Isakov prvi gol u godini vesnik Liverpulove sledeće sezone, Palas pogazio postulate fer-pleja

Do pre samo šest dana, činilo se da Liverpulovoj sezoni preti totalni debakl, nakon bolnih šamara od Pari Sen Žermena u četvrtfinalu Lige šampiona i Mančester Sitija u četvrtfinalu FA Kupa. Ipak, prethodne nedelje je jedan trzaj glavom Virdžila Van Dajka u 90+10. minutu Mersisajd derbija nagovestio mirniju luku na Enfildu. A, posle novog trijumfa nad Kristalom Palsom (3:1), možemo da konstatujemo da će te mirna luke do kraja sezone zaista i postojati. Iskoristio je tim Arnea Slota kiks Aston Vile protiv Fulama, bodovno se izjednačio sa timom iz Birmingema, ali je zbog bolje gol-razlike stavio šapu na četvrto mesto.

Enfild ponovo uči da veruje u aktuelnu generaciju igrača i Arnea Slota, a krunski svedok povratka šestostrukog šampiona Evrope na put ponovnog učešća u eliti bio je čovek koji je do juče učio da ponovo hoda. Prvi gol Aleksandera Isaka još od onog košmarnog decembarskog loma noge bio je krik olakšanja 150.000.000 evra plaćenog Šveđanina, kao i zvanična najava boljih dana koji bi mogli da stignu na crvenu stranu Mersisajda. Dok su navijači na tribinama ratovali protiv uprave zbog cena ulaznica, njihovi ljubimci su na terenu, uprkos gaženju fer-pleja od strane Kristal Palasa, zakoračili ka vizi za Ligu šampiona.

Najinteresantniji detaljn na utakmici viđen je u 71. minutu. Fudbal nas je navikao na sve, ali ono što se dogodilo na 20 minuta pre kraja utakmice na Enfildu nateralo je i one najmirnije navijače da skoče sa svojih sedišta, ne zbog lepote igre, već zbog potpunog odsustva ljudskosti na terenu.

Sve je počelo jednom rutinskom intervencijom. Fredi Vudman, Liverpulova jedinica po sili prilika i momak koji je dostojno menjao povređene kolege, krenuo je na jednu loptu kako bi odbranio šut Ismaile Sara. U trenutku kontakta sa loptom, Vudmanovo koleno je jednostavno proklizalo. Odmah je bilo jasno da nije u pitanju obična odbrana; mladi golman je ostao nepomično da leži na travi, držeći se za nogu, dok su mu bol i krik bili ispisani na licu. U svakom drugom scenariju, u svakom timu koji drži do dostojanstva, protivnički igrač bi izbacio loptu u aut. Čak su i neki fudbaleri Palasa na trenutak zastali, očekujući zvižduk ili prekid. Ali, ne i Danijel Munjoz.

Dok je Vudman pokušavao da se podigne na jednu nogu, očigledno neznajući gde se nalazi od šoka i bola, Munjoz je video priliku tamo gde je većina videla tragediju. Sa nekih dvadesetak metara, hladnokrvno je uputio udarac ka nebranjenoj mreži. Lopta je polako putovala ka golu, dok je Vudman, bukvalno na jednoj nozi, nemoćno posmatrao kako mu se trud celog tima urušava zbog poteza koji kosi sve postulate fer-pleja.

Iako je VAR soba proveravala situaciju, pravila su surova: sudija nije svirao prekid pre šuta, kontakta za faul nije bilo i gol je morao biti priznat. Sudijska pravda je zadovoljena, ali moralna je bila duboko pogažena. Kapiten Liverpula i ostali igrači opkolili su Munjoza i arbitre, dok su sa tribina, onih istih koje su protestovale protiv uprave zbog povećanja cene ulaznica, sada leteli zvižduci upućeni Orlovima iz Londona.

Najveća bizarnost? Vudman, uprkos tome što je izgledalo da mu je koleno stradalo na duže staze, odbio je da izađe. Stisnuo je zube, ostao na terenu kao živi spomenik prkosa i dočekao da vidi kako Florijan Virc u 90+6. minutu pogađa za konačnih 3:1.