Veliki Stari je čekao 66 godina... A onda se kući vratio momak iz grada, zakucao je pod prečku i u večnost

Kao i svaki lučki grad (Roterdam, Hamburg, Amsterdam, Marselj, Valensija, Napulj, Split...), tako je i belgijski Antverpen grad na svoju ruku. Specifičan mentalitet koji teži posebnosti i u kojem je fudbalski klub lokalno mezimče, prečesto nesvesno svoje veličine. Uvek misle da su veći i bitniji nego što jesu. Ali to im daje posebnu draž i vrstu ludila. Pobede se slave histerično, porazi se shvataju apsolutno tragično. Nema sredine. Najčešće ceo grad ili regija navijaju za jedan klub, a i ako postoji gradski rival, on je manje bitan.

Antverpen je druga najveća luka u Evropi i drugi najveći grad u Belgiji. Antverpen ili u originalu Rojal Antverp je najstariji fudbalski klub u Belgiji. Zato i nosi specifičan nadimak Veliki Stari. Antverpen je juče prvi put u istoriji osvojio duplu krunu. U jednoj od najluđih završnica sezone viđenih u evropskom fudbalu u ovom veku, Antverpen je postao prvak države posle 66 godina čekanja! Heroj titule je bio lokalni momak, a poznato ime i komplikovano prezime evropskog fudbala – Tobi Aldervajreld.

Iako je juče u Belgiji sve moglo da bude jednostavno, zakomplikovalo se do granice paranormalnih pojava. Antvepren je prošlog vikenda propustio priliku da pobedom overi titulu koja mu je iskliznula nesrećnim autogolom na njegovom terenu. Ostao je tada bez pobede protiv Uniona i titule, ali sve mu se vratilo juče.

U trci sa Genkom i Unionom je prvi prošao kroz cilj. Strašnim golom Aldervajrelda u 94. minutu meča.

Pet minuta pre toga je delovalo kao izvesno da će Union biti prvak, potom da će to biti Genk kada je Briž izjednačio u Briselu, a onda se povampirio Veliki Stari.

„Nemam reči kojima bih ovo opisao... Imao sam sreću u karijeri da igram važne utakmice, finale Lige šampiona, polufinale Mundijala, ali ovo... Ovo je najveći momenat u karijeri! Koliko god svi mislili da je ovo puka sreća, mi smo se dan ranije na treningu spremali i za ovakav scenario u kojem ću ja da krenem napred ako budem morao. Šutirali smo i pogodio sam neke ovakve šuteve“, rekao je Aldervajreld posle ludog slavlja u Genku.

Mladi saigrač Vermeren je rekao da nikada nije video Tobija da tako šutne na treninzima.

„Onda ne vidi dobro. Moraću da mu skrenem pažnju“, našalio se Aldervajreld.

Tobi je momak rođen u Antverpenu pre 34 godine. Ali nikada do ove sezone nije zaigrao za lokalni klub u seniorskoj konkurenciji. Nikada nije igrao u belgijskom fudbalu. Kao dete je počeo da se bavi fudbalom u Žerminal Beršotu, nekadašnjem Ekerenu, Antverpovom manje poznatom gradskom rivalu za koji je navijao njegov deda. Sa 15 godina ga je primetio Ajaks i tamo je postao fudbaler.

Identičan put su prošla još dvojica čuvenih defanzivaca iz te belgijske generacije: Tomas Vermalen i Jan Fertongen. Beršot je tada bio Ajaksov satelitski klub iz kojeg je holandski velikan uzimao najbolju decu. Sva trojica su postali ozbiljni igrači i dugogodišnji reprezentativci. Iako rođeni u Antverpenu, nikada nisu zaigrali za istoimeni klub. Tobija je put u karijeri posle Ajaksa dalje vodio kroz Atletiko Madrid, Sautempton, Totenhem i prošle sezone u katarski Al Duhail.

Aldervajreld je godinama krio za koji klub u Antverpenu navija. Zbog dede koji je u Beršotu proveo ceo život kao trener u mlađim kategorijama zajedno sa Vermalenovim ujakom. Tobi je srednji od trojice braće. Oca im nikada nije zanimao fudbal ali pomenutog dedu jeste i svu trojicu je upisao u školu Beršota.

„Mene je noćni život odveo van fudbalske pozornice. Ali najmlađi brat Sven je bio talentovaniji i od Tobija. Međutim, nismo imali njegov karakter. On nije pukao ni kada je pola godine bio zakucan za klupu. Nas dvojica to ne bismo izdržali. Jednog dana u kuću su nam došli ljudi iz Ajaksa, predvođeni Danijem Blindom i zatražili da ga vode u Amsterdam. Roditelji su na početku odbijali, ali sam kao stariji brat pogurao i rekao da su sebični ako mu upropaste takvu šansu. Ohrabrile su ih reči Ajaksovih ljudi da je škola tamo vrlo bitna i da deca ne igraju u slučaju loših ocena. To je napokon odobrovoljilo tatu da ga pusti. Iskreno, nisam imao pojma šta su videli u Tobiju koji je bio štoper. Možda tu njegovu dugu loptu i šut. Već tada su svi pričali o njegovom snažnom šutu. Nije bilo normalno da dete od 13 godina šutira tako jako“, rekao je u jednom intervjuu iz 2014. godine Tobijev stariji brat Stiv.

Ajaks je smeštao decu u hraniteljske porodice kojima je plaćao da brinu o njima kao o svojima. Tobi je imao 15 godina i „umirao“ je od nostalgije za Antverpenom iako razdaljina nije bila velika. Nije mu prijala porodica kod koje je živeo, terali su ga ide na plivanje sa njihovim sinom, branili mu telefonske pozive i nisu dozvoljavali posete. U timu su mu se smejali zbog akcenta, nije se dobro uklopio među saigrače i hteo je da se vrati u rodni grad posle šest meseci. Braća su ga nagovorila da ostane, Ajaks mu je promenio hraniteljsku porodicu i dao dozvolu mimo pravila da roditleji vikendom posle utakmice dolaze po njega i da može jednu noć sedmično da prespava kod kuće.

„Od 70 Ajaksovih dečaka koji su prošli kroz našu kuću i živeli kod nas, Tobi se najduže zadržao i najviše nam prirastao za srce. I danas se redovno javlja. Bio je divno dete koje nikada nije napravilo nijedan problem. Samo ga je fudbal zanimao“, rekli su u jednom intervjuu iz 2018. godine bračni par Vim i Vil Stap koji nisu imali svoju decu, ali su 25 godina primali u kuću Ajaksove dečake.

Tobi se preporodio u novoj hraniteljskoj porodici, pomogla su i češća viđanja sa sopstvenom, Antverpen mu je davao kiseonik da nastavi da juri snove. U prvom timu Ajaksa je debitovao kod Marka van Bastena u prijateljskom meču protiv Intera kada je čuvao Ibrahimovića i Adrijana. Materaci mu je tražio dres posle meča ali se on izvinio i rekao da prvi dres ide starijem bratu. Imena obojice braće je istetovirao na grudima, lud je za tetovažama, a jedna od najvećih je ona na desnoj podlaktici koja oslikava čuvenu katedralu u Antverpenu. Simvbol grada. To je mesto na koje je voleo da ode i sredi misli kada mu stvari u životu ne bi išle kako treba.

Tobi je pet sezona proveo u prvom timu Ajaksa posle čega je prešao u Atletiko Madrid. Tadašnji Ajaksov direktor Mark Overmas je dao zeleno svetlo za transfer na ponudu od 7.000.000 evra iako je možda mogao da zaradi i više. Ali Aldervajreld je bio dečko za primer koji je ponašanjem i profesionalizmom zadužio klub da bude nešto blaži u pregovorima.

Kod Čola Simeonea se nikako nije uklopio, odigrao je destak utakmica i jedva čekao da pobegne. Spasonosna luka se nalazila na jugu Engleske. Sautempton je sezonu ranije bio hit Premijer lige. Maurisio Poketino je lansirao sjajnu generaciju koja je zauzela osmo mesto u Premijer ligi, tog leta otišao u Totenhem, a veliki klubovi su očerupali Svece. Lovren, Lalana i Lambert su otišli u Liverpul, Luk Šo u Mančester Junajted, Kalum Čejmbers u Arsenal... Mirisalo je na raspad.

Ali Sautempton je postao još bolji! Novi trener Ronald Kuman je doveo Aldervajrelda na pozajmicu i promovisao sjajnu ekipu sa njim i ostalim novajlijama Maneom, Tadićem, Peleom, Bertranom, Longom, Forsterom... Posle samo godinu dana, Aldervajrled se pokazao kao sjajan premijerligaški defanzivac i kupio ga je Totenhem. A ta generacija Spursa je svima dobro poznata. Najbolja klupska u ovom veku. Igrala je sjajan fudbal i ništa nije osvojila. Tobi Aldervajreld je do tada imao osvojene trofeje sa Ajaksom i Atletikom, ali kada je bio u životnoj formi, pratilo ga je Totenhemovo prokletstvo.

Za Spurse je odigrao preko 230 utakmica i kao veteran napustio klub da „pokupi keš“ kod bogatih Kataraca. I tada je nešto proradilo u srcu. Pre godinu i dva meseca je bio gost na utakmici Antverpena i Anderlehta. Pozvao ga je stari znanac Mark Overmars koji je posle egzila iz Ajaksa preuzeo Velikog Starog da konačno napravi nešto sa klubom i da se nešto osvoji. Anderleht je usred Antverpena ponizio domaćina i slavio 4:0! Ko je tada mogao da veruje u Overmarsove planove i obećanja... Navijači Antverpena!

„Izgubiti 0:4 i ostati ceo meč i navijati... Neverovatno! Danas navijači odlaze sa tribine kada im klub gubi dva razlike deset minuta pre kraja. Ovo je sušta suprotnost. Primer odanih i vernih pristalica“, rekao je Aldervajreld posle meča.

Antverpenovi navijači su to shvatili kao poruku da želi da se vrati. Zatrpali su ga na društvenim mrežama, pevali mu...

„U fudbalu se nikad ne zna“, bio je diplomatski odgovor Aldervajrelda medijima.

Overmars je poruku shvatio i prionuo na posao. Ubedio je Tobija da je on kamen temeljac tima koji će posle 66 godina čekanja doneti titulu u svetsku prestonicu dijamanata. Tobijev rodni grad. Holandski operativac je doveo za trenera nekadašnjeg saigrača iz reprezentacije Marka van Bomela i još nekolicinu zemljaka koje je poznavao. Jirgen Ekelekamp iz Herte je njegovo dete iz Ajaksa, iskusnog napadača Vinsenta Jansena je godinama poznavao i vratio ga čak iz Meksika, a angažovao je i talentovanog Kalvina Stengsa koji u Nici kao skupo plaćeno pojačanje nije ponovio partije iz Alkmara. Overmars je doveo i Kristofera Skota iz B tima Bajerna, Gastona Avilu iz Boke Juniors, a u evrokvalifikacijama protiv Drite iz Gnjilana je ostao zatečen kvalitetima mladog napadača Abrnora Muje i odmah posle utakmice platio 400.000 evra za njegov transfer. Ipak, ubedljivo najveće pojačanje je bio dolazak Aldervajrelda.

„Svi znaju da sam ponikao u Beršotu, ali sada mogu da javno otkrijem da sam navijao za Antverpen otkako sam šutnuo loptu. Volim ovaj klub, obožavam ovaj grad. Želim da nešto uradim za moj grad i moje komšije. Iako već 20 godina pričamo kako je Antverpen uspavani div koji će se nekad probuditi, vreme je da pređemo sa reči na dela. Buđenje kreće ove sezone! Ovaj prelepi grad zaslužuje tim koji će se boriti za najviše ciljeve“, poručio je Tobi Aldervajreld letos kada je potpisao ugovor sa Antverpenom.

Iako je Genk celu sezonu vodio, a Union Sen Žiloaz ga pratio kao najozbiljniji konkurent, Antverpen nije gubio korak. Stalno je vrebao i bio tu. Disao im je za vratom. Od 13. novembra je držao treće mesto na tabeli sve do početka plej-ofa dela sezone. Usput je nagovestio šampionski mentalitet osvajanjem Kupa Belgije gde je na putu do trofeja pobedio baš Union.

A onda je na početku plej-ofa šampionata pobedio Union u Briselu, preuzeo prvo mesto i držao ga do poslednjeg poluvremena sezone. Dva puta ga je Genk juče u drugom poluvremenu skidao sa liderske pozicije i dva puta se vraćao na nju. Poslednji put u 94. minutu utakmice!

Tobi Aldervajreld je krenuo napred, namestio se i kao ono dete koje je sa 13 godina šutiralo jače od ostalih, raspalio po lopti. Završila je pod prečkom Genkovog gola i u srcima Antverpenovih navijača. Onako išaran tetovažama je tim šutem istetovirao mozgove desetina hiljada sugrađana. Onih koji su bili u Genku ali i onih dvadesetak hiljada koji su gledali meč na stadionu u Antverpenu.

Veliki Stari je dočekao... Prvo, momka iz grada, a onda i titulu. Bilo je vreme da nešto uradi kako reče Tobi letos. I uradili su. Osvojili su prvu duplu krunu u istoriji kluba. I to na način o kojem će se jednog dana sigurno snimiti dobar dokumentarac. Ključnu reč među sagovnicima će imati dečko iz grada koji je raspalio po lopti u 94. minutu i helikopter sa peharom šampiona Begije preusmerio sa briselskog neba ka Genku gde je počela luda fešta.