N. JovanovićGodine koje se ne osećaju, kilometri koji se ne vide
_5.jpg.webp)
Vreme čitanja: 4min | pon. 14.09.26. | 10:38
Kakvo veče Nemanje Matića u pobedi Sasuola nad Juventusom
Fudbalska zrelost iz godine u godinu pravi sve ozbiljniju prevagu na terenima Serije A, što se prošle sezone moglo videti na primeru Luke Modrića, a sinoć i u slučaju Nemanje Matića. Biće komentara koji ukazivati na pad kvaliteta na Apeninima, ali takvi zaključi nemaju uporište u istini. Iskusni srpski vezista je sa punih 38 godina bio apsolutno najbolji igrač na terenu, onaj koji je Sasuolo sa barjakom vodio ka pobedi nad slavnim torinskim klubom.
Nemanja Matić je bio apsolutno nadmoćan u oba pravca. Savršeno je čitao igru i sekao protiničke akcije, ali ne samo to, bio je onaj koji je vukao konce na protivničkoj polovini, slao upotrebljive lopte u završnoj trenićini terena i bio glavni krator najlepše akcije na terenu. Pored svega toga, iako je bio ubedljivo najstariji igrač na terenu, Nemanja Matić je i najviše pretrčao. Ukupno 11,2 kilometra, a iza njega (11,1) bio je deset godina mlađi Daglas Luiz iz Juventusa. Osnovna razlika je bila to što se Matiću ti kilometri nisu previše primećivali u igri, što se može svesti i pod pomenuto iskustvo, dok se vezni red Stare dame potpuno raspao u jurnjavi na obe strane, pa je u četvrtom minutu nadoknade došlo do toga da se pitanje pobednika odlučuje u kontranapadu “tri na dva” i da Vasilije Adžić ima sasvim dovoljno vremena da se lagano namesti i matira Guljelma Vikarija.
Izabrane vesti
Iako je Sebastijano Espozito od strane publike zvanično proglašen igračem utakmice, svi mediji na Apeninima su najvišu ocenu u svojim izveštajima dali Nemanji Matiću. Nije bilo manje ocene od 7,5, a bilo je i “osmica”. Većina je apostrofirala ono što je bio opšti utisak: srpski vezista je majstor na sredini terena, Sasulov lider, onaj koji je diktirao tempo i savršeno čita igru. Sve to je krunisao briljantnim dodavanjem za Espozitov pogodak u 65. minutu, koji je predstavljao najavu Juventusovog potopa na Mapei stadionu.
“Srećan sam što imam nekoga kao što je Matić, šampiona sa velikim 'Š'. On je šampion u svakom smislu i mnogo mi pomaže. Igra, kao sada, neverovatne utakmice i pomaže mladim igračima kojima su potrebne takve figure, ljudi koji ih usmeravaju ka ispravnom ponašanju, koji ih uče da budu aktivni van terena i na terenu”, poručio je Alberto Akvilani, nekadašnji vezista Rome, koji pokazuje ozbiljan trenerski nerv, ali i vrlo dobro zna koliko mu Matić znači u slačionici i na terenu.
O tome kakav odnos ima sa mladim igračima nedavno je govorio novi igrač Lidsa, Tarik Muharemović, koji je Matića nazvao zlatnom osobom, od koje je mnogo naučio o profesionalizmu na treninzima, ali i van terena. Nemanja je sinoć na društvenim mrežama šaljivo prokomentarisao i to što se mladi crnogroski napadač nije radovao golu protiv kluba koji ga je pozajmio Sasuolu:
“Crnogorac, mrsko mu da se raduje”, uz veliki osmeh je poručio Matić.
Iako se sve videlo golim okom, i statistički parametri u jučerašnjem meču apsolutno su na Matićevoj strani. Imao je ukupno 87 odsto supešnih dodvanja, četiri oduzete lopte, većinu dobijenih duela. Bilo ga je bukvalno na svakom delu terena, a kada je potrebno i pred protivničkim kaznenim prostorom. Ali, ono što je najvažnije za Akvilanijev tim, bio je tu da postavi stvari na svoje mesto i završeno organizuje saigrače, od kojih su neki, potput Darila Bakole, bili čak 20 godina mlađi.
Godine se u Matićevoj igri ne osećaju, već predstavljaju oružje koje često fali protivnicima sa druge strane. Ima verovatno nešto i do te generacije 1988. Godine u kojoj je rođen i Dušan Tadić, takođe, primer profesionalizma i fudbalske dugotrajnosti.