Upoznaćemo nešto novo – Tuhelovu Englesku! Brazilac naučio Albance da igraju fudbal

Srbija je saznala imena protivnika u mundijalskim kvalifikacijama i nije se baš obradovala. Englezi su jedan od najtežih rivala iz prvog šešira, Albanci jedan od najnepoželjnijih iz trećeg. Što iz fudbalskih razloga, a za nas i iz nefudbalskih. U prošlosti nismo bili baš inteligentni da iznesemo utakmice sa jakom političkom pozadinom, pa bi sada valjalo imati više pameti nego pre. Englezi su apsolutni favorit u grupi, Srbija je po kvalitetu druga, ali Albanci mogu da pomrse račune favoritima. Protiv Letonije i Andore bi sve ispod maksimalnih 12 bodova bila katastrofa.

TUHEL IMA TEŠKU ARTILJERIJU I DOŠAO JE DA JE ISKORISTI

Koliko god ih pratio glas samoproklamovanih favorita i reprezentacije koja nikako da veliki individualni kvalitet pretoči u kolektivni uspeh, Englezi su zapravo jedna od najboljih i najuspešnijih ekipa u Evropi poslednjih godina. Dva finala, jedno polufinale i jedno četvrtfinale na poslednja četiri velika takmičenja.

U odnosu na kraj prošlog i početak ovog veka kada selektori nisu uspevali da velike zvezde sklope u pobedničku celinu, Englezi poslednjih godina izgledaju mnogo ozbiljnije. Samo im je falio taj završni dodir. A bili su tako blizu…

Nakon što neke sjajne generacije iz 90-ih nisu savladale prokletstvo penal ruleta i ispadale su na nesrećne načine u nokaut fazama, engleski fudbal je najteži udarac doživeo kada se reprezentacija nije plasirala na EP 2008. godine. Tu je krenuo zaokret sa Kapelom koji je imao neki kratkoročni impuls, da bi nove krize usledile ispadanjima u grupi na Mundijalu u Brazilu i eliminacijom od Islanda na EP u Francuskoj.

Spletom okolnosti, na klupu je uoči Mundijala u Rusiji došao Garet Sautgejt, nadošla je ekstremno talentovana generacija i Englezi od tada beleže odlične rezultate. U Rusiji su igrali polufinale, na sledećem EP na svom terenu poraženi na penale u finalu od Italije, u Kataru su ih zaustavili Francuzi u četvrtfinalu nakon promašenog penala Harija Kejna, a letos su uprkos slaboj igri dogurali do finala sa Španijom.

Ali baš zbog stila igre i nemogućnosti da Sautgejt izvuče pun potencijal iz igračkog kadra, došlo je do promene i nasledio ga je Tomas Tuhel. Nemac je veliko trenersko ime i biće mu ovo prvi reprezentativni angažman posle rada u velikim klubovima poput Borusije Dortmund, Pari Sen Žermena, Čelsija, Bajerna…

Dobro je procenio situaciju i momenat preuzimanja Gordog Albiona. Engleska ima stravičan ofanzivni potencijal i mlade igrače sa kakvima Tuhel voli da radi što je pokazao u Dortmundu ili Čelsiju. Njemu se neće desiti da ignoriše igrača kao što je Kol Palmer.     

Heri Kejn je kapiten i jedan od retkih iskusnijih kojem će ovo možda biti poslednja reprezentativna akcija. Tuhel ga je trenirao u Bajernu godinu dana, imali su odličnu saradnju i nisu ništa osvojili. Nema sumnje da će mu Tuhel maksimalno verovati u reprezentaciji, ali i da će mu objasniti da ovo više nije njegov tim kao što je bio do letos. Mlađi su već tu...

Iza Kejna je plejada mladih zvezda poput Džuda Belingema, Kola Palmera, Bukaja Sake, Fila Fodena, Entonija Gordona… Oni su sadašnjost i budućnost. Za iste pozicije konkurišu i nešto iskusniji Džek Griliš, Džejms Medison, a možda fudbalski ožive Markus Rašford i Džejdon Sančo. Deklan Rajs i mladi Kobi Mejnu su se profilisali kao tandem vezista u manevru koji se dobro slaže. Sad je tu i Kurtis Džons koji polako postaje jedan od oslonaca “postklopovskog” Liverpula, ne treba zaboraviti i Konora Galagera koji se još traži kod Čola u Atletiku. Mada mu Tuhel nije verovao u Čelsiju…

Odbrana deluje kao slabiji deo tima u odnosu na ostale linije, ali i tu je veliki kvalitet. Kajl Voker i u jeseni karijere igra na najvišem nivou, Trent je u najboljim godinama i opet u vrhunskoj formi u Liverpulu. Džon Stons i Mark Gei su bili više nego pouzdan štoperski tandem na letošnjem EP. Nadolaze i neke mlađe snage poput Levija Kolvila, Džarada Brantvajta, Rika Luisa, a treba očekivati i povratak u nacionalni tim Arsenalovog Bena Vajta koji nije hteo da igra kod Sautgejta. Tuhel će najviše morati da se pozabavi rešenjem da poziciju levog beka. Luk Šo nije igrač na koga se može osloniti, prinudno rešenje Kiran Tripijer se povukao iz nacionalnog tima, a Tuhelov vojnik iz Čelsija Ben Čilvel je praktično nestao sa fudbalske mape. Mladi Luis Hol iz Njukasla se nameće kao logično rešenje. Možda i Levi Kolvil?

Što se golmana tiče, Džordan Pikford je godinama nedodirljiv. Koliko zbog dobrih odbrana, toliko i zbog nedostatka konkurencije. Mada, ne bi čudilo da Tuhel tu proba sa nekim eksperimentima.

Nemac se do sada tokom karijere pokazao kao fleksibilan trener i otvoren um za razne varijante mada bi mu po profilu igrača u Engleskoj najverovatnije odgovarao sistem 3-4-2-1 sa kojom je u Čelsiju pokorio Evropu. Ako nađe tog levog spoljnjeg.

Englezi ne igraju Ligu nacija, pa će sa kvalifikacijama krenuti već u martu dok Srbija zbog Lige nacija startuje sa kvalifikacijama tek u junu. Na faktor iznenađenja ne možemo baš da računamo.

DOŠAO BRAZILAC I ALBANIJA JE POČELA DA IGRA FUDBAL - TAKMIČARSKI

E samo nam je to trebalo. Da se više priča o politici, nego o fudbalu. Nažalost. Sve i da hoćemo da se ograničimo samo na sport, nije moguće. Niti će to druga strana želeti, jer se sećamo kako je izazvala incident u Beogradu tokom kvalifikacija za plasman na EURO 2016, ali je pitanje da li smo i jedni i drugi nešto naučili, pa će verovatno biti napeto kad budu na programu mečevi Srbije i Albanije na putu za naredno Svetsko prvenstvo.

Prva pomisao na Albaniju jesu dva napeta duela iz jeseni 2014. i godinu kasnije. Onaj u Humskoj, kad je na našoj klupi sedeo Dik Advokat ostao je upamćen po ogromnim provokacijama kad su gosti nekako razvili dron iznad terena, na kome se vijorila zastava Velike Albanije. Tad ju je skinuo Stefan Mitrović, što je razljutilo goste, pa se ušlo u otvoren klinč, nije baš ni da su navijači mirno gledali, usledili su incidenti koji su za posledicu imali intervenciju UEFA i kaznu našem savezu u vidu gubitka meča službenim rezultatom (0:3), iako je u trenutku prekida bilo 0:0.

To je dodatno usporilo Orlove na putu ka Francuskoj, iako je mala osveta stigla 12 meseci kasnije. Tad smo već izgubili sve šanse, promenili selektora, dužnost je preuzeo Radovan Ćurčić i sa njim kao glavnokomandujućim Srbija je dobila utakmicu pogocima u nadoknadi vremena, u režiji Aleksandra Kolarova i Adema Ljajića (2:0). U odnosu na startere sa tog meča za državni tim igra još samo – Aleksandar Mitrović!

Razumljivo, menjali su i Albanci. I to selektora, pošto ih je tad vodio Đovani de Bjazi, kasnije su poverenje poverili još dvojici Italijana (Kristijan Panući i Eduardo Reja), da bi početkom 2023. promovisali Brazilca Silvinja i ta odluka se ispostavila ključnom za uspon. Sa nekadašnjim levim bekom Barselone, Arsenala i Mančester Sitija, Albanija je odigrala maestralno kvalifikacije za Prvenstvo Evrope u Nemačkoj. U leđa su joj gledali Češka i Poljska, uz napomenu da su na osam utakmica pretrpeli samo jedan poraz (od Poljaka u Varšavi, 0:1) i da su primili samo četiri gola!

Tako je Albanija ponovila uspeh iz 2016. kad se premijerno pojavila na EP, da bi letos ostavila bolji utisak nego što su rezultati u „grupi smrti“ pokazivali. Iako je završila poslednja, sa samo jednim bodom, protiv Italijana je povela već u prvom minutu (na kraju izgubila sa 1:2); Hrvate šokirala u petom nadoknade i osigurala remi (2:2), a u duelu sa Špancima poklekla posle udarca Ferana Toresa (0:1). Niko je nije dobio više od gola razlike. Pritom, ekipa je ispoljila ogroman fanatizam i na toj bazi je dugo bila u igri za prolaz.

U minulom izdanju Lige nacija, Albanija je bila deo ujednačene grupe, u kojoj se do poslednjeg kola nije znalo ko ide u A diviziju, a ko ispada. Na kraju, zbog poraza kod kuće od Ukrajinaca upravo je Silvinjov tim morao da se preseli u C rang, iako je bolje rezultate beležio na strani, pobedivši Ukrajinu i Gruziju.

Što se igračkog kadra tiče, nije bilo velikih promena posle Evropskog prvenstva. Jedino pozive više ne dobija Etrit Beriša, mada za Albance brani Tomas Strakoša. Na suprotnom kraju terena, ovaj sastav izgleda drugačije nego što bi se očekivalo, o čemu smo pisali u specijalu pred EP.

„Prvo što je Silvinjo uradio je bila promena formacije sa tvrdih 3-5-2 na otvorenije 4-3-3 i 4-2-3-1. Albanija je zaigrala ofanzivnije i agresiju preselila na protivničku polovinu terena umesto na svoju. Južnoamerički stručni štab (sa Argentincem Pablom Zabaletm i Brazilcem Dorivalom kao saradnicima, op. aut.) ohrabrio je igrače i da više veruju u svoje ofanzivne kvalitete i da više šutiraju na gol rivala, pa su Albanci postigli nekoliko zaista spektakularnih golova u kvalifikacijama. Koliko je Silvinjo posvećen poslu najbolje govori odluka da se preseli u Tiranu i da živi tamo kako bi što bolje upoznao čudni lokalni mentalitet. Nije se bavio poslom samo povremeno u reprezentativnim prozorima već je radio kao da je u klubu. Odmah je sa saradnicima proširio vidike i shvatio da Albanija u dijaspori ima dobar fudbalski kapacitet i da svet ne mora više da prepoznaje ovu balkansku zemlju samo po pevačicama. Pogledali su 240 utakmica, napravili širi spisak od 70 imena, potom ga skratili na 39, a onda i na konačna 23 imena za prvi meč protiv Poljske u kvalifikacijama. Upisali su minimalan poraz što je tada delovalo kao korektan rezultat, ali pravo čudo je usledilo u nastavku jer više nisu izgubili nijednu utakmicu“.

Osim oslonaca u vidu kapitena Elseida Hisaja, te Kristijana Aslanija i Nedima Bajramija, te Mirta Uzunija, počeo je Silvinjo sve češće da poklanja pažnju igračima na koje ranije nije računao. Iskoristio je Ligu nacija da razigra momke kao što su levi bek Al Itihada, Mario Mitaj, krilo Arber Hodža iz zagrebačkog Dinama, te špic Mirlind Daku iz Rubina i neko od njih bi mogao da se nameri na Srbiju.

A tu su i dalje igrači iz Serije A, poput Hisaja (Lacio), Ismajli (Empoli), Ramandani (Leče), Aslani (Inter), uz nekoliko igrača iz Turske (štoper Ajeti, vezista Mući, napadači Seferi i Muja).

Ne ulivaju strah, ali zbog svega što će da prati naše okršaje – ovo nam stvarno nije trebalo.

LETONIJA I ANDORA MORAJU DA BUDU SIGURNIH 12 BODOVA

Koliko kuglice na žrebu nisu mazile Srbiju prilikom izvlačenja rivala iz prvog (Engleska) i trećeg šešira (Albanija), što zbog fudbalskih, ali i stvari van terena – konkretno političkih kada dođe do dvoboja sa reprezentacijom iz susedstva – toliko su preostala dva suparnika poželjna. Mada, u trećem i četvrtom pravih mina, osim možda Bugarske i Škotske, nije ni bilo. Dobro su Orlovi prošli sa Letoncima i Andorom.

Srbija je izvukla dva poželjna suparnika, no oni ozbiljniji problem, kada se uzme kako su prolazili u prethodnim kvalifikacija, ne bi trebalo da naprave nikome. Do sada su, uglavnom, služili za popravljanje gol-razlike. Pogotovo to važi za Andoru, bezmalo uvek su selektori najjačih evropskih reprezentacija odmarali najbolje igrače i šansu ukazivali onima koji kubure sa samopouzdanjem ili pak onima koji tek treba da se izbore za ozbiljniji status.

Značajnije rezultate u prošlosti Andora nije pravila, poslednji šešir tradicionalno je onaj u koji biva svrstana reprezentacija sa Iberijskog poluostrva (nedavno u D klasi Lige nacija bila zakucana za dno), dok su Litvanci imali jedan izlet. Ali, od senzacije koju su priredili prošlo je ravno dve decenije. Dok dođe do duela sa Srbijom, proći će i više od toga.

Mimo svih očekivanja Letonija je u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo 2004. godine priredila iznenađenje. Završila je kao druga u grupi, gledala je u leđa Švedskoj. Po podvlačenju crte zaostajala je samo bod i nije se direktno plasirala, ali jeste kroz baraž. Ostavila je iza sebe Poljsku i Mađarsku, a u doigravanju za kontinentalnu smotru tukla Tursku, koja je dve godine ranije bila polufinalista Svetskog prvenstva. Na sve to u grupnoj fazi Evropskog prvenstva uzela je bod Nemcima.

Bio je to trzaj baltičke reprezentacije kome se malo ko nadao, i poslednji rezultat vredan pomena.

Letonci su ove jeseni predvođeni italijanskim selektorom Paolom Nikoletom (od stranaca su državni tim u ovom veku vodili i Slaviša Stojanović i Gari Džonson) ispala iz C divizije Lige nacija, završila je na poslednjem mestu. Ispred baltičke selekcije, koja je uglavnom igrala sa trojicom pozadi, ving bekovima i dvojicom napadača, bila su Farska Ostrva, Jermeni i Makedonci.

Nemaju rezultate, nemaju ni pravu zvezdu. Mahom im reprezentativci nastupaju u domaćem prvenstvu, igraju za Rigu, RFS, Valmiru, Audu… Ima i onih koji su stigli do Grčke, Poljske, korejske K lige, nižih liga Holandije i Italije. Napadač Rajmonds Krolis igra za Triestinu u Seriji C, a prva imena državnog tima nastupaju u švajcarskim klubovima. Levi bek Andrejs Ciganiks nosi dres Lucerna, dok je kapiten Kristers Tobers u Grashopersu.