UEFA plan 2027: Superliga, Liga Evrope i Liga aspirante; ipak će biti kako su veliki zahtevali
Vreme čitanja: 5min | pon. 02.10.23. | 19:24
Uništili Superligu da bi pokrenuli svoju
Još kad je uspostavljana ideja o promeni sistema takmičenja u evrokupovima za predstojeći period (2024-2027), a sve nakon što je UEFA slavodobitno saopštila kako je uništila ideju o stvaranju evropske Superlige, bilo je novinara, stručnjaka, dobrih poznavalaca funkcionisanja komandnonog centara u Nionu, koji su odmah jasno i glasno poručili kako je Evropska kuća fudbala staje na put ideji odmetnutih superligaša jer u planu ima da formira svoju Superligu, takmičenje pod njenim patronatom.
Malo ko je verovao u tako nešto. Aleksandru Čeferinu usta su u to vreme bila puna moralnih načela kojih se evropski fudbalski oci drže kao pijani plota, zatim pravih sportskih vrednosti, pa forsiranja tradicionalnog evropskog sportskog modela u čijem su fundamentu takmičarski duh i njegovo veličanstvo rezultat. Istom prilikom prvi čovek Uefe poručio je kako ne podržava organizovanje regionalnih liga, jer bi one ugrozile funkcionisanje domaćih šampionata.
Izabrane vesti
Nije mnogo prošlo od tada, manje od dve godine, a iz Španije stiže glas kako u Nionu zaista postoji plan za novo restruktuiranje evropskih takmičenja, te kako će predstoji trogodišnji period biti pripremni i prelazni za ono što nas čeka.
"Kreće UEFA i EKA revolucija: Evropska fudbalska federacija sa najmoćnijim klubovima proučava novu veliku reavoluciju, Superligu sa tri kvalitativne grupe, sa mnogo više izazova i mogućnošću pomeranja utakmica za vikende", stoji u uvodnim rečenicama priče objavljene na El Paisu.
"Od aprila 2021. godine sotuacija je evoluirala. Zbog napada superligaša promenjen je format Lige šampiona, kako bi se izašlo u susret najbogatijima, koji i dalje čekaju mišljenje Suda pravde EU o monopolu Uefe. Ljudi iz Niona sada sve to žele da preduprede, pa su u saradnji sa Evropskom asociacijom klubova (EKA) započeli usavršavanje projekta sopstvene Superlige".
Okreni-obrni, Superliga će se, izgleda dogoditi. A izgleda da nakon perioda neizvesnosti dobijamo i odgovore na dva ključna pitanja: Kada i ko će je voditi?
Ako je verovati El Paisu UEFA je preuzela inicijativu, prešla u kontranapad, jer je rešena da i dalje ima sve pod svojom kontrolom, kao organizator. Kada govorimo o startu, kao logičan izbor nameće se leto 2027, kada bude završen trogodišnji ciklus što kreće iduće godine.
E sad, kako bi sve to u budućnosti, od 2027, moglo da funkcioniše...
Ne idu novinari španskog lista za sada u detalje, osim što tvrde da će postojati tri grupe sa ukupno 54 kluba (trenutno ih ima 92 u tri takmičenja; u periodu 2024-2027 biće ih čak 108.) Logično, taj prvi ešalon činiće 18 najvećih i najbogatijih i oni će se takmičiti pod imenom Superliga. Druga po kvalitetu liga (u tekstu Liga Evrope), brojaće takođe 18 učesnika, baš kao i treća, koju su Španci za sada krstili sa Liga Aspirante. U prevodu: Liga aspiranta, iliti Liga kandidata.
Šta je najveća promena u odnosu na sistem koji kreće 2024, pored smanjenja broja klubova? U pitanju je broj utakmica. Svaki klub od iduće godine odigraće u grupnoj fazi po osam mečeva, pre nego što se takmičenje nastavi u eliminacionoj fazi. Uefina Superliga biće klasično ligaškog takmičenje: svaki tim trebalo bi da odigra sa svakim kod kuće i u gostima, što će reći 34 meča?!
Otuda i ta bojazan da će neka kola morati da budu prebačena za vikende...
Za sada nije jasno definisano da li bi se nakon ligaškog dela igrao nekakav plej-of, ili šampion Evrope postaje onaj što je lider nakon te 34 runde.
El Pais dalje navodi kako UEFA planira da zadrži praksu ispadanja i ulazaka iz lige u ligu, baš kako bi ispoštovala pomenuta osnovna načela evropskog sportskog modela, međutim ono što je početna ideja daje zaista minimalne šanse za ulazak u Superligu.
Navodi se kako će iz iz tog elitnog ranga ispadati samo dva poslednjeplasirana tima i isto toliko ući iz Lige Evrope...
"Najmoćniji klubovi ne žele rizike", piše El Pais. "Oni će, navodno, zahtevati da o ispadanju ne odlučuje plasman u jednoj sezoni, odnosno da u ligu niže ne idu 17. i 18. ekipa iz, recimo sezone 2028/29, već da se napravi presek rezultata u poslednjih nekoliko sezona (tri ili pet), pa da dva najslabija kluba ukupno gledano ispadnu. Razlog? Velikani ne žele da zbog jedne loše godine budu kažnjeni".
Kada govorimo o prelasku iz treće u drugu ligu (iz Lige aspirante u Ligu Evrope) i obratatno, situacija je nešto drukčija. Mogućnosti su veće. Najbolja četiri tima idu gore i najslabija četiri ispadaju.
Da bi ovaj projekat zaživeo biće potrebno rešiti dosta toga. Pre svega - kalendar. Zamislite samo 34 ili 38 kola u domaćoj ligi, paralelno još 34 u Evropi, pa na sve to još razni kupovi?!
Zvuči potpuno suludo!
Gde smestiti reprezentativne akcije, razne kvalifikacije, Ligu nacija? I kao najvažnije: kad će ti moderni gladijatori da predahnu, da odmore? O tome, čini se, niko ne razmišlja.
"Klubovi će izvesno morati da prošire rostere na 35-40 igrača kako bi mogli da izguraju sezonu na evropskom i domaćem frontu. Evropski vikendi? Kako vreme bude prolazilo, takmičenje ovog tipa neizbežno će ugroziti domaće nacionalne šampionate. Ideja je na stolu, ostaje samo da vidimo da li će svi delovi ove zamršene slagalice moći da se uklope", zaključuje El Pais tekst.
Još, dakle, nismo videli kako će novi sistem da funkcioniše (2024-2027), a fudbalski moćnici nam pripremaju sledeću revoluciju.
Simptomatično je da se sve to dešava neposredno pošto je Čeferin dobio novi četvorogodišnji mandat da vodi najmoćniju fudbalsku organizaciju. I to na krilima trijumfa protiv 'pošasti' zvane Superliga.
Nije zgoreg prisetiti se kako je govorio pre samo pet meseci:
“Superliga je postala lik iz Crvenkape: vuk maskiran u baku, spreman da vas proždere. Ali niko nije naseo. Ovo su dva suprotstavljena pogleda na svet. Cinizam ispred moralnosti. Sebičnost ispred solidarnosti. Pohlepa ispred dobronamernosti. Lični interes ispred altruizma. Sramotne laži ispred istine. Naslednici ispred graditelja. Kartel iznad demokratije. Cene akcija ispred rezultata. Potera za profitom ispred potere za trofejima”, grmeo je Slovenac na poslednjem kongresu Uefe, pa još crvenim podvukao:
“Ako jaz između bogatih i siromašnih nastavi da se povećava, ako ne uradimo ništa da zaštitimo srednju klasu, kako u fudbalu tako i u društvu, ceo sistem će postati neodrživ. Kompletna piramida će zadrhati. Spasavanje srednje klase je danas naš osnovni izazov”.
Ove potonje najave iz Španije, čini se, govore sasvim drukčije.
Zar ne?
Biće da se baš toj srednjoj klasi vrata elite zatvaraju. Da ne govorimo o onim siromašnijim zemljama. Ipak će biti kako su veliki zahtevali.