U dugovima do guše, ali koga briga - samo nek' je zvučnih imena: Turci u manjem minusu jedino od Engleza i Saudijaca

Englezi k‘o Englezi, ne umeju da povuku ručnu. Saudijci su se s druge strane početkom leta pojavili pravo niotkuda mada smo se vremenom (ako ima onih što nisu – moraće) navikli i prihvatili da će u godinama što dolaze njihovo prisustvo na fudbalskoj pijaci biti svakodnevnica. Svi ostali su uglavnom bili mirni u proteklom prelaznom roku. Svi osim – Turaka.

Navikli smo da je već godinama tamo živo, da đavo gotovo da nikada ne spava, ali utisak je da je ovog leta bio posebno aktivan. Nisu se u Turskoj rasipali novcem kao u Saudijskoj Arabiji ili Engleskoj, daleko od toga, ali čini se da nije prošla nedelja da tamošnji klubovi, pre svih velika trojka Galatasaraj, Fenerbahče i Bešiktaš, nisu predstavili neko zvučno pojačanje.

Opet, ništa čudno za Turke, samo što bi ti isti Turci odavno trebalo da su švorc. Da nemaju prebijene pare u kasama. Ovog leta poslovali su u minusu, prošlog takođe, onog tamo isto. U poslednje dve godine čist gubitak tamošnjih klubova na pijaci iznosi nešto više od 100.000.000 evra. Veći (mnogo veći!) minus u istom periodu zabeležili su jedino Englezi i… Pa, Saudijci. Nije mnogo prošlo otkako je turski fudbal bio pred krahom, kada su velika trojka i sa njima Trabzon zbirno imali dug od oko 1.700.000.000 evra! Bilo je pitanje vremena kada će balon pući!

"Turski klubovi više nisu finansijski održivi", rekao je pre četiri godine tadašnji predsednik Turske federacije Jildirim Demiroren.

Ne treba zaboraviti da je ubrzo došao korona virus, da je početkom 2023. zemlju razorio i snažan zemljotres što je dodatno uticalo na ekonomiju u celokupnoj državi. Delovalo je da će klubovi morati da povuku ručnu, inače… I jesu, koliko-toliko su ozbiljno shvatili situaciju, mada su i morali, jer je i finansijski fer-plej pokucao na vrata. Stoga su morali da skrešu budžete, da se reše velikih imena i okrenu se mlađim fudbalerima, koji bi im kasnije doneli profit. Okrenuli su se zdravijem načinu poslovanja. Ali džaba, nije potrajalo, kao što ni ideja dugogodišnjeg gurmana da se naprasno okrene avokadu i ajsberg salati najčešće ne zaživi. Turci baaaaš vole strance. Domaći fudbaleri im nisu preterano zanimljivi.

Bolje od svega to potvrđuje detalj iz 2015. godine. Uprkos tome što je u prethodnoj sezoni postao šampion, Galatasaraj, čiju su osnovu činili mahom domaći igrači, mučio se da proda sezonske ulaznice, dok su u Feneru planule pošto je klub tog leta iz Mančester junajteda doveo Robina Van Persija i Nanija.

"Većina navijača veruje da je aerodrom mesto na kojem se osvaja titula", komentariše Ismail Sajan, ekspert za fudbalske finansije u Turskoj u razgovoru za Atletik.

I zato ne treba da čudi što je u Turskoj, uz epicentar na Bosforu, ovog leta opet bilo živo na aerodromima! Najveći klubovi utkrivali su se za potpise fudbalera najjačih evropskih liga i otimali ih jedni drugima ispred noseva. Fenerbahče je Galatasaraju ukrao Freda, Bešiktašu Dušana Tadića, ali ni Galata nije ostala dužna, te je ispred Fenera pokupila Vilfreda Zahu. Transfer ovog poslenjeg privukao je posebnu pažnju pošto su iz Galatasaraja obelodanili da će Zaha u Istanbulu godišnje zarađivati 4.500.000 evra neto, samo da bi se brže-bolje javio predsednik Fenera Ali Koč i poručio gradskom rivalu kako laže, jer je navodno on Zahi ponudio dupli više novca i ovaj ih je opet odbio.

"Brojke koje su objavili su 100 posto netačne", izjavio je Koč.

Aruka imala dogovor sa Zvezdom, on želeo samo u Tursku: Opoku nakon disciplinskih mera završio u Bašakšehiru

Kako bilo, Galatasaraj je odneo, rekli bismo, možda i najveću pobedu ovog leta među turskim klubovima time što je doveo reprezentativca Obale Slonovače za kojeg su se godinama unazad interesovali najveći premijerligaški klubovi, a sa njim i još osmoricu fudbalera iz pet najjačih evropskih liga! Iz Totenhema Dejvinsona Sančeza (9.500.000 evra) i Tangija Endombelea (pozajmica), iz Lajpciga levog bega Anhelinja, iz Čelsija Hakima Ziješa (pozajmica), u Sasuolu i Brentfordu pazario dvojicu turskih reprezentativaca Kana Ajhana (2.800.000) i Halila Dervišoglua (500.00), od Pari Sen Žermena otkupio Maura Ikardija (10.000.000)… Pride je napadačke opcije proširio dovođenjem prekaljenog Sedrika Bakambua (700.000) i brzonogog Tetea u čijem je slučaju iskoristio trenutnu situaciju u Ukrajini i doveo ga bez obeštećenja iz Šahtjora te odlazak Nikola Zaniola posle svega šest meseci ne bi trebalo da se oseti… Kada na to dodamo još Drisa Mertensa, Lukasa Toreiru, Seržija Oliveiru, Sašu Boija, Kerema Akturkoglua, Viktora Nelsona, Fernanda Musleru, koji su od ranije u klubu, Galata i te kako ima osnova da veruje kako može da pomrsi račune Mančester junajtedu i Bajernu u Ligi šampiona, odnosno da odbrani titulu u domaćem prvenstvu.

Titulu koje već neko vreme pokušava da se dokopa Fenerbahče. Otkako se vratio na mesto predsednika pre pet godina, Ali Koč nije doneo nijedan trofej popularnim Žutim kanarincima, čak ni u Kupu Turske. O titulu da ne govorimo, na nju Fener čeka još od 2014. godine… I zato je Koč, čija porodica slovi za jednu od najbogatijih u zemlji, odlučio da ovog leta odreši kesu i na pojačanja potroši blizu 57.000.000 evra, više nego što je klub u bilo kojem prethodnom prelaznom roku od osnivanja!

To doduše nije garancija da će na kraju i uspeti da skine krunu Galati, jer se od poslednjih deset sezona samo u dve desilo da tim koji potroši najviše novca na pojačanja na kraju i osvoji titulu. A Fener je ovog leta potrošio ubedljivo najviše, mada je ruku na srce zabeležio i najmanji minus, s obzirom na to da je praktično čitav prelazni rok finansirao prodajama. Najveći deo prodajom novog bisera turskog fudbala Arde Gulera u Real, čiji je transfer doneo 20.000.000 evra, Atila Salaj je u kasu doneo još 12.000.000, Bruma 6.500.000. Dijego Rosi i Altaj Bajindir po 5.000.0000. Ipak, bez ikakve sumnje najveći gubitak za Fener predstavlja odlazak Enera Valensije, strelca 29 prvenstvenih golova u prošloj sezoni, i to bez obeštećenja!

No, Fener je i najveća pojačanja dovodio za džabe, i tu pre svega mislimo na Dušana Tadića i Edina Džeka – pa i Rajana Kenta - koji bi trebalo da odmeni Valensiju u špicu napada. Tadića je prema navodima iz Holandije po dogovorenom rastanku sa Ajaksom kontaktiralo oko 30 klubova, što iz Saudijske Arabije, što iz najjačih evropskih liga, ali se odlučio za selidbu u Istanbul, baš kao i Dominik Livaković, koji je posle odličnih partija na Mundijalu imao pozive iz Italije i Španije. Na kraju takođe – Istanbul. Odluku da se vrati u najveći grad Turske doneo je Džengiz Under (igrao ranije za Bašakšehir) na čiji je dolazak Fener uložio više od četvrtine potrošenog novca (15.000.000 evra), dok su Sebastijan Šimanski (Dinamo Moskva) i Fred (Mančester junajted) kasu olakšali za još po desetak miliona. Ne treba zanemariti ni Rodriga Bekaa, plaćenog Udinezeu nešto više od 8.000.000, koji je godinama unazad poput utvare plašio napadače po Seriji A, a koji bi trebalo da zaigra u tandemu sa Aleksanderom Đikuom, još jednim “besplatnim“ pojačanjem i doskorašnjom metom Sevilje, Fulama, Hofenhajma…

Bešiktaš je kao i obično potrošio najmanje od tri najveća kluba, svega 17.000.000 evra i samim tim se najslabije pojačao od sva tri istanbulska giganta. Najzvučnija pojačanja dovodio je bez obeštećenja. Aleksa Okslejda Čembrlejna iz Liverpula, Anta Rebića iz Milana, Erika Baija iz Mančester junajteda… Ovaj poslednji trebalo bi da odmeni Romana Saisa, jedinog fudbalera koji je ovog leta u kasu doneo novac svojim odlaskom u Saudijsku Arabiju. Dugogodišnji član Lestera Danijel Amarti takođe je došao za džabe, kao i Gokan Inler iz Adane Demir, koji ni u 40. godini ne planira da završava karijeru, mada pitanje je koliko može da ponudi u ovom trenutku.

Dalje, Bešiktaš je iskoristio to što Galata posle vrlo solidne sezone nije otkupila Milota Rašicu i doveo ga iz Noriča za nešto više od 5.000.000, malo manje platio je i moskovskom CSKA za ofanzivnog vezistu Bahtjora Zajnudinova, dok je iz Vest Hema za 2.000.000 stigao Artur Masuaku, levi bek sa ogromnim iskustvom igranja u Premijer ligi. Najbolji primer toga koliko su turski, a pre svih istanbulski klubovi finansijski moćniji od dobrog dela uslovno rečeno manjih klubova liga petica je Žan Onana, koji je odlučio žrtvovao Ligu šampiona sa Lansom zarad turske Superlige sa Bešiktašom… Tek da napomenemo da je ekipu posle 10 godina napustio snažni vezista Atiba Hačinson, mada ni prošle sezone nije imao značajnu ulogu u timu.

Četvrtoplasirani tim iz prošle sezone Adana Demir i ovog leta je nastavila tradiciju dovođenja zvučnih, ali i istrošenih imena. Tako bismo najbolje opisali Nanija. Prekaljeno portugalsko krilo u Adanu Demir stiglo je posle neuspešne epizode u Melburnu, kojoj je prethodila isto tako neuspešna epizoda u Veneciji… Embaje Nijang takođe ne blista već neko vreme, karijera mu je odavno u padu, a isto se može reći i za Marija Balotelija, povratnika u redove turskog kluba. Kontroverzni Italijan se u klub vratio posle turbulente godine u švajcarskom Sionu sa kojim je poslednjeg dana prelaznog roka raskinuo ugovor i pridružio se novom-starom klubu. Ipak, najveću atrakciju, ali i najveći rizik predstavlja postavljanje Patrika Klajverta na mesto trenera, budući da proslavljeni holandski fudbaler gotovo da nema samostalnog trenerskog iskustva. Ne zaboravimo da je od Adane Demir Crvena zvezda kupila Šerifa Endiajea za 4.000.000 evra, što je bio jedan od tek dva izlazna transfera koji su klubu doneli novac. Drugi je Henri Onjekuru, kojeg je turski klub otkupio od Olimpijakosa za 3.500.000 evra i ekspresno prodao Al Fajhi za gotovo identičnu sumu.

Bašakšehir se najbolje pojačao u napadu pošto ga je napustio Stefano Okaka Čuka. Kšištof Pjontek je posle ispadanja u Cvajtu sa Hertom stigao bez obeštećenja, a poslednjeg dana prelaznog roka konkurenciju u navali zaoštrio je Emanuel Denis, momak sa preko 50 nastupa u Premijer ligi za kojeg je Notingem Forest pre godinu dana izdvojio 15.000.000 evra. Loptama bi trebalo da ih hrani Dimitrios Pelkas, njega je istanbulski klub uzeo gradskom rivalu Feneru za džabe, a od zanimljivijih imena istakli bismo još Žeroma Opokua, štopera Aruke kojeg je ovog leta htela i Crvena zvezda. Ekipu je posle samo godinu dana napustio i Lukas Bilja, dok je Adnanu Januzaju istekla šestomesečna pozajmica.

U Trabzonu je najzvučnije ime bez ikakve sumnje Nikola Pepe, drugo najskuplje pojačanje u istoriji Arsenala, ali i najveći promašaj londonskog kluba. Ugovor sa Tobdžijama krilni fudbaler je ovog leta konačno raskinuo i kao slobodan igrač stigao na obalu Crnog mora, a pre njega sa Ostrva, obojica iz Sautemptona, pristigli su Mislav Oršić i Pol Onuaču. Uz Oršića, Trabzon je angažovao još dvojicu hrvatski fudbalera, Tonija Teklića i Filipa Benkovića. Batista Mendi plaćen je najviše, 4.400.000 evra, ali bi mogao i da donese najviše, jer osim što ima 23 godine, doskorašnji vezista Anžea bio je jedna od alternativa Notingem Forestu u slučaju da engleski klub ne uspe da dovede Ibrahimu Sangarea. Dakle, reklo bi se da ima potencijal. Marku Bartri se Crno more izgleda nije dopalo, posle samo godinu dana se vratio u Betis, a od značajnijih gubitaka valja istaći prelazak Đaninija u UAE.

Karagumruk je prethodnih godina bio “utočište“ italijanskih fudbalera, a to se neće menjati ni u aktuelnoj sezoni. Emilijano Vivijano, Andrea Bertolači i Fabio Borini vratili su se na Čizmu, pa će njih na “poziciji Italijana“ u Karagumruku odmeniti Kevin Lazanja, Federiko Čekerini, Stefano Sturaro, Davide Biraski, Flavio Paoleti… Uz njih iz Italije su u redove crveno-crnih stigli još i Markus Roden i Frederik Veseli, a od koliko-toliko poznatih imena istanbulski klub je angažovao Valentana Ejserika, nekadašnjeg plejmejkera Fiorentine, Monaka, Nice, Sent Etjena… Svi pomenuti dovedeni su bez centa obeštećenja.

Konja je srpskom stručnjaku Aleksandru Stanojeviću obezbedila nekoliko poznatih imena evropskog fudbala, od Stivena Enzonzija, preko Junusa Malija i Nelsona Oliveire do Gokana Torea. Šlag na torti predstavljao je dolazak Morgana Šniderlena, ali je Francuz posle samo devet dana raskinuo ugovor sa turskim klubom. Od interesantnijih pojačanja valja istaći još Marlosa Morlena, nekada perspektivnog krila Mančester Sitija te Pola Bernardonija, francuskog golmana koji takođe nije uspeo da ispuni potencijal.

Rize je u finišu prelaznog roka iznenadio pozajmicama Džondža Šelvija i Adolfa Gaiča, kao i odlukom da za ofanzivnog vezistu Sarajeva Dala Varešanovića izdvoji 1.200.000 evra, novi prvoligaš Pendik je takođe probio sve granice plativši 3.000.000 evra za iskusnog vezistu Galatasaraja Fredrika Midtšea, Samsun uradio isto kako bi u paketu doveo Landrija Dimatu i Karla Holsea za 4.000.000, Ankaragudžu se isprsio za Olimpijua Morucana iz Galate (3.000.000), ali su manji turski klubovi ovog leta generalno podbacili u odnosu na prethodne godine.

Oni su se, čini se, držali mera štednje, ali su zato oni najveći trošili i za njih. I tek će, ne sumnjajte...