Tobijeva ispovest: Srčani udar, gotovo je, umirem! Završio sam, nikada više neću videti decu
Vreme čitanja: 4min | pon. 18.11.24. | 17:24
Dugo je ćutao, nije mogao više – odlučio je da progovori o najvećim strahovima. Kako se suočavao sa napadima panike, zašto se povukao iz reprezentacije Belgije, šta ga je tištilo još otkako je kao tinejdžer napustio rodnu grudu...
Ne deceniju ili dve, ne ni pola veka, nego 66 godina čekao je Antverpen na titulu u Belgiji. Morao je da se vrati čovek koji je kao dečak suznih očiju stajao na peronu i prkosno i ljutito gledao u oca, jer ga šalje u Amsterdam. Bomba Tobija Ajdervajrelda za lokalno mezimče u 94. minutu i razrešenje jedne od najluđih šampionskih trka, za ostvarenje snova iz doba kada je u lučkom gradu trčkarao za loptom i nije slutio da će biti deo Zlatne generacije, da će igrati za Ajaks, Sautempton, Totenhem i Atletiko Madrid.
Veliki stari je sa Tobijem Aldervajreldom stao na noge, podigao se i postao šampion u sezoni 2022/2023. On je dočekao da zaigra za klub iz rodnog grada, a moglo je ništa da ne bude od toga. Otvorio je dušu za VRT1, dugo je ćutao, nije mogao više – odlučio je da progovori o najvećim strahovima. Kako se suočavao sa napadima panike, zašto se povukao iz reprezentacije Belgije, šta ga je tištilo još otkako je kao tinejdžer napustio rodnu grudu.
Izabrane vesti
Sa 15 godina otišao je u Ajaks. Kao tinejdžer je Antverpen zamenio Amsterdamom i tome se žestoko protivila majka Marina. Govorila je da njen sin nije emotivno stvoren za život vrhunskog sportiste. Sve je pokušala da ga zadrži kod kuće, ali…
“Najstariji brat je tati rekao da moram to da uradim. Ako ne uradim, zauvek ćemo žaliti”, premotao je film Tobi Aldervajreld na dan kada je pala konačna odluka o odlasku u Ajaks.
Bilo mu je teško, prilahođavanje u novoj porodici nije išlo lako. Što zbog jezika, što zbog nostalgije.
“Mnogi ljudi pokušavaju da vam pomognu, ali morate sami da se nosite sa nostalgijom. Uz sve što sada znam, iskreno, ne znam da li bih sve ponovio. Prvih šest meseci otac me je vozi u Amsterdam svake nedelje, posle sam morao da idem vozom iz Antverpena. Stajao sam na peronu, suzdržavao suze i bio ljut na oca. Nisam želeo da idem, već da ostanem kod kuće. Bilo mi je dozvoljeno da se vratim, ako nisam srećan, međutim, tata je druga generacija, mislio je da treba da završim ono što sam započeo”.
Bio je uporan, gurao je sina da nastavi i uveravao ga da će sve proći. Nikada nije prošlo. Praznina je postojala do dana kada se vratio u Antverpen.
“Otac mi je govorio da će čežnja za domom nestati. Znao je da mi kaže: Samo izdži, proći će’. Verovao sam da će biti tako, da će proći, ali nije. Nikada nije nestala čežnja za domom. Tokom karijere sam često razmišljao i govorio da ću dati otkaz. Da su ljudi iz mog okruženja identično razmišljali – dao bih ga. To niko ne može da razume, ali je to oduvek bilo unutar mene”.
Mir je pronašao 17 godina kasnije, tek 2022. kada je potpisao za Antverpen i ostvario dečački san. Moglo je do toga i da ne dođe, nekoliko meseci ranije dva puta završio u hitnoj pomoći
“Posle izgubljene utakmice u kupu protiv Uniona bio sam ljut i frustriran. Nisam mogao da spavam te noći. Rano sledećeg jutra otišao sam do kluba da odradim trening. Pre no što sam krenuo, popio sam kofeinsku tabletu, jer ne volim kafu”, priseća se Tobi i nastavlja:
“Dok sam bio u autu, srce je odjednom počelo da kuca brzinom hiljadu na sat! Pomislio sam da ću dobiti srčani udar, da ću umreti”.
A, najgora pomisao bila je…
“Završio sam, nikada više neću videti decu”.
Uspeo je da se pribere, zaustavi automobil i izađe iz njega.
“Stao sam, ušao u prodavnicu nameštaja i upitao: ‘Možete li da pozovete hitnu pomoć?’ Kada su stigli, srce je kucalo slabije, bilo je mirnije. Tokom noći se to ponovo desilo, ponovo sam zvao hitnu pomoć. Ispostavilo se da mi je srce ludo lupalo zbog stresa. Imao sam napad panike, zato je tako jako i brzo kucalo. Zapravo sam izluđivao sebe i mislio da ću umreti”.
Sve je zataškano, nigde ništa nije izašlo. Postarali su se iz kluba da se do danas ne sazna za incident.
“Radili smo ekstremne testove opterećenja i sve je bilo u redu. Počeo sam o tome što mi se desilo da pričam sa ljudima i govorili su mi da je zbog prevelikog stresa. Čist napad panike. I dalje patim od toga, ponekad… Ali, mogu to da prihvatim, dovoljno je da znam da nije ništa ozbiljno”.
Na iznenađenje svih je 2023. najavio odlazak iz reprezentacije Belgije i pravi razlog rekao je samo selektoru Domeniku Tedesku. Okidač su bili višestruki napadi panike.
“To je razlog zbog koga sam napustio reprezentaciju. Bilo mi je odlično na pet velikih takmičenja, ali sam zatvorio to poglavlje”, podvukao je Tobi Aldervajreld.