Trodnevno putešestvije od 7.000 kilometara za sva vremena: Puna mreža, ali i srce svih na Martiniku

Malo koje takmičenje može da podari čarobne priče kao francuski kup. Za mnoge je to prilika da prvi put zaista kroče u Francusku, da se susretnu sa profesionalcima, da igraju protiv idola i zabeleže uspomene za sva vremena. Mogije danas nije bilo na stadionu Pjer Moro, nemilosrdan je bio Lil prema Zlatnim lavovima – 12:0 (7:0). Mreža puna do vrha, ali i srce svih na Martiniku.

Dugo će pamtiti na Karibima groznicu koja ih je tresla otkako su kuglice spojile Lil sa šampionom Martinika. Od toga dana postojala je samo jedna tema, jedan san u gradu Sen Žozef od 16.000 stanovnika. Momci koji se bave i drugim stvarima osim fudbala (konobari, kuvari, električari...) dobili su priliku kakva se pruža jednom u životu, a osećanja su bila pomešana.

Od straha do oduševljena, svega je bilo kada je najuspešniji klub sa Martinika izvukao Lil. U prethodnih deset godina Zlatni lavovi su pet puta bili prvaci države, tri puta osvajali su tamošnje kup takmičenje, ali nivo je amaterski. Jedan deo bio je stava da je bolje da su dobili lakšeg protivnika, drugi nisu marili kako će se završiti, jer imaće priliku da igraju protiv tima koji je prekinuo dominaciju Pari Sen Žermena.

Ali, ushićenje niko nije mogao da sakrije...

„Svi će biti pred malim ekranima, ovo je utakmica koja ne sme da se propusti! Čak su grad i kub isplanirali postavljanje velikog video bima u dvorani, kako bi navijačima koji ne mogu utakmicu da gledaju kod kuće bilo omogućeno da pogledaju u društvu. Celo ostrvo bruji, ovo je događaj vikenda na Martiniku“, pričao je Žan Ig, nekada igrač Zlatnih lavova, a danas predsenik.

Potajno se i nadao da će magija kupa zahvatiti i crveno-bele, da će i oni biti njen deo, da će to biti priča o Davidu koji je pobedio Golijata.

„Dok ima života, ima i nade. Pogotovo što je ovo takmičenje magično, u njemu mali mogu da pobede velike. Svašta može da se desi, mi verujemo da hoće. Od tima očekujem da urade sve da ne budemo smešni i da dostojno predstavljaju martinikanski fudbal. Verujemo u njih“.

Krenuli su fudbaleri Zlatnih lavova još pre nekoliko dana put Francuske. Sleteli su 2. januara, odigrali prijateljsku utakmicu i tek posle tri dana stigli u Lil. Prevalili su 7.000 kilometara da bi odigrali utakmicu u kupu, a prethodno su bili bolji od pet rivala na Martiniku, kao i od Metropol Trojana.

Klub koji je prethodne godine igrao finale KONKAKAF takmičenja koje okuplja najbolje amaterske klubove na Karibima i izgubio od Robin Huda sa Surinama (5:1), strahovao je od jednog čoveka – Džonatana Dejvida. Najviše su se plašili kanadskog reprezentativca. Ispostaviće se s punim pravom, jer je tri puta tresao mrežu i pride namestio još dva gola.

Udarili su momci sa Martinika na igrače sa kakvim nisu imali prilike da igraju. U Lili su ih „ispoštovali“, nisu odmarali najbolje. Suočili su se i sa time da su morali da se brane, a to na karipskom ostrvu ne rade često. Momentalno su mogli da zaborave na ofanzivan fudbal, nije im pošlo za rukom ni da „parkiraju autobus“, golovi su se nizali kao na pokretnoj traci.

Malo Džonatan Dejvid, malo Jusuf Jazidži, malo Edon Žergova. Nije od pomoći bilo ni to što je golman Žan Mesijen na početku karijere branio u Bordou, niti što je napadač Kevin Parseman igrao u Evijanu i Le Manu, gde je sarađivao sa Rudijem Gardijom, koji je pet godina bio trener Lila.

Doživeli su bolan poraz, ali ovu uspomenu niko neće moći da im oduzme. Ovakva se možda pruža samo jedanput. Imaće o čemu da pričaju kada za koji dan stignu na Martinik i ponovo prevale 7.000 kilometara.