Trange-frange kombinacije premijerligaša: Sramni kupoprodajni savezi i štelovanje cena

Kao kod dilera deviza na ćošku 90-ih godina u Srbiji. Tako su prethodnih dana poslovali premijerligaši. Ne svi, već oni kojima je gorelo pod nogama, koji su morali da "peglaju" knjige do 30. juna kako pravila od profitu i održivosti (PSR) Premijer lige ne bi bila prekršena. A klubovima engleske elite u fiskalnoj godini dozvoljeni su gubici do 123.000.000 evra.

Poslednji rok da se oni iznivelišu, bio je 30. jun, datum kada se za većinu završava jedna, a počinje nova fiskalna godina. I zato su se Everton, Aston Vila, Lester, Čelsi, Njukasl dali u međusobne trange-frange kombinacije, u preplaćivanje igrača kako bi jedni drugima pomogli da se iz goruće situacije iskobeljaju, te izbegnu oduzimanje bodova kakvo je u minuloj sezoni snašlo Everton i Notingem Forest (zbirno im oduzeto 12 bodova).

Upravo su transferi u prethodne dve nedelje, mahom igrača iz akadamije, omogućili klubovima da izbalansiraju gubitke i generišu značajnu količinu prihoda pre završetka obračunskog perioda. A premijerligaši su sistem prevarili kako Atletic objašnjava, kreativnim regrutovanjem, odnosno kreiranjem nezvaničnih međusobnih transfer saveza tokom juna meseca, prodajući jedni drugima fudbalere koje su preplaćivali praktično dogovarajući nerealna obeštećenja kako bi jedni druge spasili sankcije.

E sad, logično je da se čovek zapita kako je Everton napravio profit ako je Luisa Dobina prodao Aston Vili za oko 11.000.000 evra, a za isti novac sa Vila parka doveo Tima Iroeguama. Suština je u tome da se dobit od prodaje igrača knjiži u celosti, dok su rashodi (od kupovine igrača) raspoređeni na dužinu trajanja ugovora, na maksimalnih pet sezona. Na plastičnom primeru, troškovi kupovine igrača od 10.000.000 evra, u narednih pet fiskalnih godina predstavljaće klubu teret od 2.000.000 godišnje.

Po ovom principu, Čelsi je prodao Vili Iana Matsena za 44.500.000 evra, a na Stamford Bridž iz Vilinog U21 tima stigao 18-godišnji talenat, ali još anonimus, Omari Keliman za neverovatnih 22.500.000 evra (Za tinejdžera tržišne vrednosti 1.000.000 evra verovatno niste ni čuli). Vila je sličnu mahinaciju napravila i u saradnji sa Juventusom prodavši mu jednog od najboljih igrača Daglasa Luiza za 51.500.000 evra, dok su u Birmingem stigli Samjuel Iling Džonior i Enco Barneećea za zbirnih 22.000.000. Londonski Plavci su po tom principu prodali Luisa Hola Njukaslu (proveo prethodnu sezonu na pozajmici na Sent Džejms parku) za 33.000.000 evra, dok su Svrake kasu napunile nerealno visokim prodajama Jankube Minteha Brajtonu (38.800.000) i Eliota Andersona Notingem Forestu koji je Njukaslu prodao golmana Odisejasa Vlahodimosa. I prosečan koeficijent inteligencije dovoljan je da vam se upali alarm kada vidite da je Anderson prodat za 41.200.000 evra.

Sve u svemu, u dve nedelje, pet, šest premijerligašaka je razmenilo igrače vrednosti preko 200.000.000 evra!? Gledajući tržišne vrednosti Matsena, Kelimana, Minteha, Andersona, Dobina, Iroeguama i Hola dolazimo do brojke manje od 100.000.000 evra, preciznije 96.500.000. Ne treba vam diploma ekonomskog fakulteta, ili zvanje eksperta u polju finansija da shvatite da su premijerligaši štelovali cene.

Konkretno Njukasl je praktično 48 sati pred istek preseka stanja krenuo u krpljenje rupa u finansijskim izveštajima od 50.000.000 funti, odnosno blizu 60.000.000 evra i prema saznanjima Atletika. Anderson i Minteh doneli su 80.000.000 profita i u engleskoj javnosti se veruje da su dve brzopotezne prodaje (dve od tri najunosnije u istoriji kluba) u minut do 12, kao i ustupanje sportskog direktora Dena Ešvorta Mnačester Junajtedu, dovoljni da Svrake izbegnu oduzimanje bodova tokom dolazeće sezone.

Pritom, Svrake su na kraju uspele da izbegnu prodaje najboljih igrača potut Entonija Gordona i Aleksandera Isaka, iako su u jednom trenutku panično pregovarale sa Liverpulom oko potencijalnog transfera reprezentativca Engleske.

Jesu Everton i Forest proletos sankcionisani bodovnom osekom, ali kazne niti su bile drakonske, niti su motivisale ostatak elitnog društva da se dovede u red. Naprotiv, nastavili su po makjavelističkom principu "Cilj opravdava sredstva", a cilj je biti što konkurentniji i nagizdati tim kada već članstvo u ligi sa daleko najvrednijim i najunosnijim TV pravima to dopušta. A mešetarenja će biti, sve dok prestupnici ovako lagano i bez teških posledica budu uspevali da hvataju krivine.