Trajković: Tako malo nam fali, a to malo uvek je do trenera; Popović: E pa, nije do trenera!

(Od dopisnika iz Niša)

Fudbaleri Vojvodine skinuli su teg od sto kila sa svojih ramena. Pretio im je, da nisu slavili protiv Radničkog iz Niša, najgori učinak u prva četiri kola šampionata u poslednje dve decenije. Ali, nekako su probili led, pobedili sa 3:2, iako nekim segmentima igre ne mogu biti zadovoljni.

Mnogo Novosađani zavise od kapitena Nikole Čumića. On i jeste tu da bi pravio razliku na terenu, ali čak ni dva njegova individualna bljeska koja su donela ekipi sigurno vođstvo u smiraj prvog poluvremena, nisu bila dovoljna za miran nastavak meča. Nedopustivo je ekipa Ranka Popovića prokockala dva pogotka prednosti, no na kraju, posle akcije koju je ponovo započeo Čumić, Bolingi je prvencem u crveno-belom dresu doneo mir u kući pred nastavak sezone.

Na drugoj strani, Nišlije su ostale na bodovnoj nuli, koju su mnogi i predviđali nakon što je određen raspored Mozzart Bet Superlige. Umetnički dojam je daleko bolji od pogleda na tabelu, Radnički je na sva tri gostovanja pokazao nešto čime bi mogao da se pohvali. Kuriozitet je i to da je u 360 minuta fudbala na startu sezone, ekipa trenera Nikole Trajkovića gotovo tri četvrtine vremena (225 minuta) imala pozitivan rezultat i bar neki bod u svom džepu, a na kraju ništa – „krompir“.

U subotu uveče na Karađorđu, Radnički je najpre pokazao karakter, vrativši se od 0:2 do 2:2, pokazao i nešto u igri što se ne viđa često na ovim prostorima – u akciji kod izjednačujućeg gola Marjanovića učestvovalo je osam igrača gostiju – ali onda je upravo karakter pao na ispitu, u momentima kada su Nišlije imale psihološku prednost i delovalo je da vladaju situacijom na terenu.

“Ovo je već četvrta utakmica u jako teškom rasporedu gde mi prikazujemo nešto na terenu. Mislim da se vidi jasna ideja u igri, šta želimo da radimo, kakvi su nam principi, ali, nažalost, nemamo taj krajnji i najbitniji rezultat. Tri preteška gostovanja, protiv Čukaričkog, Partizana i Vojvodine, da smo uvek blizu, ali fali nam tako malo, a to što malo fali uvek je do trenera. Tako da sam ja igračima u svlačionici rekao da moramo da se pogledamo u oči, da vidimo šta je to što fali i da se okrenemo sledećoj utakmici, jer u fudbalu je uvek najbitnija sledeća utakmica. Mom kolegi Popoviću, čiji sam rad u inostranstvu dugo pratio, želim puno uspeha u nastavku sezone“, istakao je Nikola Trajković posle utakmice u Novom Sadu, ali mu je strateg domaćeg tima ekspresno uzvratio.

“Pošto si mlađi kolega, dozvolićeš mi da te ispravim. Nije sve do trenera! Nije! To malo što fali, ima tu i nekih drugih stvari. Kad radiš dobro, guraj svoju ideju, drži ono što misliš da treba da radiš i izguraćeš. Samo tako može da se napreduje. Nije važno koliko puta padneš, nego koliko puta ustaneš.“

Nakon ove zanimljive konverzacije, Popović se osvrnuo na pobedu kojom se uspešno predstavio novosadskoj publici.

“Interesantna utakmica za neutralne, za nas koji smo više u tome bila je malo više stresna. Juče su nas prozvali za golove, a danas je protivnik dao dva, a mi tri, što je odlučilo meč. Moramo da težimo ka tome, da kada imamo 2:0 da se ne povlačimo nazad, već da uvek idemo ka napred. Kažu rezultat 2:0 je najipasniji. Pa jeste ako si ti, da ne kažem neku grublju reč, ako ne razmišljaš kako treba. Svaki protivnik u ovoj ligi može da te kazni, nema velike razlike, ako mu dozvoliš, a mi smo dozvolili, ili su nas oni naterali da im dozvolimo u jednom periodu. Ipak, mi smo na kraju pokazali da idemo uvek na pobedu. Nakon trećeg gola smo krenuli ofanzivnije, igrali smo na pobedu i da pokažemo agresivnost i da čuvamo gol što dalje od našeg. Mi smo i dalje u jednom procesu upoznavanja, igru je najteže praviti, a mi moramo da je napravimo što pre. Izvanredno je što su momci sa klupe doneli potrebnu energiju i to je donelo ono što nam je trebalo, a to je ovakav rezultat.“

On je ipak istakao i neke negativne segmente igre, koji su u ovom trenutku prihvatljivi i normalni.

“Moramo da budemo kritični, video sam mnogo grešaka u dodavanjima, ono što u tenisu zovu neiznuđene greške. A to je do nekog pritiska, velike želje i male nesigurnosti. Pas je osnova, kao slova, kao pisanje. Ako ne damo pas, ne znamo da pišemo, neće sastav ispasti kako treba. Ako damo, onda je to posle jedan recital. Na prošloj utakmici to je, recimo, bilo bolje. Mogli smo u nekim trenucima da odigramo pas umesto driblinga. Ono što me raduje jeste da smo igrali na pobedu, greške su sastavni deo i mi smo tu da ih ispravimo. Igračima ne zameram ni na jednom potezu kada žele da igraju, jer ako ne pokušaš, ne možeš ni da uspeš. Mnogo su srećni bili u svlačionici posle pobede i ja želim uvek da ih vidim takve“, zaključio je Popović.

U narednom kolu, Radnički već u petak dočekuje svog imenjaka iz Kragujevca, Vojvodina dan kasnije gostuje Mladosti u Lučanima.