Udovolji detetu svaki put i stvorićeš infantilnog egoistu: Plava krvi, seti se pravih pljački

Popusti detetu kad plače zbog nedobijanja igračke, uradi domaći umesto njega, skuvaj mu drugo, treće, četvrto jelo, jer mu se prethodna ne sviđaju, pospremi sobu umesto njega, kupi mu više stvari nego što najveći broj njegovih vršnjaka ima i šta ćeš dobiti - čoveka koji će u odraslim godinama odisati emotivnom neiteligencijom i egomanijaštvom, narcisa kom niko ništa neće smeti da kaže, koji će se naljutiti na sve što ne dobije od drugih, jer smatra da je bogomdan.

Postojala je ozbiljna pretnja da ceremonija dodele Zlatne lopte postane manje interesantan događaj, pošto više u konkurenciji nema dva najbolja igrača veka Lionela Mesija i Kristijana Ronalda, ali je svojim ponašanjem Vinisijus Žunior skrenuo pažnju svih svetskih medija kao retko kada u prethodnim godinama, kada su dobitinici i gubitnici gospodski prihvatali epiloge glasanja.

Jeste Real Madrid najtrofejniji evropski klub, ima duplo više osvojenih trofeja u Ligi šampiona od sledećeg po broju trofeja, osvojio je devet titula prvaka Španije više od Barselone i silne pehare svetskog klupskog prvaka, ali je po ko zna koji put pokazao da je kao roditelj velikih očekivanja, koji uvek želi da njegovo dete ima sve petice u školi, čak i onda kada ih ne zasluži, smatraće smakom sveta što na nekom papiru ne piše 5,00, a onda će okriviti profesora da je neznalica, da mrzi njegovo dete, smišljaće teorije zavere.

Osobina arogantnih ljudi je između ostalog da se lako nalaze uvređenim, a čelnici Reala na čelu s Florentinom Peresom još jednom nisu želeli da se osvrnu oko sebe i pogledaju da na svetu ima još igrača koji igraju paklen fudbal, da Realovi nisu jedini. Što je za reputaciju kluba "plave krvi" još tužnije i prizemije, prevideli su da ima jedan igrač, koji je bio motor reprezentacije zemlje iz koje dolaze na putu ka osvajanju Evropskog prvenstva i svim događajima van pariskog pozorišta Šatre pokušali da smanje dostignuća Rodriga Ernandesa Kaskantea.

Ne sećaju se očigledno u Valdebebasu kakve su odluke o dobitniku Zlatne lopte neretko bile, da su se kosile s značajnim delom javnog mnenja i sportske javnosti generalno, da je ovo tip nagrade u kojoj je subjektivni doživljaj uglavnom presudan i da je suštinski teško doneti pogrešan izbor, jer su dva ili tri igrača uvek vrhunska. Koliko zlatnih lopti zajedno imaju Tijeri Anri, Andres Inijesta, Ćavi, Vesli Snajder, Arijen Roben, Frank Riberi, Robert Levandovski zajedno? Nula! Da li su svi oni imali bar jednak (a pojedini i veći) legitimet da u nekoj godini dobiju Zlatnu loptu? Da. Da li je iko od njih pravio rijaliti šou oko osvajanja drugog ili trećeg mesta u trci za najboljeg igrača sveta? Ne.

Svi navedeni u gospodskom maniru prihvatili su odluke da ne budu nagrađeni i nastavili da na terenu budu majstori i da ne osećaju kompleks niže vrednosti zbog nečijeg subjektivnog mišljenja. To se baš sada dešava Vinisijusu. Brazilcu je sujeta narušena do nesnosnih granica za prosečnog čoveka koji je naučen lepom vaspitanju, kulturnom i uljudnom prihvatanju odluka 100 ljudi (u konkretnom slučaju novinara) koji su glasali po svom nahođenju i jednostavnim sabiranjem glasova odlučili da trofej podigne Rodri.

Želi li Vinisijus da postane makar malo poštovaniji u očima pravih sportskih srca (a trenutno se čini da o tome uopšte i ne razmišlja) moraće da počne da uči iz početka. Jeste da ima 24 godine, ali se stvari uvek, bar u nekom procentu moraju ispraviti. Moraće Vinisijus jednostavno rečeno da se prizemlji, a ako on već to ne može uzimajući u obzir svoj mentalni sklop, to će morati da uradi neko drugi, neko iz kluba. A, tu je problem, što je taj klub Real. Najmanje prigodna sredina za čoveka kom je potrebno da dodirne zemlju i oseti se smrtnikom.

Nije ni Kristijano Ronaldo svojevremeno dolazio na ceremenije kada je znao unapred da neće pobediti, ali nije Portugalac van terena pravio cirkus od toga. Vinisijus je samo dodatno ražestio prava sportska srca, kada su isplivale informacije o tome da je danima pred ceremoniju rezervisao druženje sa brojnim zvanicama i to tako što će svakom kupiti skupocene satove. Nekako to ne ide uz igrača koji bi trebalo da postane sportski uzor.

Da se prisetimo nekih slučajeva iz prošlosti i igrača koji su imali bar jednak legitimitet da dobiju Zlatnu loptu kao i tadašnji pobednici, ali su jednostavnio rečeno lične preferencije glasača bile drugačije. Dakle, nešto što bi se svakako pre dalo nazvati krađom, nego ono što se dešavalo tokom jučerašnjeg dana.

TIJERI ANRI (2003)

U godini u kojoj je Juventus osvojio titulu u Seriji A i zaustavljen u finalu Lige šampiona izvođenjem jedanaesteraca protiv Milana, Pavel Nedved je proglašen za najboljeg igrača sveta, nakon što je dao sedam golova u uspešnoj evropskoj odiseji Stare dame. Ali u pogledu ličnih sposobnosti i statističkog doprinosa, verovatno nije bio ni blizu Tijerija Anrija. Francuz je tih dana igrao u Arsenalu, postigao 24 gola i zabeležio 25 asistencija. Do danas je jedini u istoriji engleskog fudbala koji je postigao najmanje 20 golova i asistirao u najmanje 20 golova u jednoj sezoni. Tobdžije su se u šampionskoj trci predale Mančester junajtedu, ali je legendarni napadač uspeo da Arsenalu izbori trofej FA Kupa.

ĆAVI I VESLI SNAJDER (2010)

Kakvu su samo godinu imala dva majstora fudbala. Vesli Snajder je sa Interom osvojio triplu krunu 2010. godine, a s reprezentacijom Holandije stigao do finala Svetskog prvenstva. Igrao je Holanđanin igru života, plesao po terenu, upošljavao Dijega Milita i Samjuela Etoa, spajao ih s golom i dao nemerljiv doprinos u osvajanju Lige Šampiona, Skudeta i Kupa Italije. Iste je godine je dobitnik Zlatne lopte Lionel Mesi imao fantastičan individualni učinak, daleko najbolji, ali se zadržao samo na trofejima na domaćem frontu. Sa Barselonom je eliminisan u polufinalu Lige šampiona, a veliku mrlju na godinu bacio je činjenicom da nije dao nijedan gol na Mundijalu u Južnoj Africi 2010, kada su Albiselesti deklasirani od Nemačke 4:0 u četvrtfinalu. Ćavi je te 2010. bio na vrhuncu svoje blistave karijere i uz Inijestu glavni kreator igre Španije koja je stigla do svetske titule.

ANDRES INIJESTA (2012)

Verovatno da u 21. veku nije viđena takva prefinjenost i količina "filigranštine" jednog igrača u jednoj godini, kao kod Andresa Inijeste 2012. Završio je legendarni igrač kao trećeplasirani, trku za Zlatnu loptu 2012. iza Mesija i Ronalda, ali bi te godine bio jednako legitiman dobitnik. Inijesta je gurao Španiju do osvajanja Evropskog prvenstva u Ukrajini i Poljskoj, kada je Crvena furija na najdominantniji način ikada u jednom finalu porazila Italiju 4:0. Mesi je te godine ubedljivo trijumfovao, jer je imao rekordnu godinu sa 91 golom u svim takmičenjima za klub i reprezentaciju, ali je ostao siromašan trofejima (samo je Kup Kralja osvojio).

FRANK RIBERI I ARIJEN ROBEN (2013)

Jedan od dvojice najboljih Bajernovih igrača (uz golmana Manuela Nojera) mogli su da budu legitimni dobitnici Zlatne lopte 2013. godine. Riberi je završio kao trećeplasirani u poretku, a Robena nije bilo čak ni tu. Ronaldo je tesno pobedio ispred drugoplasiranog Mesija te godine, iako je Real te sezone ostao kratak za trofeje na svim frontovima (Liga šampiona, Primera, Kup). Roben i Riberi su te sezone osvojili Ligu šampiona, Bundesligu i Kup Nemačke, a put do trofeja prvaka Evrope krčili su na vraški težak način, preko Arsenala, Juventusa, Barselone i na kraju Borusije Dortmund. Čini se da bi stvar bila ličnih afiniteta ko od njih, ali da je neko od Bajernovog dvojca morao do Zlatne lopte 2013.

VIRDŽIL VAN DAJK (2019)

Jirgen Klop pretvorio je Liverpul u napadačku mašinu, ali deo koji je nedostajao da se ogromna sposobnost pretoči u osvajanje titula - došao je u odbrani. Van Dajk je postao najbolji štoper Premijer lige čim je prešao među Crvene, a u svojoj prvoj punoj sezoni u klubu, 2018/19, započeo je svih 50 utakmica tima u ligi i Evropi i postigao čak 10 golova. Golovi koji su doprineli da Liverpul osvoji Ligu šampiona, ali ostane i malčice kratak za Mančester Sitijem u Premijer ligi. Zahvaljujući svemu ovome, često je smatran zaslužnijim da osvoji Zlatnu loptu od Lionela Mesija, koji je te godine s Barselonom izgubio od Liverpula 4:0, u čuvenom revanšu polufinala Lige šampiona, a onda i sa Argentinom od Brazila u polufinalu Kopa Amerike.

ROBERT LEVANDOVSKI (2020. I 2021)

Epidemija korone izazvala je otkazivanje dodele Zlatne lopte 2020. u sezoni u kojoj je Levandovski dao 55 golova u svim takmičenjima i bio glavna snaga u Bajernom osvajanju Lige šampiona. Kada nije dobio nagradu koja bi mu pripala, Poljak se nije durio, nego je odlučio da govori na terenu i eksplodirao je još više, sa 62 gola, uključujući 41 u Bundesligi, čime je oborio 49-godišnji rekord Gerda Milera. Naravno, Bajern je te sezone osvojio prvenstvo Nemačke, lokalni Superkup i Superkup Evrope. Ipak, na ceremoniji dodele Zlatne lopte, Levandovski nije izašao na scenu, već je morao da gleda kako mu osvajač Kopa Amerike, Argentinac po imenu Leo Mesi, u svom pobedničkom govoru kaže: „Svi znaju i saglasni su da si ti bio pobednik prošle godine. Po mom mišljenju, Frans fudbal bi trebalo da ti dodeli Zlatnu loptu.