loptu ima ponajbolji igrač tim Marinjo. Ovaj desnokrilni napadač je ubedljivo najjače oružje Santosa, a ide na levog beka Vinu koji je možda i najslabija defanzivna tačka Palmeirasa. Zato će Abel Braga morati da smisli rešenje kako da vezisti pomažu Vini protiv Marinja.

Svi šampioni Južne Amerike: Od Medeljina do Santijago de Čilea, od Kita do Porto Alegrea; Independijente rekorder, ekipe iz Kalija tragičari

Na drugoj strani će sve oči biti uprte u Palmeirasovog napadača Ronija koji je pre godinu dana doveden kao veliko pojačanje. Posle lošeg početka, proradio je u Kopa Libertadores i rešetao mreže u nokaut fazi. On će igrati uz najisturenijeg Luiza Adrijana koji sjajnim kretanjem otvara prostor vezistima iz drugog plana i odvlači štopere iz sredine odbrane.

Za neke od ograča će ovo večeras biti i poslednje utakmice u dresu aktuelnih klubova. Santosov štoper Verisimo prelazi u Benfiku, Palemirasov bek Vina bi mogao u Milan.

Valjalo bi obratiti pažnju i na dvojicu tinejdžera. Palmeirasovo krilo Gabrijel Veron (18) je po mnogima trenutno najveći talenat brazilskog fudbala, dok bi na drugoj strani mogao da eksplodira centarfor Kajo Žorž (19).

Santos igra za istoriju i da postane prvi brazilski klub sa četiri titule prvaka Južne Amerike. Palmeiras igra za tek drugu titulu u Libertadoresu i šansu da za sedam dana u Kataru napokon postane prvak sveta. I da prozivke ljutih rivala prestanu... 

KOPA LIBERTADORES - FINALE (RIO DE ŽANEIRO)

Subota

21.00: (2,30) Palmeiras (3,20) Santos (3,25)

*** kvote su podložne promenama