Treći svetski rat u svlačionici Sitija... Hteli smo da ga prebijemo!

U vitrinama šest pehara državnog prvaka. Jedna predratna (1937), jedna takođe starijeg datuma (1968) i četiri iz modernog doba. Sve na bazi petrodolara i enormnog ulaganja iz arapskog sveta. Isplatilo se, pošto je Mančester Siti osvojio titulu u Premijer ligi četiri puta u deceniji na izmaku i mada je svaka navijačima draga, posebno im je za srce prirasla ona iz 2012.

Em je osvojena u poslednjem kolu, em je gol za slavlje pao u nadoknadi vremena, em je sprečen gradski rival, Mančester junajted, da se popne na tron. Bez obzira što svima na pamet prvo pada gol Serhija Aguera u završnici duela sa Kvins park rendžersom, Roberto Mančini je ubeđen da ništa od trofeja ne bi bilo da Građani nisu imali Jaju Turea.

I stvarno, kad se pogleda sa ove distance, nekadašnji reprezentativac Obale Slonovače bio je nemerljivo važan sastojak šampionskog tima. Neizostavan. Toliko da je njegovu auru upravo italijanski strateg iskoristio da inspiriše ostatak ekipe u završnici sezone 2011/12.

Šta je uradio Mančini? Svesno je napravio incident, uveren da samo tako može da probudi glad kod igrača. Tokom zime, dok je Jaja Ture bio odustan zbog Kupa afričkih nacija (sa selekcijom Obale Slonovače poklekao tek u finalu pred Zambijom i to na penale), kudio je fudbalere da ne mogu bez visokog veziste. Da bez njega manje vrede. A kad svlačionici koja „puca“ od egoizma (Tevez, Nasri, Aguero, Baloteli, De Jong) kažeš da je bezvredna obično se ne završi miroljubivo. Na kraju krajeva, Tevez i Baloteli su se „kačili“ sa Mančinijem na treninzima.
„Znali smo koliko je Jaja Ture važan za ekipu. Reč je o igraču s kojim niko na svetu ne može da se nosi kad je u najboljem izdanju. Bio je bitan deo tima, mesec dana nismo mogli da računamo na njega (zbog Kupa afričkih nacija), mogli smo da izgubimo neke ključne utakmice u Premijer ligi i ostanemo bez titule. Sećam se da je posle poraza od Evertona, kad je Jaja bio van sastava, Mančini umalo prouzrokovao Treći svetski rat u svlačionici Sitja. Vikao je nas nas: „Ne možete ništa bez Turea“. Eksplodirali smo! Nikad ništa slično nisam video, svi smo hteli da bijemo Manćinija“, svedoči Mika Ričards, tadašnji defanzivac, rezerva Pablu Zabaleti na mestu desnog beka.

Nije znao da prepredeni Italijan u glavi ima razrađen scenario i da je sve uradio s ciljem da razdrma ekipu u šampionskoj trci.
„Kad smo se smirili, rekao nam je: „Namerno sam kazao da ne znate bez Turea, jer sam znao da ću prouzrokovati reakciju. Reagovali ste baš onako kako bih ja voleo da reagujete u svakom kolu, svaki put kad istrčite na teren“. Tog trenutka mi je postalo jasno da ćemo osvojiti titulu, bez obzira kakve su prepreke bile pred nama. Jednostavno, bili smo posvećeni i željni pobeda“, dodao je Mika Ričards.

Imalo je efekta: od tog poraza na Gudisonu, Siti je od narednih 15 utakmica dobio 11, uz stoprocentan učinak u završnih šest kola.

(FOTO: Reuters)