U zemlji milijardera budi onaj običan klub koji ne troši mnogo i nervira ih

Fudbal nije zauzimao bitno mesto u istoriji tog regiona do početka 90-ih. Tada je Al Tavun kao drugoligaš došao do finala Kupa kralja, a koju godinu kasnije se plasirao i u prvu ligu. Nije se dugo zadržao i tek 2010. je postao stabilan prvoligaš, da bi 2015. napravio iznenađenje plasmanom u Ligu šampiona Azije. Od tada je Al Tavun stalno tu da vreba iz prikrajka i pokuša da promrsi konce favoritima kao kada je bio treći na kraju sezone 2018/19, opet došao do Lige šampiona i osvojio Kup kralja sa Tavambom kao udarnom iglom.

Ali, generalno se od Al Tavuna ne očekuju visoki plasmani. Posebno ne od leta 2023. kada su krenula velika ulaganja i kada su svi očekivali da “velika četvorka” bude dominantna, da napravi veliku razliku u odnosu na Al Itifak i Al Šabab, a oni još veću u odnosu na ostatak lige.

Al Tavun je tada dokazao Krojfovu teoriju da “džak novca nikad nije postigao gol”.  Tu prvu, istorijsku sezonu otkako je krenulo veliko trošenje, Al Tavun je završio na četvrtom mestu!

Ispred Al Itihada sa Benzemom, Kanteom, Fabinjom, Hamdalom… Bilo je to veliko iznenađenje jer Al Tavun nije pripadao rangu bogatih klubova. Najskuplje pojačanje do tada mu je bio dolazak Leandrea Tavambe iz Partizana za 1.400.000 evra. Tog leta 2023. je potrošio 13.000.000 evra (od čega skoro polovinu na pomeutog Beroua), ali to je bilo ništa u poređenju sa Al Hilalom (376.000.000 evra), Al Ahlijem (183.000.000 evra), Al Nasrom (164.000.000) ili Al Itihadom (126.000.000). Drastično više su potrošili i pomenuti Al Itifak i Al Šabab.

I to što je potrošio, Al Tavun je zaradio tog leta jer je od prodaja igrača inaksirao 16.530.000 evra. Bio je jedini klub koji je prelazni rok završio u plusu. Sedam saudijskih prvoligaša nije tog leta zaradilo ni evro od prodaje igrača, a samo su dva kluba uz Al Tavun inaksirala preko 10.000.000 evra od izlaznih transfera. I potrošili tri puta više. Toliko je bilo teško zaraditi neki novac od prodaja u Saudijskoj Arabniji.

Osim pomenutog Beroua, Al Tavun je tog leta doveo nekoliko osrednjih Brazilaca za sitne pare poput Kastra iz japanske Nagoje, Girota iz Nanta ili Flavija iz Trabzona. Zato je njihovo četvrto mesto bio fudbalska senzacija.

Rodžer Martinez (AFP)

I kao svaka senzacija, nije mogla da se ponovi. Uprkos iznenađujuće dobroj sezoni, Al Tavun sledećeg leta nije kupio nijednog igrača, ali jeste kao slobodne igrače doveo neka pomalo poznata imena poput nemačkog vezsite Abdelhamida Sabirija iz Fiorentne, argentinskog napadača Rodžera Martineza iz Rasinga ili marokanskog štopera Fajsala Fažra koji je već bio u Saudijskoj ligi. I tog leta je Al Tavun zaradio od prodaja igrača oko 8.000.000 evra.

Zamislite: Saudijski fudbalski klub koji zarađuje?!

I to tako što stvara domaće fudbalere koje potom kupuju bogatiji klubovi jer ne mogu da naprave dobrog domaćeg igrača čak ni za pravilo po kojem među 11 startera moraju da budu samo trojica Saudijaca. Al Tavun je tako prošlog leta prodao Sada Al Nasera u Al Nasr za skoro 10.000.000 evra i treću godinu zaredom je završio prelazni rok u plusu?!

Nastavili su da dovode strance, ali jeftine i manje poznate. Na pozajmicu iz Bornmuta je došao nikad  potvrđeni francuski talenat Roman Fevr, iz Lansa je stigao iskusni vezista Anđelo Fulđini, a iz Ekvadora talentovani napadač Karlos Zambrano. Sveukupno je u pojačanja uloženo 2.000.000 prošlog leta. Otkako je krenula saudijska fudbalska ekspanzija, Al Tavun je u kupovine fudbalera uloćio 15.000.000, a od prodaja zaradio 35.000.000.

Rezultat je da se Al Tavun nakon večerašnje pobede Al Najmom (1:0) nalazi na drugom mestu na tabeli saudijskog šampionata. Sa samo dva boda manje od Ronaldovog Al Nasra i dva boda više od moćnog Al Hilala. Doduše, i uz utakmicu više. Ali, opet… Al Ahliju beži devet bodova, a šampionu Al Itihadu čak 11. To su višestruko skuplji i jači timovi. Iza su i klubovi poput Al Kadisije koja je u poslednje dve godine potoršila preko 200.000.000 evra ili najnovijeg projekta Neoma koji je letos platio preko 100.000.000 evra za za pojačanja poput Benrame, Marsijala, Zezea, Mašimijana…

Ali, Al Tavun ima nešto što ga čini malim-velikim timom. Uspeh dobija na značaju ako se zna da je prva zvezda Musa Berou posle nekoliko utakmica na početku sezone pokidao ligamente kolena i otišao na višemesečnu pauzu. U njegovom odsustvu mreže tresu iskusni Kolumbijac Rodžer Martinez i neki domaći igrači. Nedavno se povredio i letnje pojačanje Fulđini, dok je Fevr razočarao i ove zime će ga verovatno vratiti Bornmutu i pre isteka pozajmice. Ime ne znači ništa u Al Tavunu i zato takvi razmaženi kao Fevr ne prolaze.

Skoro je trećina sezone u saudijskom šampionatu i Al Tavun opet preti da poremeti tamošnu hijerariju. Teško je očekivat da će da izdrže u ovom ritmu do kraja, ali plasman među tri najbolja bi bio ogroman uspeh za klub u vlasništvu Ministartsva sporta. I potvrda da čak ni u saudijskom fudbalu novac nije najbitniji.

Pa, eto, za one koji ‘hejtuju’ saudijsku fudbalsku priču zbog velikog novca koji se obrće, postoje i ovakve obične fudbalske priče koje nerviraju velike i bogate, pobeđuju ih, kvare im planove i još zarađuju na njima.