Vasilije Adžić naširoko o svemu: Matić mi je kao stariji brat, možda sam zaslužio da igram više u Juventusu
Vreme čitanja: 5min | čet. 17.09.26. | 12:38
„Najbolje se osećam kada igram kao ofanzivni vezni, ali kao što Akvilani kaže, hrabrost je ta koja određuje ulogu fudbalera“, poručio je Crnogorac za Gazetu delo sport
Otkako je došao u Italiju, nije dao veliki broj golova. Ali kada se Vasilije Adžić upiše među strelce, onda je pogodak prelep i(li) veoma bitan. Najčešće oboje.
Tako je bilo pre nešto više od godinu dana kada je igrajući za Juventus u nadoknadi pocepao mrežu Intera i doneo mu pobedu. Tako je bilo i pre koji dan – samo je tada kao pozajmljen igrač doneo pobedu Sasuolu nad Starom damom. U međuvremenu je još dva puta tresao mrežu, ali pomenuti golovi su mu, za sada, obeležili boravak u Seriji A i generalno na Apeninskom poluostrvu.
Izabrane vesti
Za početak malo simbolike sa datumima: 13. septembar, gol protiv Juventusa. Tačno godinu dana ranije, postigao je gol protiv Intera u crno-belom dresu torinskog kluba.
„Vratimo se nedelju dana unazad, toliko dugo sam čekao ovu utakmicu. Postala mi je opsesija, razmišljao sam o njoj svaki dan. Jedva sam čekao da igram kako bih dokazao koliko vredim protiv jednog od najvećih klubova. Onda, kada sam video da je u pitanju 13. septembar, pomislio sam na ovu neverovatnu slučajnost. Osećao sam da je nešto u vazduhu... Ideja o golu mi se vrzmala po glavi. Da, razmišljao sam o tome, skoro sam mogao to da osetim“, rekao je Vasilije Adžić za Gazetu delo sport i pokušao da dočara šta je osećao i šta oseća posle gola Juventusu:
„Teško je objasniti. Sve je to i dalje čudno. Igrao sam sa njima dve godine. Uvek se trudim da dam sve od sebe bez obzira protiv koga igram. Bilo je to nešto posebno. Pogledao sam taj gol bezbroj puta i te noći praktično nisam ni spavao. Obično i ne spavate puno kada igrate uveče. Ovog puta, dodajte adrenalin i emocije – bila je to gotovo besana noć“.
Ogroman broj poruka dobio je crnogorski ofanzivac…
„Mnogo njih. One koje mi najviše znače su od porodice, koja mi je uvek na prvom mestu. Ali, dobio sam i mnogo čestitki od saigrača i brojnih prijatelja koje još uvek imam u Juventusu“.
Susreo se i sa Lučanom Spaletijem. Potražio ga je trener Juventusa na klupi Sasuolola, pa mu je Vasilije Adžić prišao i razmenili su nekoliko reči.
„Sreli smo se pre utakmice. Nakon što se pozdravio sa Akvilanijem, došao je da me potraži na klupi. Prišao sam mu, a on mi je čestitao na tome kako sam započeo sezonu. To je bio gest zbog kog sam bio neverovatno srećan, i na tome sam mu zahvalan“.
Lučano Spaleti istakao je da Vasilije Adžić mora da igra, a Sasuolo mu baš to nudi. Ima sve što mu je potrebno da bi se razvijao u pravom smeru.
„Ključ je u tome da igraš u kontinuitetu, a u Sasuolu imam priliku za to, pa sam veoma srećan. Osećam da mi svi veruju, videćemo šta će se desiti u budućnosti. Svaki dan dajem sve od sebe. Možda sam u Juventusu mogao da igram malo više, ili sam se barem tome nadao. Možda sam to i zaslužio, ali to nisu odluke koje zavise od mene, pa je to u redu. U Juventusu sam odigrao nekoliko dobrih utakmica, a put na kom se nalazim, odluka da dođem u Sasuolo kako bih dobio veću minutažu i dokazao koliko vredim, bio je najrazumniji izbor. Sada nameravam da dam sve za ovaj klub“.
(©Reuters)Sasuolo je bio jednostavan i lak izbor…
„Hteli su me još u januaru. Onda su me pratili i tokom leta. Postojao je jedan detalj koji je napravio razliku: direktor Palmijeri je došao u Torino da razgovara sa mnom i da uspostavimo video-poziv sa trenerom Akvilanijem, koji mi je veoma jasno objasnio svoj projekat i moju ulogu. Od tog trenutka, izbor je bio lak. Moram da kažem da me je Palmijerijev gest impresionirao, to nije nešto što svako hoće da uradi“.
Odmah se raspitao kod bivših saigrača.
„Kod Lokatelija, koji je igrao u Sasuolu. Imao je samo reči hvale za klub i okruženje, koje je idealno za razvoj. A onda i kod Muharemovića. Kada sam stigao u Juventus, trenirali smo zajedno sa prvim timom, bili smo cimeri mesec dana. Za Sasuolo mi je rekao: „Idi, nećeš pogrešiti“. On mi je sjajan prijatelj“.
Igrači sa Balkana se svugde u svetu drže zajedno, olakšavajuća okolnost po crnogorskog bisera je ta što ih u Sasuolu ima nekolicima, a Nemanja Matić velika mu je potpora od dolaska u klub.
„Sa Murićem i Matićem sam se najviše povezao, zato što govorimo istim jezikom. Nemanja je veliki čovek. Stalno mi daje savete, na terenu i van njega. Detalji, pa čak i oni sitni, me obogaćuju. On mi je primer i stariji brat. Izvanredan je igrač. Osvojio je tri titule u Premijer ligi i igrao na najvišem nivou“.
Reči hvale ima i za Domenika Berardija, kapitena i ikonu Sasuola.
„Divim mu se i imam veliko poštovanje prema Domeu. Postigao je više od 130 golova u Seriji A, osvojio Evropsko prvenstvo i toliko dugo igra za ovaj klub. Svi su ga hteli, ali je on ostao ovde. Od njega možemo samo da učimo“.
(©Reuters)Kada je kod učenja, imao je šta da nauči i od Tijaga Mote i Igora Tudora dok je bio u Juventusovoj svlačionici.
„Došao sam kod Mote, koji me je testirao tokom priprema i zatim zadržao u prvom timu. Kod Tudora sam igrao malo više: on me je ubacio u startnu postavu, i kod njega sam postigao prvi gol. Obojica su mi pomogli da napredujem“.
Pojasnio je i šta mu se naročito dopada kod Alberta Akvilanija.
„Njegov mentalitet, činjenica da uvek želi da se igra sa loptom i to što mi je ukazao poverenje od samog početka. Sviđa mi se jer mnogo radi sa mladim igračima, zna kako da im pomogne da se razviju, što pokazuje i njegova trenerska karijera. Akvilani zna da radi sa mladima i tera nas da igramo fudbal. Naučio nas je da hrabrost određuje ulogu fudbalera“, poručio je Vasilije Adžić i otkrio gde najviše voli da igra:
„Ja sam osmica ili desetka. Naročito ofanzivni vezni, tu se najbolje osećam, ali kao što Akvilani kaže, hrabrost je ta koja određuje ulogu“.
Prisetio se još jednog bitnog datuma u karijeri…
„To je 22. avgust 2022. Odigrao sam prvu utakmicu za Budućnost i dao gol sa 40 metara. Imao sam 16 godina. Tu je sve počelo“.
Za kraj je pričao o dve teme: zbog koga je zavoleo fudbal i kada je shvatio da je uspeo.
„Kao dete, gledajući Mesija. On je taj zbog kog sam se zaljubio u fudbal. Porodica me je uvek podržavala na ovom putu, pazeći da mi ništa ne fali. Kada sam debitovao za Juventus protiv Lacija, roditelji su bili na tribinama i plakali od sreće. Tada sam shvatio da sam ostvario svoj san“, zaključio je Vasilije Adžić razgovor za Gazetu delo sport.
tagovi
Obaveštavaj me
Juventus