Turbo finale Lige Evrope: Čopor vukova za bergamskog heroja, Ćabijevi nepobedivi za večnost

Ne radujemo mu se, poslovično, kao finalu Lige šampiona, niti strikno spada u utakmicu koja ne sme da se propusti. Nije to meč za koji se danima unazad prave planovi sa kim će se i gde gledati, nije ni povod zbog kojeg se pivo od jutra 'ladi dok se čeka da društvo pozvoni i zauzme busiju na ugaonoj sa koje će iste večeri bezbroj puta poskakati. No, ovoga puta finale Lige Evrope biće baš to. Utakmica zbog čijeg početka još od buđenja gledate na sat, nestrpljivo cupkate, pravite različita scenarija u glavi... meč koji sluti na zabavu, na ludilo, na tempo kakav ni elitno evropsko takmičenje i njegovi klubovi nisu uvek u stanju da isporuče.

Nisu velikani, nemaju pune muzeje trofeja, štaviše kad ih spojite nećete sakupiti ni pola tuceta. Ali boj ne bije bogata istorija, već boj bije i bitku dobija četa koju vojskovođa bolje spremi. A verujte, ni Atalanta, ni Bajer Leverkuzen nikada nisu bili spremniji, no danas, za ono što ih čeka u dablinskom finalu (21.00).

Biće to onaj susret beskrajno simpatičnih timova, što su neutralno fudbalsko gledalište kupili sirovom atraktivnošću i striktno napadačkim fudbalom kao lajt-motivom. I zato, kada "neutralce" pitate za koga će večeras navijati, ne mogu iz topa da vam kažu. Sete se svih onih ludih završnica Leverkuzena, nestvarnog niza nepobedivosti (51 meč), pa bi rekli da su privrženiji Nemcima, a onda im kroz glavu prođe Đan Pjero Gasperini, čovek što je od 2016. na ovamo postao simbol jednog kluba. Pa bi im ipak bilo drago i da popularni Gasp od simbola kluba postane legenda grada, da bergamske ulice koliko sutra dobiju nove murale i da Boginja proslavi prvi trofej posle, za sada jedinog Kupa Italije iz 1963. godine.

Pre četiri godine, Atalanta je bila Evropsko čudo kakvo danas predstavlja Leverkuzen. Istina, nije napravila alonsovski iskorak, pokorila Italiju kao Ćabi Nemačku, niti došla do finala evropskog takmičenja. Ali igrala je, uz Mančester Siti, najdirektniji fudbal u ligama petice, postigla 98 golova u Seriji A, a zaigrala i četvrtfinale Lige šampiona. Nažalost, ispala je u 90-minutnoj borbi (zbog korona sezone) od potonjeg finaliste Pari Sen Žermena. Nažalost, jer se u borbi Davida i Golijata poslovično staje na stranu nejakog.

Atalanta - Bajer Leverkuzen (21.00)

***KVOTE***

Stadion: Aviva stadion Dablin

Sudija: Ištvan Kovač (Mađarska)

POTENCIJALNI SASTAVI

ATALANTA (3-4-3): Muso - Đimšiti, Hien, Skalvini - Zapakosta, Kopmajners, Ederson, Ruđeri - De Ketelare, Skamaka, Lukman

BAJER LEVERKUZEN (3-4-3): Kovar - Tapsoba, Ta, Inkapije - Stanišić, Palasios, Džaka, Grimaldo - Virc, Frimpong, Adli

Leverkuzen je ove sezone bio taj neslućeni "autsajder" što se iz nebuha pojavio i zaludeo Evropu. Postao trend. Namagnetisao raju. Iz kola u kolu, iz duela u duel, brojale su se utakmice bez poraza Aspirindžijama, navijalo da se niz nikada ne prekine. Serija je i dalje netaknuta. Bundesliga je osvojena bez poraza što je u ligama petice pošlo za rukom samo Arsenalu 2004. i Juventusu 2012. Spektakularno je to dostignuće - osvojiti prvenstvo bez poraza. Ali završiti sezonu neokrznut? Lever je u ciljnoj ravnini. Još samo Atalanta i drugoligaš Kajzerslautern u finalu Kupa Nemačke. Tripla kruna nadohvat ruke, te, nekada tako baksuzne, malerozne ruke što je pre dvadeset i kusur, za tri nedelje ispustila sve - i prvenstvo i kup i Ligu šampiona.

Gubitničkih stega Lever se već oslobodio. Maljem ih je uništio Ćabi Alonso, a onda odenuo svojim Aspirindžijama najgracioznije pobedinčko ruho. U njemu se Lever ove sezone šepurio u svim takmičenjima. Nekada je morao i dobro da ga uprlja, preznoji, ali bi se vraćao sa Glanc novim frakom. Objektivno, Atalanta je poslednji rival u ovoj sezoni koji svečano odelo spremno za feštu može da iscepa.

"Kakav su meč odigrali... Vauu. Atalanta je neverovatan tim. Oni mogu da pobede bilo koga", rekao je Pep Gvardiola nakon što su ga novinari nedavno upitali da li je možda bacio pogled na utakmicu Atalante i Rome. Možda ne toliko rezultatski, koliko igrački, tek Atalanta je rastrgla Romu poput čopora gladnih vukova, vukova čiju sliku Gasperini godinama drži okačenu u svlačionici bergamskog stadiona. Italijan često koristi citate Majkla Džordana da motiviše svoje pulene, a baš sezoni 2019/20 kada je Atalantin napad harao Evropom, Gasp je otkrio još jedan način za podizanje borbene gotovosti i kvroločnosti ekipe.

“Najbolja je ona sa čoporom vukova. Fotografija stoji zakačena u svlačionici. Red vukova je napred, nekolicina u sredini i jedan je pozadi. Oni napred postavljaju tempo na početku. Ovi u sredini čuvaju čitav čopor ako ga neko napadne. Oni se nalaze u centru i tako su uvek zaštićeni. Onda ima još pet jakih pozadi da zaštite napad odatle. Poslednji je šef i on se stara da niko ne zaostane. On drži čopor ujedinjenim i uvek je spreman da trči svuda, da zaštiti celu grupu. Poruka je da lider ne ostaje samo ispred. On brine o timu i to je ono što želim od svojih igrača”, pričao je pre četiri godine Gasperini i pristup mu se sigurno nije promenio.

Ipak, dok Ćabi Alonso ima sve igrače na raspolaganju, Atalanti nedostaje srce tima Marten De Ron. Miljenik navijača i momak koji je punih sedam godina u klubu se povredio u finalu Kupa Italije protiv Juventusa. Kao da nije bilo dovoljno teško što je Boginji izmakao pehar. I objavom na društvenim mrežama Holanđanin je pokazao koliko mu je teško što neće igrati finale. Tifozi su mu došli ispred ulaznih vrata da mu vrate bar delić onoga što im je dao.

“Posvećenost, žrtva i tvoj dres natopljen znojem. De Rone, ti si već osvojio trofej", sačekala je kapitena poruka ispred kuće.

De Ronove suze, njegova povreda i izostanak biće novi talas motivacije za čitav tim. Ne sumnjajte da će Gasperini umeti da ih unese u svoje motivacione poruke i govore kako bi Šarlea De Ketelarea, Đanluku Skamaku i drugovima naoštrio očnjake.

A opet, sa druge strane je tim kojem je ove sezone toliko puta glava bila pod giljotinom i koji se hudinijevskim trikovima uvek izmigoljio. Tim kojem je Alonso u poslednje vreme umeo da ukine klasičnog špica (iako ih ima trojicu) i učini ga još ubojitijim, tim koji je kroz Bundesligu, Ligu Evrope i Kup Nemačke zbirno postigao 143 gola.

Zbog svega navedenog, miriše na nezaboravni dablinski spektakl. Pa neka bude veliki preokreta, povrataka, eksplozija... Neka se ponovi finale Kupa UEFA iz '88 kada je Lever izgubio prvi meč od Espanjola sa 3:0, a onda u revanšu uzvratio istom merom. Samo što zabava sada staje u 90, eventualno 120 minuta. Pa neka je bude kao nikada do sada u finalima Lige Evrope.