Uklet klub je doveo šašavog trenera, gomilu igrača koji ne znaju šta je veliki trofej i na kraju je ispalo odlično

U nedavnom intervjuu Predraga Đorđevića za grčke medije, bivši srpski fudbaler je rekao jednu zanimljivu stvar. U trenutku kada je blistao u malom Panilijakosu, tražili su ga AEK i Olimpijakos. AEK je bio u seriji od tri titule prvaka Grčke, Olimpijakos već sedam godina nije znao šta je titula. Izabrao je Olimpijakos i sa njim osvojio 12 titula u narednih 13 godina.

“AEK mi se kao tim tada mnogo sviđao. Ja sam došao u Grčku u decembru 1992. a AEK je vezao titule 1992, 1993. i 1994. godine. Igrali su sjajan fudbal, ali ono što me je privuklo u Olimpijakos je to što je klub bio gladan uspeha. Bili su željni titula i osećao sam da će nešto da se desi. Ispostavilo se da sam bio u pravu”, rekao je Đorđević.

Predrag Đorđević sa Liverpulom nema nikakve veze osim što mu je Liverpul naneo jedan od najbolnijih poraza u karijeri. Ali te njegove reči o gladi za titulom i te kako imaju veze sa timom koji je sinoć posle 30 godina čekanja srušio najpoznatije prokletstvo evropskog fudbala i doneo na Enfild Roud titulu prvaka Engleske posle 30 godina.

Ne može se reći da je Liverpul sastavljen od gubitnika, ali ne može se reći ni da je sastavljan od igrača sa već ugrađenim šampionskim DNK materijalom. Srećom, Liverpul je doveo trenera koji zna kako se gradi pobednički mentalitet. Mnogi su se podsmevali Liverpulu što je tada doveo “šašavog Nemca” koji nije navikao na pritisak bez obzira na sve uspehe u Borusiji Dortmund. Potcenjivački se gledalo na sve ono što je izgradio na Vestfalenu. Arogantno su mnogi tvrdili da će pritisak Liverpula i Premijer lige da pojedu temperamentnog tipa sa naočarima koji nije navikao na to.

Mozzart feljton – Trideset Liverpulovih godina (1): Kako je vreme pregazilo klub

A bio je to zapravo idealan spoj. Dve filozofije, energije i sistema vrednosti koji se podudaraju. Klop je sa dve titule u Borusiji Dortmund pored strašnog Bajerna pokazao da je moguće izgraditi tim šampionskog karaktera, a sitnice su ga delile i od osvajanja Lige šampiona. Mnogo je sličnosti u načinu na koji funkcionišu Borusija i Liverpul, u toj simbiozi klubova i navijača, ljubavi, odanosti, ponosu i prkosu. Klop je došao na pravo mesto, ali trebalo je iz korena da promeni sve. Kao i u Dortmundu. Klop je nasledio Borusiju posle sezone koju je završila 13. na tabeli. U prve dve sezone je bio šesti i peti, a onda vezao dve titule kada je posložio kockice. Isti posao ga je čekao u gradu Bitlsa.

Tim koji je Jirgen Klop zatekao na Enfildu je izgledao ovako: Minjole – Škrtel, Džan, Sako - Klajn, Leiva, Milner, Moreno – Kutinjo, Staridž, Ings. To je bila poslednja startna postava Liverpula sa Brendanom Rodžersom na klupi.

Nekoliko meseci pre Klopovog dolaska su ceo klub i njegovi navijači dobili baš ozbiljnu šamarčinu kada ih je Rahim Sterling ostavio poput ispušene muštikle da bi prešao u Mančester Siti sa kojim će lakše osvojiti sve što može da se osvoji. Isti onaj Rahim Sterling koji bi u narednom meču trebalo da se nađu u špaliru igrača Mančester Sitija koji će pozdraviti nove šampione. Ako ne bude kukakvica pa ga “zategne zadnja loža” da ne počne utakmicu…

Tim koji je Jirgen Klop izveo u prvoj premijerligaškoj utakmica sa Liverpulom je izgledao ovako: Minjole ­ Klajn, Škrtel, Sako, Moreno – Milner, Leiva, Džan – Lalana, Kutinjo, Origi.

I kako onda da se napaćeni navijač Liverpula nada tituli u Premijer ligi od takvog sastava? Nikako. Nije ni bilo šanse.

Ali je bilo nade u bolju budućnost. Klopu je od strane kluba dato poverenje i vreme da sklapa tim koji će okrenuti situaciju za 180 stepeni i postati pobednički. Drugog izbora nisu imali.

(©Reuters)

Nemac nije birao bombastična pojačanja i dovodio proverene šampione već igrače gladne uspeha. Nijedno veliko ime sa riznicom trofeja u karijeri nije stiglo na Enfild za ovih skoro pet godina koliko je Klop na klupi. Nije kupio nijednog proverenog šampiona. Tražio je igrače koji će biti željni uspeha i dokazivanja, koje će on razvijati i oblikovati prema potrebama Liverpula i koji će se energijom i mentalitetom poklopiti sa klubom

Prvo pojačanje mu je bio Marko Grujić iz Crvene zvezde. Na njegovu ličnu inicijativu. Iako Srbin nikada nije dobio šansu na Enfildu, njegov transfer lepo govori o viziji koju je Klop imao na Enfildu. Ne mora sve i odmah, može polako i postepeno. Ne mora da se kupi šampion, može i da se stvori. U prvoj sezoni je Klop sa Liverpulom bio osmi, igrao finale Lige Evrope i finale Liga kupa. Ništa nisu osvojili. Ali, nisu ni morali. U toku je bio romantični proces koji će rezultate doneti kasnije. Sve te tužne noći i popodneva na Enfildu su bile materijal iz kojeg će krenuti selekcija da se nešto uspešno napravi kasnije. Ko čeka titulu 25 godina, može vala da je sačeka još koju godinu.

Naravno da Klopove romantike ne Enfildu ne bi bilo bez velikih para. Nemoguće je voditi premijeraligaški klub bez velikog trošenja. Tamo čak i Bornmut, Votford i slični klubovi troše ogroman novac. Pa zašto ne bi i Liverpul. Čak i da neće, mora. U Premijer ligi se sve vrti oko novca. Ali je zanimljiv način na koji je Klop trošio novac.

Prva velika pojačanja su mu bili Sadio Mane (Suatempton), Žoržinjo Vajnaldum (Njukasl), Loris Karijus (Majnc), Žoel Matip (Šalke), Ragnar Klavan (Augzburg)… Sve odreda igrači iz prosečnih ili ispodprosečnih klubova u kojima ne znaju šta je borba za trofej. Vajnaldum je imao ranije titulu u PSV Ajndhovenu, Mane u Salcburgu. Ali da se ne lažemo da je to bilo od nekog značaja za dolaske u Liverpul. To su ‘male titule’ koje nemaju nikakvu vrednost na ovako visokom nivou. Više plod sistema u kojem su bili ti igrači nego posledica razlike koju oni pravili u slaboj konkurenciji.

Sada je već legendarna priča kako su navijači Liverpula u leto 2016. kukali po društvenim mrežama što je Klop dao 30.000.000 funti za “nekog tamo” Sadija Manea, a navijači Mančester Junajteda likovali što je njihov klub u istom danu doveo bombu od pojačanja u vidu Henrika Mhitarjana. “Još jedno u…no pojačanje iz Sautemptona”, “Ako on vredi 30 miliona, onda Džonatan Volters vredi 90 miliona”, “Lingard za siromašne”, “HAHAHAHA, a mi smo za iste pare potpisali Mhitarjana”. Uostalom, pogledajte komentare na tvit… 

I to vam je sve što treba da znate o pametnjakovićima sa društvenih mreža. Tvitera pogotovo. Srećom,  Jirgen Klop je ‘old school’ tip koji nema društvene mreže niti ga zanima šta se tamo piše i priča. Sa tim svojim “rizičnim” pojačanjima je već u drugoj sezoni vratio Liverpul u Ligu šampiona i počeo svoju malu revoluciju. Videlo se da je na dobrom putu, ali da tu ima još nereda koji treba da se raščisti. Naravno, bilo je i grešaka u tom procesu. Niko danas ne može da kaže da su Karijus i Klavan bili pojačanja za Liverpul. Ali nisu bili ni skupi pa je Klop mogao malo da se kocka.

I sledećeg leta su se ljudi uglavnom podsmevali Klopu. Kao kapitalno pojačanje je za 42.000.000 evra doveo Mohameda Salaha koji nije prošao u Čelsiju i iza sebe je imao solidnu sezonu u Romi. Ni Egipćanin nije bio čovek koji zna kako da se bori za trofeje u jakoj konkurenciji. Imao je u biografiji titule sa Bazelom, ali to baš i nije neki uspeh jer je Bazel godinama peške uzimao titule u slaboj švajcarskoj ligi. Salah je bio tek zanimljiv igrač koji ponekad pravi razliku u prosečnom timu Rome. Pored njega, Klop je dao velike pare za večito povređenog Aleksa Okslejd-Čemberlena iz Arsenala, a pravu paljbu kritika je dobio kada je doveo malo poznatog škotskog levog beka Endija Robertsona koji je te sezone sa Hal Sitijem bio ubedjivo poslednji u Premijer ligu.

Zar su to pojačanja za titulu? Je li Klop poludeo? Samo su neki od tadašnjih komentara…

Ipak, Nemac nije odustajao. Za godinu i po dana je već promenio polovinu startne postave koju je zatekao.

Posle dve godine u klubu, Klop je ‘pljunuo’ prve velike pare za pojačanje. Za tada rekordnih 85.000.000 evra je doveo najskuplje defanzivca u istoriji fudbala. Iz Sautemptona je stigao Virdžil van Dajk kojeg su želeli Mančester Siti i Čelsi. Iako je Holanđanin igrao odličan fudbal opet je to bila rizična kupovina jer dolazi iz malog kluba i plaćen je toliko. Zar Klop nije mogao da te pare bolje potroši?

Istovremeno je Nemac dobio šamar sličan onome kada je klub pre njegovog dolaska ostao bez Sterlinga. Klop je ostao bez najboljeg igrača. Filipe Kutinjo je procenio da sa Liverpulom nikada ništa veliko neće osvojiti i otišao je u Barselonu. Uzalud su bile sada već proročanske reči nemačkog trenera.

“Ostani ovde i na kraju će ti napraviti statuu u tvoju čast. Otiđi negde drugo, nije bitno je li to je Barselona, Bajern ili Real Madrid, i bićeš samo još jedan igrač u nizu. Ovde možeš dobiti nešto više od toga”, ubeđivao je Klop brazilskog ofanzivca.

(©Reuters)

Uzaludno. Kutinjo je prelomio da će u Barsi sa Mesijem i Suarezom napraviti najjači triling Evrope i osvojiti sve. Ispostavilo se da tamo čak nije bio ni jedan od mnogih, da je postao jedan od najskupljih promašaja u istoriji fudbala i da je Liverpul zaradio fantastičnih 145.000.000 evra od njegove prodaje i da je praktično prodajom Kutinja dobio Van Dajka džabe i još 60.000.000 evra zarade. Kakav pogodak!

Da stvari budu luđe, Liverpul je bez Kutinja i sa Van Dajkom dogurao do finala Lige šampiona. U kojem se opet videlo koliko je nezreo za velike stvari i koliko toga mora još da se promeni. Pre svega golman posle tragične partije Lorisa Karijusa.

Onih 60.000.000 evra zarade od Kutinja, Liverpul je uložio baš u to što mu je bilo neophodno. Novog golmana. Kupio je sledećeg leta Alisona iz Rome kao jednog od najboljih na svetu u tom trenutku. Iako ni Brazilac nije bio igrač koji zna kako se osvajaju trofeji osim nekih lokalnih pehara na početku karijere u Porto Alegreu. Već tada je bilo sve manje kritičara na Klopovu transfer politiku.

Sa Van Dajkom i Alisonom je dobio ono za čime je Liverpul vapio već godinama. Odbrana Redsa više nije bila kuća na promaji. Platio je Klop i 100.000.000 evra tog leta za Nabija Keitu iz Lajpciga i Fabinja iz Monaka. Možda preterano, ali je već imao praktično sklopljen tim kojem je nedostajalo malo detalja.

Fabinjo je jedini igrač u Klopovoj eri koji je u Liverpul došao sa nekom ozbiljnom titulom u karijeri. Onom šampionskom iz Lige 1 sa Monakom. Titule Manea i Keite u Austriji, Šaćirija i Salaha u Švajcarskoj ili Vajnalduma u Holandiji ili Van Dajka u Škotskoj nema mnogo smisla jer su njihovi timovi (osim Vajnaldumovog PSV Ajndhovena) i bez njih bili apsolutno dominantni u svojim ligama. Svi oni su bili gladni velikog trofeja u karijerama.

(©Reuters)

I osvojili su ga mimo svih očekivanja u prošloj sezoni. Liverpul je uprkos sjajnoj sezoni, izvisio za titulu u Premijer ligi, ali je osvojio Ligu šampiona! Igrači su osetili da mogu, proradila je ta glad za trofejima koju je Klop osetio kod svih njih kada ih je dovodio. Zato mu prošlog leta nije bilo potrebno nikakvo pojačanje. Proces je završen i tim je sklopljen. Logična posledica je billo osvajanje ove titule u Premijer lige.

Pomenuli smo da je Fabinjo jedini imao titulu u nekoj velikoj ligi od igrača Liverpula. Ipak, u timu je bio još jedan igrač kojeg je Klop zatekao i koji je već osvajao Premijer ligu. Džejms Milner je ranije sa Sitijem bio prvak Engleske. Svi ostali u ekipi Redsa osim njega i Fabinja su jurili prvu veliki titulu u nekoj jakoj ligi. Toliko agresivno i žustro da su već na polovini sezone pregazili konkurenciji kao plitak potok i osigurali titulu. Bilo je samo pitanje vremena kada će je i matematički overiti. Korona virus im je odložio slavlje, ali nije mogao da ga zaustavi.

Liverpul je osvojio najdominantniju titulu u istoriji Premijer lige. Igrači kojima su mnogi podsmevali, dočekivali ih kao gubitnike i momke koji ne znaju kako se osvaja titula, za godinu dana su bacili Evropu i Englesku pod noge. Klopov proces je uspeo. Doveo je momke željne uspeha, gladne titula i za manje od pet godina na klupi Liverpula ostvario sve snove navijača. Klub mu je verovao i nije se pokajao.

Sada je vreme da Klop počne drugi proces. Kako zadržati ovu energiju i ambiciju u timu? Kako ih naterati da i dalje osećaju glad za uspehom? Kako biti bolji od ovoga? Ako neko to ume, sigurno ume harizmatični Nemac Jirgen Klop.