Osuđenik na čelu Saveza: Španski fudbal dobio novog predsednika

/Od dopisnika iz Madrida/

Samo nekoliko dana nakon što je Španiji potvrđeno da će biti glavni domaćin Mundijala 2030. godine, izabran je i novi predsednik Fudbalskog saveza. Ubedljivo je pobedio Rafael Lousan, dosadašnji prvi čovek saveza Galisije, ispred valensijskog predstavnika, Salvadora Gomara.

„Fudbal je rekao svoje“, izjavio je ponosni Lousan čiji će naredni mandat pokriti Svetsko prvenstvo 2026, Evropsko 2028. i kako ne, veliki deo organizacije i samog Mundijala.

Već skoro godinu i po dana, španski fudbal je obezglavljen,i moglo bi se reći da je ovo lepa vest. I bila bi, da novoizabrani predsednik nije već osuđen za zloupotrebu službenog položaja i da ga od konačne zabrane da vrši bilo kakvu javnu dužnost deli samo žalba koju je uputio Vrhovnom sudu i čije će se rešenje znati početkom februara.

Bila bi lepa vest i da se ne radi o četvrtom uzastopnom čelniku saveza koji ima problema sa pravdom. S tim da je za razliku od prethodnih koji su (bar za sada) samo okrivljeni, Lousan – osuđen. Izgleda da svaki predsednik u najmanju ruku oponaša, ako već ne uspeva da prevaziđe svoje prethodnike. A sada, kada je postalo očigledno da je preko potrebno oprati obraz vrhovnog organa španskog fudbala, kao što piše El Pais, „činjenica da nije mogao da se pronađe kandidat bez krivičnog dosijea, govori sama za sebe“.

Rafael Lousan je prvo bio političar, u gradu Pontevedri, i za ovaj period se vezuje krivično delo za koje je osuđen. Nimalo slučajno, radnje su bile vezane upravo za fudbal, tačnije radilo se o subvenciji za renoviranje stadiona Moranja – koji je već godinu pre toga bio potpuno renoviran. Bio je osuđen i za prevaru, ta je presuda poništena, a ubeđen je da će biti poništena i ova druga. U protivnom se strahuje da već ima plan B, tj. da izmeni statut saveza da bi, bez obzira na konačnu presudu, ipak mogao da vrši funkciju predsednika.

Jer, podsetimo, Fudbalski savez Španije spada u institucije koje, bez obzira na to što predstavljaju državu, nisu javne. U vreme afere sa Rubijalesom pokazalo se da je izuzetno teško intervenisati da bi se njegovi korumpirani predsednici, osumnjičeni i okrivljeni u raznim vrstama sudskih postupaka razrešili dužnosti, pa se to rešavalo isključivo intervencijom suda – a nekada ni tako.

Anhel Viljar je izveden sa lisicama na rukama i smešten direktno u pritvor. Ali je čak i u pritvoru nameravao da ostane na dužnosti, dok ga nisu uklonile FIFA i UEFA. Rubijalesa je nakon odbijanja da se povuče, smakla FIFA. Njegovom zameniku, Pedru Roći, okrivljenom u istom slučaju, sud je zabranio da bude kandidat na ovim izborima. Potom je pronađen sledeći idealni kandidat – Roćin zamenik, Lousan.

Da bi sve bilo još zanimljivije, novoizabrani predsednik je u intervjuu povodom Interkontinentalnog kupa u Dohi izrazio svoje apsolutno divljenje - Florentinu Peresu.

„Poznajem ga jako dugo, izuzetno ga cenim i stojim mu u potpunosti na raspolaganju“, izjavio je Rafa Lousan televiziji Telemadrid, dodajući: „Svi mi navijači Reala smo vrlo zadovoljni njegovim upravljanjem“.

Nema ništa loše u tome da čovek navija, reklo bi se. Osim što od Fudbalskog saveza, podsećamo, zavise, na primer, Tehnička sudijska komisija i Disciplinska komisija.

Podržao ga je i svemoćni predsednik La Lige, Havijer Tebas, koji ovih dana likuje zbog presude piratskoj stranici Roha Direkta koja će morati da obešteti kuću Mediapro za 31.500.000 evra, i otvoreno preti da će dohakati i Guglu. U vreme Rubijalesovog mandata, savez i liga su ratovali. Sada će bar prema preliminarnim kontaktima vladati mir i blagostanje, koje u suštini znači da više ne postoji niko ko bi mogao da ukaže na nepravilnosti.

Brine ih jedino – španska vlada.

„Brine me u svakom pogledu, posebno da će iskoristiti teoretski nezavisne institucije da bi izmenila demokratsku odluku skupštine“, izjavio je upravo prijatelj Tebas. Pod teoretski nezavisnim institucijama se podrazumevaju Visoki savet za sport i Tribunal za sportsku arbitražu. Isti oni koji nisu uspeli da uklone ni Rubijalesa – mnogo bližeg vladajućoj partiji – kada je počeo da smeta.

Visoki savet sporta može da nadzire Fudbalski savez, ali ne i da interveniše. Sada obećava da će proveriti da li su ispunjene odredbe statuta samog saveza koje ne dozvoljavaju vršenje dužnosti osobama kojima je zabranjeno obavljanje javnih funkcija. Ali očigledno je da dok se ne izjasni Vrhovni sud u februaru, teško da će se uraditi išta praktično. Do tada, ta ista skupština koja je izabrala Lousana, može da izmeni i sve odredbe koje bi sprečile njegov neometan mandat.

Lousanov odgovor na sve je „90-43“ – što je bio omer glasova pri njegovom izboru i koji mu, smatra, daje svu potrebnu legitimnost. Pobeda je jedna od najubedljivijih otkada postoje izbori. I premda je početkom godine usvojena ministarska uredba na osnovu koje biračka skupština ima više predstavnika trenera, igrača, sudija i klubova, ni to nije ništa promenilo. Izborni sistem još uvek daje prednost internim kandidatima, a regionalni savezi ljubomorno čuvaju endogamiju koja im donosi nebrojene privilegije.

Tako će, bar za sada, Lousan moći da bude prvi čovek španskog fudbala, i da raspoređuje budžet od nekih 400.000.000. Kaže da mu je namera da donese mir, nakon dužeg nespokojnog razdoblja (u kojem su španska muška i ženska reprezentacija, inače, osvojile sve što se osvojiti može). Dodaje i da je Đani Infantino veoma zadovoljan stabilnošću koja nastupa od sada. I poziva se na to da niko ne sumnja da je njegova ekipa bez napravila transformaciju fudbala u Galisiji. Tričavih 90.000 proneverenih evra nisu ništa. A u suštini i nisu, u odnosu na milionske ugovore koje će tek moći da sklapa.