Kultni heroji Ajaksa: Nema Zlatana, ali tu je Pantela! I ko je Ibri rekao da se devojke ne muvaju u belim čarapama

Nisu fudbal samo brojke, emocija je mnogo bitnija, pa tako i utisak o nečijem boravku u određenom klubu. I tako dođemo do toga da u anketi za “kultnog napadača“ Ajaksa, koja se inače sprovodi na zvaničnom klupskom sajtu, među nominovanim nema Zlatana Ibrahimovića, ali je zato tu – Marko Pantelić!

Naravno, koliko god da je Pantelić bio dobar fudbaler, a u Amsterdamu je bio posebno dobar, bivši srpski reprezentativac nije bio Ibrahimovićeva klasa – retki su uostalom bili – ali su ga, u to smo se uverili kad smo posetili grad zbog intervjua sa Dušanom Tadićem na proleće 2019, prosto obožavali.

U Ajaksu naime vole kad su njihovi igrači pomalo arogantni, to je redak klub u kojem će vam i uprava i navijači priznati da vole određenu dozu uobraženosti, jer smatraju da u zemlji nemaju ravnog i zato na sve druge gledaju sa visine. Jasno vam je da se Marko Pantelić kao igrač savršeno uklapao u takvu filozofiju. Isprva im doduše nije bio sasvim jasan, to nam je priznalo nekoliko navijača i novinara, jer su smatrali da napadač pristigao iz Herte baš i nema toliko osnova za samopouzdanje. Međutim, u toj sezoni 2009/2010 Pantelić je za Ajaks dao 21 gol, namestio još devet i uvukao se pod kožu tribini zbog čega je i danas najpopularniji potkast navijača amsterdamskog giganta nazvan baš po srpskom napadaču, aktuelnom potpredsedniku FSS.
“Bez sumnje jedan od najsamouverenijih igrača koje je Ajaks imao. Na svaki pas u njegovom pravcu, bez obzira na to da li bi lopta stigla ili ne, digao bi palac u vazduh. Odigrao je samo jednu sezonu za Ajaks, ali je to bilo sasvim dovoljno da kupi srca navijača“, pojašnjava se na klupskom sajtu.

S druge strane, Ibrahimović je nosom parao oblake, bio previše prepotentan i za Ajaksove standarde, a onda je igrajući za reprezentaciju Švedske povredio klupskog saigrača Rafaela van der Varta, koji ga je javno optužio da je to uradio namerno, pa je Zlatan brže bolje prodat Juventusu.

U Amsterdamu je dakle Marko Pantelić voljeniji od Zlatana Ibrahimovića, a koga još posebno ceni Ajaksova tribina? Tu je recimo Jan de Natris, koji je igrao za klub 12 sezona počevši od 1914, kažu da je bio težak tip za saradnju, jednom je propustio utakmicu u Tilburgu, jer je zakasnio na voz. Tu je dalje Hjun-Jun Suk, koga je Martin Jol ostavio u mladom timu samo zato što je čuo da je jedan od najboljih fudbalera Južne Koreje, ali je ovaj svako malo dolazio na treninge prvog tima da ga moli da mu pruži šansu, pa su i navijači kasnije pevali “Sve za Suka“ još i pre no što je on debitovao.

Među nominovanima je i Pjet van Renen, najbolji strelac u Ajaksovoj istoriji sa 273 pogotka, pa Ismael Urzaiz, koji je hteo u penziju, ali se predomislio baš nakon ubeđivanja Kopljanika, samo da bi Amsterdam napustio bez datog gola. Voleli su u Amsterdamu i Egipćanina Mida, delom verovatno i zato što je jednom gađao Ibrahimovića makazama (pravim) u glavu, pa Vamberta, junaka finala Kupa sa Utrehtom iz 2003. Dobio je tada Ajaks sa 2:1 zahvaljujući Zlatanovom golu, ali je do produžetka uopšte i stigao nakon Vambertovog gola u nadoknadi regularnog toka utakmice. Brazilac je bio bar metar u ofsajdu, u Amsterdamu u šali uvek kažu: bar tri metra!

U omiljene spada i Endi van der Mejde, to je već posebna priča, sjajno je igrao u Amsterdamu, ali su ga posebno zavoleli tek deceniju kasnije kad je objavio autobiografiju u kojoj je priznao da je pio, trkao se kolima po gradu sa Ibrahimovićevm i Midom,  varao ženu zbog čega je ona iznajmila i privatnog detektiva da ga uhodi, da je potom bio u depresiji i izlečio se, taj je knjiga postala bestseler.

Sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka upamtio je Amsterdam i Simona Tahamatu, maestralnog driblera koji je nagrađen “desetkom“ Voetbal Internationala za izdanje u derbiju s PSV-om 1979. godine, kasnije je došao Tijani Babangida, u čuvenoj video igri PES je bio ocenjen kao najbrži fudbaler na svetu, pa Nvankvo Kanu, to je već čisto fudbalska zasluga, zatim i Nikos Mahlas iz sasvim suprotnih razloga. Mahlas se naime nije naigrao pored Mida i Ibrahimovića, ali mu je kultni status doneo savet koji je Zlatanu dao u jednom baru za pabom. Rekao mu je, naime, da nikad više ne nosi bele čarape kad izađe u grad, jer tako neće moći da odvoji nijednu devojku. Ibra se napravio da nije čuo, ali su kasnije svi pukli od smeha kad su videli da je u toaletu izuo čarape.

Za kraj, Dmitri Bulkin, ni nama nije sasvim jasno zašto kao i u slučaju Pijusa Ikedije, sumnja se da je kod ovog drugog razlog bio taj što niko u Holandiji nije mogao da mu izgovori ime, pa Čeu La Ling, kako se navodi na Ajaksovom sajtu “jedno od najboljih krila u istoriji kluba, jednako dobro koliko i lenjo“, on je inače bio član čuvene generacije koja je 70-ih harala Evropom, posle je sav novac prokockao, ali ga je ponovo zaradio u biznisu pa je 2007. kupio i slovački Trenčin.

(Foto: ©AFP)