Stranci u reprezentaciji nisu garant uspeha

Treba napomenuti da su do prolaza na kontinentalni šampionat stigle i selekcije Španij i Slovenije koje su trenutno bez naturalizovanih igrača, ali se i te kako oslanjaju na njih, dok je Poljska kao domaćin svakako na Evrobasketu, a takođe je igrala u poslednjem kolu bez Amerikanca. Igrom Furije već duže vreme diriguje Lorenco Braun, Poljaci se uzdaju u prekaljenog Ej Džej Slotera, dok je kod Slovenaca pitanje stranca i dalje otvoreno. Reprezentacija koju sa klupe predvodi Aleksandar Sekulić naturalizovala je centra milanske Olimpije Džoša Niba, međutim, Amerikanac ove sezone ima velikih zdravstvenih problema, tako da je pitanje da li će mu Slovenci ukazati poverenje na takmičenju gde konkurišu za osvajanje jedne od medalja.

Sigurno je da su pojedine reprezentacije jedva dočekale da vide naturalizovane igrače, a tu se pre svega misli na Tursku i Grčku. Dugo je trajala saga oko povratka Šejna Larkina u redove selekcije Ergina Atamana. Košarkaš Anadolu Efesa je pre godinu i po dana odjavio Tursku, ali se ljubav obnovila u prošlom kolu kvalifikacija u kojem je Larkin protiv Italije ponovo obukao crveni dres. Nije imao iskusni plej zapažen učinak jer je za 21 minut ubacio svega četiri poena, ali nema sumnje da će njegov povratak mnogo značiti Turskoj na predstojećem Evrobasketu. S druge strane Grčki ima nekoliko stranaca "na lageru", pa dok je Tomas Vokap kao prva opcija na "poziciji Amerikanca" van stroja na njegovo mesto uskočio je Naz Mitru Long. Međutim, igrač Olimpijakosa je meč protiv Češke završio bez poena, pa je i njegov doprinos veoma upitan.

Postavalja se pitanje koliko su stranci realno pomogli reprezentacijama i koliko im znače u ovom momentu? Definitivno je najveće "američko ime" koje će ostati bez Evrobasketa Ti Džej Šorts. Organizator igre Pariza i jedan od najboljih bekova u Evropi dobio je pasoš Severne Makedonije 31. oktobra 2022. godine. Nadale su se naše južne komšije da bi u Šortsu mogli da dobiju novog Boa Mekejleba i čoveka koji će ih voditi do završnice Evropskog prvenstva, ali... Odigrao je omaleni plej odlučujući meč za Makedonce protiv Estonije i za 34 minuta imao 21 poen i šest asistencija, međutim, to nije bilo dovoljno da se Severna Makedonija nađe na završnom turniru. Razlog leži u tome što je Šorts upisao svega jednu utakmicu za reprezentaciju u kvlaifikacijama, kao i to što nema više tog kvaliteta u selekciji Makedonije kao nekada. Jedini koji ima šta da ponudi uz Šortsa je Nenad Dimitrijević, a nekad su uz Mekejleba tu bili Pero Antić, braća Vojdan i Damjan Stojanovski, Vlado Ilievski i ostali.

Još jedna selekcija koja je ostala bez Evropskog prvenstva, bez obzira na činjenicu što u svojim redovima ima naturalizovanog igrača je Hrvatska. Imaju Kockasti dugu tradiciju davanja državljanstva Amerikancima a poslednji u nizu je Džajlen Smit. Nekadašnji igrač Partizana Mozzart Beta iza sebe u ovim kvalifikacijama ima četiri utakmice i prosek od 14,3 poena. Međutim, deluje da je zakazao u onoj najbitnijoj, a to je protiv Bosne i Hercegovine, kada su Zmajevi slavili u Sarajevu 110:90. Ispostavilo se da je to bila presudna utakmica u kojoj je Smit dao 13 poena, ali uz šut iz igre šest od 19 i +/- indeks od minus 17.

Postoje i selekcije koje još uvek čekaju da im naturalizovani igrači daju ono što se od njih očekuje. Crna Gora gostuje Švedskoj u meču na kojem je realno favorit i trebalo bi da overi plasman na Evrobasket. Sokolovi ne mogu više da računaju na Kendrika Perija koji je svoje mesto ustupio Džoni Rejdbou. Bek Mursije je je opremu Crne Gore nosio samo u porazu od Nemačke, a za 23 minuta na parketu zabeležio je četiri poena, iz šut iz igre jedan od osam.

Džona Rejdbo (Foto: FIBA)

Ima i onih svetlih primera, a definitivno da se izdvaja Kamar Boldvin. Bek Baskonije bio je izbor Aleksandra Džikića u reprezentaciji Gruzije, a za Krstaše je na dva meča postigao 55 poena.

Kada se podvuče crta dolazimo do zaključka da naturalizovanje igrača nije garant za uspeh. Postoje uslovno rečeno slabije selekcije, poput Estonije koje su se odlučile da pokušaju sa momcima rođenim u svojoj zemlji. Bilo je tu nekih igrača sa evroligaškom reputacijom poput Majka Kocara ili Sandera Reistea, ali malo ko se nadao da će se baltička reprezentacija plasirati na Evrobasket. Estonci ne samo da su demantovali nevernike, već se nalaze na prvoj poziciji ispred sile kakva je Litvanija i već pomenute Severne Makedonije predvođene Šortsom.

Nema potrebe naturalizovati igrače po svaku cenu jer ne mogu oni sami da nadomeste kvalitet koji manjka u celom timu, a najbolji primer za to biće Kipar. Jedna od zemalja domaćina je realno najslabija selekcija na predstojećem kontinentalnom šampionatu. Odlučili su se Kiprani da uzmu pod svoje nekog od američkih igrača i dalje se ne zna kog jer je centar Olimpijakosa Mozes Rajt teško povređen, ali treba biti objektivna i reći da sa ostatkom tima ne bi mogao da im pomogne ni Majkl Džordan u naponu snage, tako da jedan igrač teško može da nosi kolektiv u timskom sportu, ma o kom individualcu da je reč.