Ubljani sa 'fenjerom' na Banovom brdu, Doderović veruje u kraj posta
Vreme čitanja: 2min | pet. 20.09.24. | 16:40
Iskusni defanzivac smatra da Jedinstvo može do bodova protiv Čukaričkog
/Od dopisnika Mozzart Sporta iz Uba/
Da imaju bodova koliko su angažovali novih igrača, tokom ovog leta, fudbaleri Jedinstva iz Uba danas bi verovatno bili u krugu timova koji, ne da ne bi brinuli o statusu superligaša, već bi ozbiljno istakli kandidaturu za visok plasman. Ali, sve to pada u vodu, pošto klub iz srca Tamnave ima samo jedan osvojeni bod i to onaj na gostovanju Tekstilcu (1:1). Pre i posle toga, crveno-beli su beležili samo poraze.
Izabrane vesti
Formu će probati da podignu protiv Čukaričkig, a da li je i koliko Banovo brdo mesto gde sastav trenera Miloša Obradovića, može da potraži bodove, teško je odgonetnuti. Narednih 90 minuta pokazaće da li su Ubljani kadri da konačno naprave brejk.
"Nema potrebe da ističem koliko nam je potrebna ta jedna pobeda", kaže Nemanja Doderović, iskusni defanzivac i dolaskom Uroša Matića, zamenik kapitena.
Svaka naredna utakmica je moranje, a baš to čini se, stavlja dodatni teret na pleća igrača Jedinstva.
"Iskren da budem, to se ne oseća ni na treningu ni van njega. Prosto, ma koliko to sada delovalo čudno,atmosfera u ekipi je odlina. Posebno se to osetilo posle dolaska Uroša Matića i Darka Jevtića. Dišemo jednim plućima, želimo da što pre izađemo iz ove agonije i da napokon krenemo u osvajanje bodova".
Krediti su odavno potrošeni...
"Znamo, svesni smo... Ali, nećemo da se predajemo. Nećemo tako da razmišljamo. Hoćemo da učinimo sve da sliku popravimo. I na Banovom bvrdu, zašto da ne".
Brđani su neugodan rival, posebno kada igraju pred svojom publikom.
"Imaju i odličan tim. Njihov navalni red je nešto na šta moramo da obratimo posebnu pažnju. Onda nam ostaje da mi budemo ti koji će da zadaju udarac i samo ako ispoštjemo sve što se dogovorimo pre utakmice, možemo da se nadamo rezltatskom uspehu", jasan je Nemanja Doderović, u prethodnoj sezoni uz Karikarija, Zubaira i Pivaša najzapaženiji u crveno-belom dresu.
PIŠE: Miloje Radičević