Dosije Bađo: Šta se nalazilo u planu od 900 stranica koji je završio u kanti za smeće?

Na tim stranicama kao ključna tačka isticana je potreba za ”adekvatnim sportskim strukturama, oko stotinu fudbalskih centara“. Sledeće, prikupljanje podataka, praćenje na lokalnom nivou, obuka instruktora koji bi imali fakultetsku diplomu, profesionalnu karijeru i dobre pedagoške osobine. Takođe i stvaranje stalne istraživačke grupe (državni istraživači i univerzitetski stažisti) koji bi bili u stalnom kontaktu sa trenerima na terenu. Već tada je Bađo shvatio kako se (nagore) menja način treniranja najmlađih – što i danas mnogi ističu – uz preterani fokus na taktiku umesto na tehniku. Bivši as insistirao je na stalnom kontaktu sa loptom. Svi mladi trebalo je da prolaze kroz ”različite testove, fizičke i tehničke, jer su isključivo fizički testovi potpuno odvojeni od igre“. Sve se moglo sažeti u nekoliko reči – prepoznavanje i razvoj talenta.

I tu se vidi koliko je Bađo bio ispred svog vremena. A ipak, taj projekat je ostao mrtvo slovo na papiru.

Muka na meču sa Slovačkom na Mundijalu 2010. godine (©Reuters)

Bađova misija bila je da vrati centralnu ulogu tehničkoj, ali i moralnoj edukaciji mladih fudbalera, kako bi se došlo do novog sistema skautinga na terenu i reorganizacije omladinskih škola. Uloga tehničkog sektora trebalo je da obuhvati detaljan nadzor cele teritorije, podeljene u 100 distrikta, sa po tri savezna trenera u svakom. Cilj je bio ”pregledati 50.000 utakmica godišnje, svakodnevno sarađivati sa omladinskim sektorima i zatim stvoriti veliku multimedijalnu bazu podataka: vežbe, testovi i snimljene i katalogizovane utakmice“. Ni od toga nije bilo ništa.

U to vreme, odnosno od 4. avgusta 2010, nakon neuspeha na Mundijalu u Južnoj Africi, Bađo je bio imenovan za predsednika Tehničkog sektora FIGC kako bi pomogao u obnovi koja je bila preko potrebna.
”U decembru prošle godine predali smo Savezu projekat na kojem sam radio, odnosno obuku trenera. Na osnovu mog iskustva u fudbalu shvatio sam da lanac koji ide od vrha do rada sa mladima ne može bez modernizacije tehničkog sektora. Ali prošlo je deset meseci i još čekam odgovor. Ne krijem da sam pomalo razočaran. Sredstva su bila obezbeđena, ali do sada je realizovana samo jedna inicijativa u Toskani, besplatna i veoma uspešna, u kojoj su učestvovali klubovi poput Pize i Pontedere. Posle toga, ništa. Politički veto? Ne znam, ne želim da ulazim u to. Ovoga puta klubovi nemaju nikakve veze s tim”, rekao je tada Bađo, da bi posle svoje ostavke rekao sledeće:
”Pokušao sam da obavljam ulogu koja mi je poverena, ali mi to nije omogućeno i više nisam spreman da nastavim. Radio sam na tome da se obrazovanje promeni iz temelja, da se stvaraju dobri fudbaleri i dobri ljudi. Predstavio sam svoj projekat u decembru 2011, 900 stranica, i ostao je mrtvo slovo na papiru. Ne volim da sedim u foteljama, već da radim, pa sam s tugom odlučio da odem”.

Kada su ga pitali da li je to konačan oproštaj, odgovorio je:
“Volim fudbal i svoju zemlju. Spreman sam za svaku inicijativu za dobrobit sporta”.

Ko zna, možda analiza od 900 stranica jednog dana ponovo postane aktuelna...