To je pravo SP: Prvak Tahitija - na klupi mormon koji ne radi nedeljom, na terenu policajac na službenom putu

U Okeaniji se u malo kojoj državi uopšte igra ozbiljno fudbal, svuda osim na Novom Zelandu gde je na poluamaterskom ili amaterskom nivou. Ove godine je, međutim, potpuno neočekivano priliku da učestvuje na Klupskom svetskom prvenstvu dobio prvak Tahitija, Pirae. Debitovaće protiv domaćina turnira Al Džazire (četvrtak, 17.30), gde će probati da ispiše jednu od najlepših priča modernog fudbala i izbori se za šansu da odmeri snage sa evropskim prvakom Čelsijem.

Otkud uopšte tim iz Francuske Polinezije na Klupskom svetskom prvenstvu? Uzročno-posledično, pošto zbog pandemije virusa korona je nastup drugu uzastopnu godinu morao da otkaže najtrofejniji klub Okeanije, Okland Siti. Zapravo, nijedan tim sa Novog Zelanda nije mogao da učestvuje, jer bi onda fudbaleri imali ogromnih birokratskih problema prilikom povratka kući.

Samo dve od 18 Liga šampiona Okeanije nije osvojio neki novozelandski tim, ali nijednom to nije bila neka ekipa sa Tahitija. Elitno takmičenje 2010. je osvojio Hekari Junajted iz Papue Nove Gvineje, a 2019. je trofej otišao u ruke Engen Sporta iz Nove Kaledonije. Pomenuti Oklend Siti je prvak kontinenta bio čak devet puta.

Poslednje dve Lige šampiona, 2020. i 2021. se nisu ni odigrale zbog pandemije, pa je OFC proizvoljno birao koga će da pošalje u Abu Dabi. Izbor je pao na prvaka Tahitija samo u vidu promocije. Daleko je Pirae od neke značajnije uloge.

17.30: (1,02) Al Džazira (20,0) Pirae (45,0)

Najveći uspeh u Ligi šampiona je ostvario još 2006. godine, kada je stigao do finala. Tu je udario na Okland Siti, poražen je sa 3:1. Ukupno je četiri puta igrao elitno takmičenje, sakupio je zbirno 18 mečeva u njemu i devet pobeda.

Ima Pirae nekoliko zanimljivih likova u svojim redovima. Počev od trenera Nee Beneta, nekadašnjeg reprezentativca Tahitija. Svojevremeno je Benet igrao napadača, na 16 mečeva za nacionalni tim je postigao 12 golova, ali je postao poznat po tome što je odbijao da igra utakmice nedeljom. Tvrdio je da mu mormonska vera brani da se nedeljom nađe na terenu, pa je tako 2015. godine propustio finale Svetskog prvenstva u fudbalu na pesku samo iz tog razloga. Koštalo je to Tahiti trofeja, Portugalija je slavila sa 5:3.

Ako kojim slučajem vidimo iznenađenje i Pirae trijumfuje danas, duel sa Al Hilalom će igrati u nedelju, 6. februara. Bilo bi zanimljivo videti da li bi Benet i dalje insistirao na tome da odmara, odnosno da ne sedi na klupi.

„Nemojte da mislite da idemo u Abu Dabi na odmor. Veoma smo ponosni što smo postali prvi tim sa Tahitija koji učestvuje na Klupskom svetskom prvenstvu i osećamo odgovornost da odigramo dobro“, rekao je Benet.

Nea Benet (©Facebook/piraefootball)

Benetov rođak, 20-godišnji Runuji Tiniruari, jedan je od fudbalera koji će predstavljati prvaka Tahitija. Njemu je fudbal hobi, puno radno vreme obavlja kao policajac.

„Još ne mogu da verujem da se ovo dešava. Svaki put kada se probudim treba mi nekoliko sekundi da shvatim da nije san, da ću zaista da igram na Svetskom prvenstvu. Svi mi smo amateri, imamo druge poslove. Tek pred Božić smo saznali da ćemo da igramo na Klupskom svetskom prvenstvu. Ne mogu da verujem da će moje ime da se nađe pored Ngoloa Kantea, Tijaga Silve, Romelua Lukakua“, kazao je Tiniruari po dolasku u Abu Dabi.

Zanimljivo, mladi Francuz nije imao dovoljno slobodnih dana da bi doputovao u Ujedinjene Arapske Emirate. Morao je da piše molbu šefu policije da mu dozvoli da zaigra na turniru.

„Plašio sam se. Doslovce sam se tresao dok sam pisao pismo. Mnogo me je bio strah da će da me odbiju, jer sam kasno sve saznao i znao sam da sve moje kolege fudbal doživljavaju samo kao hobi. Noćima nisam mogao da spavam, bio sam ubeđen da ću dobiti negativan odgovor.

Srećom, šef mu je rekao: „Čast je imati policajca na Svetskom prvenstvu. Putuj. Predstavljaćeš sve policajce sa Tahitija“.

„Ne mogu da opišem koliko sam mu zahvalan. Tu sam. Osećam se kao junak iz stripa. Kada sam bio klinac, sanjao sam o tome da postanem profesionalni fudbaler. Voleo sam fenomena Ronalda. Pravio sam se da sam on kada sam igrao sa drugarima. Međutim, kada sam bio malo stariji, shvatio sam koliko je nerealno postati profesionalan fudbaler kada dolazite sa tako malog ostrva, gde nemate mnogo prilika. Želeo sam onda da postanem sportski novinar, ali moram da priznam, nisam bio baš posvećen školi. Zato sam bio misionar dve godine u zapadnoj Africi, u Togu, a po povratku kući sam polagao prijemni za policajca i prošao ga“, opisao je Tiniruari.

Runuji Tiniruari (©Facebook/piraefootball)

Inače, da ne bude zabune: Tahiti ima svoj fudbalski savez, to mu je dozvolila FIFA, iako nije nezavisna država. On je samo najveće ostrvo Francuske Polinezije, jedne od prekomorskih oblasti Francuske. Tahiti je zapravo u sličnoj situaciji kao Francuska Gvajana.

Još jedan od zanimljivih igrača Pirae je Džonatan Tehau, iskusni defanzivac sa 25 nastupa za reprezentaciju Tahitija. Tehau je jedan od četvorice braće koji igraju za nacionalni tim, pošto su reprezentativci i njegova rođena braća, inače blizanci Lorenco i Alvin, kao i rođak Teaonu.

Inače, Pirae može da se pohvali i da je učestvovao u Kupu Francuske. Sistem tog takmičenja je takav da sve prekomorske teritorije šalju po predstavnika svake sezone, a pored Francuske Polinezije taj status imaju još Gvadelup, Martinik, Gijana, Reinion i Majot. Pirae je ukupno 10 puta uspevao da se plasira na Kup Francuske, ali nikada se tamo nije dugo zadržao. Poslednje učešće je zabeležio 2015. godine, kada ga je eliminisao petoligaš Pontivi posle produžetaka sa 6:5. Najzvučniji protivnici bili su mu Nim 1990. godine (poraz sa 3:0) i Nansi 1993. (poraz sa 1:0). Prvak Tahitija je Pirae bio 10 puta, koliko trofeja ima i Venus. Jedini uspešniji od njih je Sentral Sports, 20-struki šampion.

Pirae do toliko željenog okršaja sa Čelsijem dele dve prepreke, mada nije realno ni prvu da preskoče. Rival u prvom kolu im je domaćin turnira Al Džazira, pobednik tog duela ide na šampiona Azije Al Hilal iz Saudijske Arabije, a Čelsi će da čeka boljeg iz tog okršaja. U drugoj polovini kostura sastaju se egipatski Al Ahli i meksički Monterej, a pobednik ide na Palmeiras.

Što se tiče Al Džazire, tu nema puno nepoznanica. Ekipu vodi nekadašnji strateg Monaka Leonardo Žardim, a trenutno je peta u šampionatu Ujedinjenih Arapskih Emirata. Crno-beli dres nosi nekolicina iskusnih internacionalaca, među kojima je i srpski štoper Miloš Kosanović. Tu su još i Brazilci Bruno i Žoao Viktor, bivše krilo Sportinga iz Lisabona Abdulaj Diabi, marokanski defanzivac Mohamed Rabi, Južnoafrikanac Tulani Serero…

Sve osim pobede Al Džazire bilo bi planetarno iznenađenje. Uostalom, ionako će za trofej u finalu najverovatnije da se bore Čelsi i Palmeiras, jer retko je do same završnice uopšte i dolazio neki tim koji nije iz Evrope i Južne Amerike. Ipak, Pirae može da se nada da će barem da skupo proda kožu u Abu Dabiju. Sigurno će sa ponosom da predstavlja Tahiti, u skladu sa svojim realnim fudbalskim mogućnostima.

KLUPSKO SVETSKO PRVENSTVO – 1. KOLO

Četvrtak

17.30: (1,02) Al Džazira (20,0) Pirae (45,0)

2. KOLO

Subota

17.30: (6,25) Al Ahli (4,00) Monterej (1,55)

***Kvote su podložne promenama