U Pazaru vatreno u svakom pogledu: Trener Dobrašinović ne želi da bude "problem"

/Od dopisnika Mozzart Sporta iz Novog Pazara/

Duboko smo podeljeno društvo, sa izraženim razlikama po bezbroj osnova. I kad god se negde okupi nešto više ljudi, to je mnogo teško sakriti. Sportski objekti, u ovom slučaju stadioni, mesto su gde se sve lepo oslika, makar oni stadioni na koje neko dođe da gleda fudbal. A u Novom Pazaru je protiv Vojvodine, u 11. kolu Mozzart Bet Superlige, bilo oko 5.500 ljudi.

Bilo je i više kad je dolazio Napredak, svih 7.000. Sjajna stvar za fudbal u Srbiji. Toliko ljudi, a ne igraju ni Crvena zvezda, ni Partizan. Sve je proteklo u najboljem redu, atmosfera kao na karnevalu. Masa u delirijumu zbog pobede, zbog dolaska omiljenog sugrađanina Adema Ljajića. Potpuno drugačija slika od one koju smo videli tokom prve oktobarske subote.

Ovako, velika pobeda Novog Pazara nad Vojvodinom (3:1), prva nad Novosađanima posle tri godine, nije dobila dimenziju kakvu zaslužuje. Zasenile su je nemile scene začinjene prekidom u trajanju od 54 minuta i pražnjenjem severne tribine. Kraj Jošanice i Raške strepe od novih sankcija Disciplinske komisije Fudbalskog saveza Srbije.

Fudbal u drugom planu: Novi Pazar posle 54 minuta prekida nastavio agoniju Vojvodine na gostovanjima

Napetost na početku sa kulminacijom u desetom minutu, kada je sudija Srđan Jovanović povukao aktere duela u svlačionicu, potom mirna atmosfera tokom dve trećine utakmice, pa opet nervoza na tribinama u finišu začinjena obostranim parolama. Na kraju i malo zajedničke pesme i slavlja u domaćem taboru. 

Što se utakmice tiče, viđeno je odlično drugo poluvreme ukrašeno sa četiri gola. Pazar je zasluženo slavio na krilima strelaca Rafaela Flora, Nikole Karaklajića i Adetunđija Rasaka Adešine, kao i majstora Adema Ljajića i Sejdube Sume, kojem je i nekoliko minuta na terenu bilo dovoljno da pokaže klasu.

Trener Plavih Siniša Dobrašinović komentarisao je samo sportsku stranu vojevanja sa timom iz Novog Sada, grada u kojem inače živi kad nije na Kipru.

"Vrhunska oba poluvremena. Da bi dobili jednu veliku ekipu kakva je Vojvodina, potrebno je da odigrate na izuzetno visokom nivou. Spremali smo se tokom sedmice za jakog rivala, koji je od dolaska trenera Ranka Popovića podigao nivo i sigurno će da pronađe svoj put. Moji momci su bili svesni važnosti meča, a napravio se takav pritisak kao da je u pitanju odlučujućih 90 minuta, ka da je finale Svetskog prvenstva", kaže Dobrašinović.

Sustigle su emocije čoveka snažnog karaktera, koji, nesvojstveno velikom broju njegovih kolega, uvek govori to što misli. Smatra da euforija nije saveznik kolektivu čiji je šef struke.

"U svakoj izjavi pokušavam da spustim euforiju, da imam širu sliku i sagledam okolnosti u kojima radimo ja i moji fudbaleri. Od prvog, drugog, trećeg, četvrtog kola, petog kola, dolaze novi igrači, nespremni. Valjda je jasno svima da je potrebno najpre da se spreme, pa da se onda od njih traži kvalitet. U takvoj situaciji, želja nije dovoljna. Treba vremena za sve. Pokušavam samo da budem realan".

Nije se tu zaustavio rođeni Beranac.

"Ako navijači i klupski rukovodioci misle da sam ja najveći problem, moraju da znaju da je upravo suprotno. Ja sam najmanji problem. Sa mnom problema uopšte nema, mogu odmah da odem. Nije kod mene porasla hrabrost jer smo dobili Vojvodinu, hteo sam ovo u svakom slučaju da kažem. Ako oni misle da neko drugi može da 'hendluje' stvari na ovaj način, bolje i kvalitetnije, onda nemamo o čemu drugom da pričamo. Ja sam za svaki dogovor", stavlja tačku Siniša Dobrašinović.

Suma sumarum, bila je to vrela subotnja noć u Novom Pazaru. U svakom pogledu. Možda je dobro što ide prvenstvena pauza, da se strasti malo smire. Jutro je uvek pametnije od večeri.