Treći put u četiri sezone spas u poslednji čas – na Čairu opet sledi renoviranje

Radnički je prošle sezone igrao baraž za opstanak, sada ga neće igrati. Zimovao je na pretposlednjoj poziciji na tabeli, a spasio se ispadanja. Pre manje od dva meseca imao je samo bod više od tada pretposlednjeg Železničara, a pet manje od prvog iznad crte baraža, pa ipak će i 13. sezonu zaredom biti deo elitnog ranga srpskog fudbala. U prethodne tri polusezone osvajao je, redom, 17, 18, pa 17 bodova, a u upravo završenoj 24, što je, jelte, neki napredak. U odnosima moći van terena u domaćem fudbalu nije više među glavnim igračima, kao pre nekih pet-šest godina, a uspeo je da ne potone...

Ovo bi kao bila ta, polupuna čaša, ali mnogo više demagogija kojom bi neko pokušao da zamaskira polupraznu čašu, a zapravo suštinu: Nišlije se već treći put u poslednje četiri godine spasavaju u svojoj poslednjoj utakmici u sezoni, a drugi put ne samo svojom zaslugom, već zahvaljujući raspletu na ostalim mečevima završnog kola.

FINIŠ DELO POKVARIO

Kilavo je tim sa Čaira okončao sezonu, sa samo jednim osvojenim bodom u poslednja četiri kola, a čak bi moglo da se kaže da je čitav plej-aut odigran traljavo – sa samo dve pobede na sedam utakmica, od kojih ona jedna protiv Radnika na jedvite jade pogotkom u 99. minutu i druga protiv Voždovca uz dva gola iz jednog i po šuta.

Takav finiš nije skupo koštao, ali je Radnički najveću kontrauslugu učinio sebi samom, jer umesto da, na talasu serije od 17 bodova u sedam vezanih mečeva bez poraza, uhvati zalet za sledeću sezonu i na odmor ode u pozitivnom raspoloženju, ponovo će početak priprema dočekati u nekoj minus fazi.

Istina, ova sezona, koliko god da je turbulentna bila, ne može ni u istu rečenicu sa prethodnom. Dosta toga dovedeno je u red, nije bilo onih vašarskih skrivljenih penala i crvenih kartona (ove sezone samo jedan jedini – Vanji Iliću u Bačkoj Topoli zbog dva žuta), ali su trojica trenera (i tu je - neko će ovo shvatiti kao ironiju - načinjen određeni napredak u odnosu na lane) ponovo koristila rekordan broj fudbalera kada su u pitanju svi superligaši – okruglo 40!

Nikola Trajković ostaće upamćen po mnogo boljem subjektivnom utisku o prikazanoj igri prošle jeseni od broja osvojenih bodova, Dejan Joksimović upravo obrnuto, jer je pod njegovom komandom ekipa naučila da se takmiči i u najvažnijem delu sezone umela da odigra na rezultat, a Slavoljub Đorđević, u svom kratkom mandatu, po pobedi nad Partizanom - još jednom parametru po kome se ova sezona razlikuje od prethodne, u kojoj nije bilo niti jednog velikog skalpa.

Mada, pobede nad Partizanom nisu ništa neobično u novijoj eri Radničkog – bilo ih je pet u prvenstvu za sedam godina, uz dva remija, a u istom tom periodu protiv Crvene zvezde je na 19 utakmica osvojen jedan jedini bod (koliko god da je dominantna i kvalitetnija, na istom uzorku Kadiz protiv Real Madrida uzme više). A ako kao parametar uzmemo trećeg člana nove “velike trojke” srpskog fudbala TSC, podsetićemo da je pre samo dve sezone Radnički upravo njih pretekao u foto-finišu borbe za četvrto mesto i izlazak u Evropu, da bi u međuvremenu Topolčani postali redovan učesnik grupne faze UEFA takmičenja, a u Mozzart Bet Superligi ostavljaju Radnički na 35-40 bodova iza sebe.

PUBLIKE NA ČAIRU SVE MANJE

Na kraju dana, i broj gledalaca na tribinama Čaira jasan je pokazatelj šta Nišlije misle o ovakvom Radničkom. To je, doduše, tema o kojoj bismo mogli da pišemo do prekosutra, a da je ne iscrpimo. Gomila je tu razloga za mizernu posetu - od regularnosti lige, mogućnosti da se utakmica u TV prenosu gleda iz udobnosti fotelje u sopstvenoj dnevnoj sobi, opšte višegodišnje, pre svega sportske, apatije u gradu, unižavanja sportskog lokalpatriotizma (ono: Niš je ceo postao crveno ili crno-beo)...

Pa ipak, najviše je sigurno do samog kluba. Do razočaranosti navijača u sportske rezultate. Do nedostatka odlučnosti da se ozdravi ambijent u kojem se sprovodi svakodnevno operativno rukovođenje klubom sa mnogo improvizacija u kancelarijama podno oronule istočne tribine. Da se konačno organizuje sopstvena škola i najveći niški talenti ne preskaču Čair - neki od najvrednijih aktuelnih bisera Mozzart Bet Superlige, poput Mihajla Cvetkovića iz Čukaričkog ili Marka Veličkovića iz Mladosti, rođeni su i fudbalski ponikli u Nišu. Da se poradi na opštem imidžu kluba, za šta ni prošlogodišnji veliki jubilej – vek postojanja – nije iskorišćen kao zgodan povod.

KVARTET PREDNJAČIO PO UČINKU

No, vratimo se igračkom kadru. Sezonu za nama obeležio je Vanja Ilić, najbolji strelac tima sa devet golova, od kojih su mnogi bili bodova vredni, a ovaj poslednji, u porazu od Novog Pazara, bio je sa posebnom posvetom, dan nakon što je temperamentni univerzalac postao otac. Jusuf Bamidele imao je nestvaran start, sa po pet pogodaka i asistencija i dva iznuđena penala bio je najučinkovitiji fudbaler čitave lige u prolećnom delu prvenstva do podele na plej-of i plej-aut, ali je u doigravanju postigao samo još jedan gol, no i pokazao neke svoje lošije osobine, elemente letargije, taktičku, pre svega defanzivnu nedisciplinu i u određenoj meri pokvario utisak.

Kalulu i David Petrović(©Starsport)

Odavno na Čairu – neki bi rekli još od Nikole Drinčića u vicešampionskoj sezoni - svlačionica nije izbacila prirodnog lidera kao kapitena, već u klubu kao da izlvače na lutriji kome će dodeliti traku. Pa ipak, dvojica koja su je nosila u minuloj polusezoni, na listi su onih koji su prednjačili po učinku i zaslužuju pohvale. David Petrović, iako izvorno štoper, profilisao se kao jedan od boljih levih bekova u ligi i postao standardni mladi reprezentativac, dok je Aleksandar Vojnović jedini fudbaler u Mozzart Bet Superligi koji je bio starter u svih 37 kola i, uz neke greške i oscilacije, koje su kod defanzivaca uvek vidljivije nego kod napadača, može se reći da je imao sezonu za poštovanje.

Zimski prelazni rok bio je vrlo sadržajan, možda i iznad mogućnosti za ekipu koja se na tabeli nalazila u zoni direktnog ispadanja iz lige, ali pisali smo i tada da je zvučnost nekih dovedenih imena obrnuto proporcionalna njihovoj minutaži u prethodnom periodu karijere. Došlo je čak deset igrača, ali u špicu polusezone, kada je pravljena ona serija od sedam mečeva bez poraza, njih samo četvorica bili su standardni prvotimci.

Najveće razočaranje svakako je Kamerunac Kolins Faj. Od igrača sa pedigreom reprezentativca Kameruna, koji je na Mundijalu u Kataru odigrao sve tri utakmice u grupi, očekivalo se mnogo više. Sa njim u timu kao starterom, Radnički na šest utakmica ovog proleća nijednom nije pobedio i omaleni desni bek već je otputovao u jednom smeru.

Ugovor je istekao i napadaču Semiru Smajlagiću, još od početka aprila, zbog povrede, odsutnom iz tima. Takođe i Andriji Lukoviću, od čijih prekida se očekivalo više, mada je imao dve identične asistencije za golove glavom Bamidelea. A istekao je i desnom beku Marku Petkoviću, kome će, prema našim saznanjima, biti ponuđen nastavak saradnje.

KRAJ POZAJMICE ZA ADA I VUKIĆA

I ništa u fudbalu nije slučajno. Ni to što je Petković svojevremeno bio kapiten Crvene zvezde – nije on u Radničkom nijednu utakmicu odigrao vanserijski, ali nijednu nije ni ispodprosečno, oslanjajući se na iskustvo, vidljivo nespreman, doveden kao tek treća opcija na svojoj poziciji, bio je pouzdan i, suprotno od Faja, učesnik svih pobeda Radničkog ovog proleća; ali ni to što na Edmunda Ada u Crvenoj zvezdi nisu računali ni Barak Bahar ni Vladan Milojević.

Reprezentativac Gane, doduše posle preležane malarije tokom zime, nije na Čairu bio ni bleda senka fudbalera koji je svojevremeno zablistao protiv Reala u Ligi šampiona. Oscilirao je u formi, a posebno u finišu polusezone ozbiljno iritirao svojom neodgovornom igrom na vrlo odgovornoj poziciji u timu. Njemu je istekla pozajmica, baš kao i Stefanu Vukiću, koji se vraća u Vojvodinu ostavivši vrlo pozitivan utisak za polusezonu u svom rodnom gradu.

Stajić i Vukić (©MN Press)

Opravdao je Vukić na Čairu sve one glasine koje su ga pratile kao igrača – da je atipičan napadač, koji često igra daleko od gola, leđima mu okrenut (najbolji primer je utakmica sa Javorom u drugom prolećnom kolu, u kojoj se naradio za ekipu bez statistički vidljivog učinka), ali i da mu je potrebno vreme da uđe u golgetersku formu. Kada je to vreme dobio, Vukić je na osam uzastopnih utakmica, ne računajući ovu poslednju protiv Novog Pazara, postigao pet golova uz jednu asistenciju. Pa ipak, Radnički će po svemu sudeći ovog leta tražiti novog špica.

Makar je posle dužeg vremena imao dvojicu rođenih Nišlija kao protagoniste, jer mora se istaći i učinak mladog golmana Dimitrija Stevanovića. Momak koji u avgustu puni tek 20 godina iznenada je dobio šansu u najznačajnijem delu sezone i predstavljao jednog od oslonaca ekipe u više puta pomenutoj seriji mečeva kada je ostvarena žetva bodova. Njegov problem je to što brani u eri kada je za golmane igra nogom postala maltene važnija nego rukom, a njemu je to baš slaba strana i popravi li taj segment, Radnički neće morati da brine za budućnost među stativama.

Stevanović je na gol uskočio umesto Nikole Vasiljevića, nakon što je ovaj serijom početničkih grešaka kumovao porazima od Radnika i Železničara, koji su ekipu koštali možda i borbe za plasman u plej-of, a Nikolu Trajkovića posla u Nišu. Iako je vezan ugovorom, ne postoje gotovo nikakve šanse da će Vasiljević ostati u Radničkom.

Od ostalih koji su u tom statusu, prvi u redu za prodaju je Bazil Jamkam. Pisali smo nedavno o tome, u petak se u Novom Pazaru izjednačio sa Riotom Nomom kao stranac sa najviše takmičarskih utakmica u dresu Radničkog. Ugovor mu ističe na zimu, izrazio je želju da promeni sredinu i klub će mu, uz adekvatno obeštećenje, gotovo sigurno izaći u susret. Da li ranije iskazano interesovanje Vojvodine i TSC-a i dalje tinja, ili će Kamerunac van Srbije, pokazaće period pred nama. Uprava će vagati ponude za ostale perjanice, a očekuje se da se kasa popuni prodajom Jusufa Bamidelea i(li) Davida Petrovića...

UPRAŽNJENA KLUPA

Ako ostane bez toliko igrača, ekipa će morati da se pojača, ali eventualne novajlije trenutno nisu ni na vidiku i zavisiće i od vizije trenera, a tu se, na kraju ovog pisanija, vraćamo na početak, odnosno na ono od čega treba da se krene. Radnički će sasvim izvesno tražiti novog trenera, jer Dejanu Joksimoviću istekao je ugovor sa poslednjim kolom. Kako je i sam istakao posle meča u Novom Pazaru, misija njegovog dolaska je ispunjena, opstanak je obezbeđen, mandat u Nišu će mu se u “si-viju” voditi pod oznakom “uspešan” i on će verovatno izabrati jednu od nekoliko superligaških ponuda (najkonkretnija za sada iz Lučana), a Radnički potražiti svog 15. stratega u poslednjih pet godina.

Mada, iskustvo govori da će možda i ključni momenat za uspeh Radničkog u narednoj sezoni biti žrebanje takmičarskih brojeva za novo prvenstvo. Prethodna dva puta puta Nišlije nisu bile miljenici Fortune, igrale su u prva tri kola sa Zvezdom, Partizanom i TSC-om, odnosno u prva četiri sa Čukaričkim, TSC-om, Partizanom i Vojvodinom, već do polovine avgusta bile u debelom zaostatku za konkurencijom koji više ne bi uspevale da nadoknade...